Galerija na Štrafti

Galerija na Štrafti

Galerija Bel Art u saradnji sa Crvenim krstom Novog Sada 2020. godine pokrenula je projekat Galerija na Štrafti namenjen predstavljanju mladih novosadskih umetnika. Rekontruisan je izlog u zgradi Crvenog krsta na osamdesetih godina popularnoj novosadskoj Štrafti, šetalištu na današnjem Bulevaru Mihajla Pupina. U ovoj uličnoj galeriji organizuju se postavke radova mladih umetnika i na taj način približava njihov umetnički rad širem krugu publike. Tokom protekle godine u Galeriji na Štrafti izlagali su Sara Masnikosa, Expected arrival, Tijana Jevrić, Impulsi Dunava, Teodora Milić, Iz ciklusa 24/7, Valentin Varga, SIMUL i  Dušan Savković, Puzzle.

Slike na vetru

Slike na vetru

U Limanskom parku na Trgu jarbola od septembra do januara priređena je još jedna izložba umetničkih zastava Slike na vetru. Svoj vizuelni trag u ovom projektu čiji je kustos bio likovni kritičar Sava Stepanov ostavili su umetnici Nenad Šoškić, Rastislav Škulec, Nikolaj Velčov, Milan Jakšić, Alena Klaćikova, Leo Kirinčić i Are Andreasen koji su predstavili svoje zastave na prethodnim izložbama. Ovom izložbom je započeta  praksa da se iz ukupnog fonda zastava jednom godišnje priredi nova  postavka. Ovi autori su skoro direktno preneli svoje već postojeće likovne koncepte u medij zastave. Tako se slike podižu prema nebu što, istovremeno, može značiti i ukazivanje na značaj umetnosti. Zavijorenost ovih slika na vetru čini da se ukupna kompozicija doživi poput dinamičnog, pulsirajućeg i  sugestivnog vizuelnog organizma. Očigledno je, već na prvi pogled, da se radi o umetnicima jasno definisanih i odlučno iskazanih umetničkih stavova, o akterima apstrakcijskog slikarstva ali i o njihovom stavu da svojom estetskom i etičkom misijom utiču na ambijent i ljude, na svakodnevne okolnosti, na naše ponašanje u svetu u kome živimo. “Odgovornost umetnosti našeg vremena je promišljanje i pružanje instrumenata za ispitivanje i za sticanje samosvesti”  govorio je američki vajar Antoni Gromli. 

Izložba Bosiljka Zirojević Lečić: Tra Le Pieghe Dello Spazio

Izložba Bosiljka Zirojević Lečić: Tra Le Pieghe Dello Spazio

U Galeriji Immaginaria u Firenci (Italija) od 11. novembra do 2. decembra održana je izložba“ Tra le Pieghe Dello Spazio“ poznate novosadske umetnice Bosiljke Zirojević Lečić. Izložba je realizovana zahvaljujući saradnji koju je Galerija Bel Art uspostavila sa firentinskom galerijom u junu prilikom gostovanja postavke slikara Karla Štengela u Novom Sadu. Bosiljka Zirojević Lečić inspiriše se apstraktnim slikartstvom prve polovine 20. veka, koju predstavljaju značajni umetnici kao što su Maljevič, Mondrijan i holandskim neoplasticizmom. Racionalnost, preciznost i jasnoća su njene dogme, iako za kreiranje svojih oblika često koristi meke elemente, kao što su vuna ili sukno, uvek preovlađuju tkanine. Kustoskinja izložbe je bila Paola Facchina.

Bosiljka Zirojević Lečić (Novi Sad, 1971) je diplomirala i doktorirala slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde je sada redovna profesorka za užu oblast slikarstvo. Članica je udruženja SULUV-a i ULUS-a od 1995. U okviru umetničke grupe Multiflex sarađuje sa drugim umetnicima u realizaciji multimedijalnih umetničkih projekata. Od 1992. izlagala je na preko 120 kolektivnih izložbi, u zemlji i inostranstvu i 20 samostalnih. Dobitnica je više nagrada za umetnički rad. Bavi se istraživanjem odnosa slikarstva i drugih likovnih medija, njihovim paralelama i preklapanjima.

Izložba SHARING: Suzuki Junko, Terunuma Atsuro (Japan)

Izložba SHARING: Suzuki Junko, Terunuma Atsuro (Japan)

U prostoru Distrikta u Novom Sadu, od 2. do 28. novembra na izložbi pod nazivom Sharing (Deljenje) predstavljeno je dvoje japanskih vizuelnih umetnika Đinko Suzuki i Terunuma Acuro. Izložbu je realizovala Galerija Bel Art u saradnji sa beogradskom Galerijom X Vitamin, čiji je osnivač Ksenija Marinković, koja sarađuje sa japanskom umetničkom scenom od 2007. predstavljajući brojne autore i autorke samostalnim i grupnim izložbama u Srbiji 

Kustoskinja ove izložbe Ksenija Marinković ukazuje da se njen naziv odnosi na saradnju dve galerije, a zatim na dve kulture, a u osnovi te ideje je i svest da svi delimo jedan zajednički životni prostor. Po njenim rečima, bez obzira na sve nedaće i okolnosti u kojima se naše društvo nalazi, u savremenoj umetnosti, ali i u svima nama, bi trebalo da bude prisutna ta svest o očuvanje našeg zajedničkog životnog prostora, ne samo kada su ekološki resursi u pitanju nego i očuvanje svakog pojedinca u odnosu na drugog kao i svest o tome da će nam se ono što dajemo drugima vratiti kao bumerang. Radovi ovo dvoje umetnika na dva potpuno različita načina to pokazuju, oni sa sopstvenih pozicija komentarišu teme koje se tiču otuđenosti, prenaseljenosti, eksploatacije, razumevanja i smisla.

Govoreći o višegodišnjem iskustvu saradnje sa japanskim umetnicima Ksenija Marinković ukazuje da Japan čini spoj tradicije i futurizma, napretka, a kao kustosu joj je bilo važno da pokaže kroz radove ovo dvoje autora različite aspekte umetničkog stvaralaštva Japana. Želela je da predstavi način na koji je u tamošnjem savremenom stvaralaštvu prisutna svest o negovanju tradicije, očuvanju starih veština i zanata i kako se to implementira u savremene vizuelne koncepte, a sa druge strane da ukaže na apsolutnu fascinaciju progresom, tehnologijom a što bi mi ovde doživeli kao naučnu fanatastiku.

Rad Đinko Suzuki u najširem smislu reči obuhvata rad u tehnici tkanja. Od svojih najranijih studentskih dana, ova sada redovna profesorka na Musašino univerzitetu umetnosti u Tokiju, posvećena je istraživanju ovog medija i ispitivanju osobenosti različitih materijala i tehnika oblikovanja. Nije pristalica striktnih medijskih podela i smatra da za neke pojave u prirodi i u umetnosti ne postoje jasne granice, da se mogu preklapati i donositi nova rešenja ali i nove probleme u domenu onoga što je moguće i da je zadatak umetnika da se time bavi. Za instalacije koje su predstavljene na ovoj izložbi korišćene su konoplja, ljuske kukuruza i kukuruzna svila. Umetnica ukazuje da je veoma zainteresovana za odnos ljudi i životinja. Japan se trenutno suočava sa velikim brojem divljih životinja koje zbog nedostatka hrane na planinama sve više naseljavaju gradove i sela, upravo zato u svojim radovima ona najčešće predstavlja motiv medveda koje ima višestruko, simbolično značenje jer oni se bore i sa gubitkom svog prirodnog staništa usled globalnog zagrevanja.

Terunuma Acuro pored slikarstva izražava se u mediju videa i filma, u kojima samostalno realizuje sve segmente od ilustracije, animacije do muzike. Acuro na svojim slikama i video animacijama kreira atmosferu prenatrpanosti, koja proizilazi iz zasićenja senzacijama kako vizuelnim tako i društvenim, tj onim koje su u polju našeg iskustva življenja u savremenoj civilizaciji. Njegova kritika sa dozom satiričnog humora i anima estetike upućena je pre svega lokalnom ambijentu Japana. Slike gradova u kojima se aktivnost odvija danonoćno, gde se akteri doslovno sudaraju i preklapaju ali se suštinski međusobno ne vide i ne prepoznaju upućuje na otuđenost i usamljenost koja izaziva frustraciju. Po rečima Ksenije Marinković, likovni izraz Acure objedinjuje neobavezni stil andergraund crteža i ilustracije, dok u tehničkom smislu predstavlja veoma precizno ostvarenje u mediju akrila na platnu. Radovi koje je Acuro izložio u Novom Sadu nastali su prošle godine tokom njegovog rezidencijalnog boravka u Gvandžuu u Južnoj Koreji, a opisao ga je iz perspektive lika koji je stvorio. Objašnjavajući svoju umetničku poetiku on ukazuje da stvara dela zasnovana na preplitanju društvene satire, unutrašnjih misli i snova o razlikama u načinu na koji ljudi vide stvari. Pre tome koristi razne ekspresivne metode kao što su slike, trodimenzionalni radovi, animacije i instalacije.

Gostovanje ovih umetnika podržao je EU–Japan Fest program kulturne saradnje koji je od 1992. usmeren na podsticanje razmene između gradova Evropskih prestonica kulture i Japana. Galerija Bel Art je prošle godine u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine bila domaćin grupne izložbe japanskih umetnika Small Reboots u okviru programa Evropske prestonice kulture Novi Sad 2022 i bila zvanični deo programa obeležavanje 140 godina prijateljstva Japana i Srbije. 

Izložba Kristine Pirković Stvaranje čoveka

Izložba Kristine Pirković Stvaranje čoveka

Samostalna izložba Stvaranje čoveka likovne umetnice Kristine Pirković priređena je u Novom Sadu u dva izložbena prostora. U Galeriji Bel Art od 24. oktobra do 24. novembra izloženi su crteži, a u Kulturnoj stanici Svilara od 24. oktobra do 4. novembra predstavljene su slike. Kustos izložbe je bio Sava Stepanov koji ukazuje da prizori slika Kristine Pirković nalikuju scenama Nojeve barke jer su ispunjeni brojnim ljudskim figurama, različitim spodobama, životinjama, čudesnim kombinacijama pejzaža i isprepletanosti linija krvotoka, anatomskim modelima, odbačenim dečjim igračkama, običnim stvarima, elementima vaskolike prirode… 

Čini se da je takva ispunjenost i natrpanost slike, po Kristini Pirković, najubedljiviji način da se ukaže na enigme našeg doba i čovekovog ovovremenskog usuda. Taj i takav svet slika Kristina Pirković predočavajući nam svojim metaforičkim prizorima svojevrsni “pad čoveka”, kako je glasio naslov jedne njene izložbe. Umetničkom intuicijom i vlastitim slikarskim senzibilitetom shvatila je da je u mnogim oblastima ljudskog delovanja oslabila homocentrična usredsređenost, tome se usprotivila usmerivši svoju umetnost ka temi čoveka i njegove sudbine tokom ranih decenija XXI stoleća – navodi Sava Stepanov.- Fantazmagoričnim kompozicijama zasnovanim na konceptima “art bruta” i “estetike ružnog”, Kristina Pirković je dosegla dostojanstvo slike kojom na pikturalno organizovani i kultivisan način upozorava svoje posmatrače na karakter sveta u kome živimo. Takvim slikarstvom ona nastoji da ukaže na suštinske istine, na istine sa kojima se čovek mora suočiti.

Krisitina Pirković (Smederevska Palanka, 1991) osnovne i master studije je završila na Filološko-umetničkom fakultetu, Univerziteta u Kragujevcu, na Odseku za primenjenu umetnost, smer Zidno slikarstvo, 2014. i 2015. pod menstorstvom profesora Željka Đurovića i komentorstvom docenta Jelene Šalinić Terzić. Član ULUS-a je od 2018. Živi i stvara u Beogradu. Priredila je preko dvadeset samostalnih izložbi. Nagrađivana je za crtež, sliku, portret, autoportret i najboljeg studenta: druga nagrada za crtež iz Fondacije Vladimir Veličković, Galerija Haos, Beograd, 2021, Nagrada za slikarstvo Krajiškog salona „Boris Markoš-Mingo“, Muzej Železnice, Beograd, 2019; Nagrada za najboljeg studenta Filološko-umetničkog fakulteta, Univerziteta u Kragujevcu, odsek za primenjenu umetnost, smer zidno slikarstvo, 2014; I mesto na Prvom bijenalu umetničkog crteža, Memorijalna galerija Dušan Starčević, Smederevska Palanka, 2014; Pohvala za crtež Fondacije Vladimir Veličković, Galerija Haos, Beograd, 2013. Njeni radovi se nalaze u privatnim kolekcijama i u zbirkama galerija i muzeja.

https://www.facebook.com/kristina.pirkovic/videos/843068757619032/

Izložba Games, Planes and Soft Openings u Beču

Izložba Games, Planes and Soft Openings u Beču

Radovi četrnaest istaknutih srpskih umetnika predstavljeni su na izložbi pod nazivom Games, Planes and Soft Openings koja je od 7. novembra do 20.decembra u Galeriji Hilger NEXT u Beču. Postavku je realizovala ova bečka galerija u saradnji sa Asocijacijom umetničkih galerija Srbije (AUGS). Izložba se održavala u vreme Vienna art week-a, umetničkog festivala koji je u austrijskoj prestonici trajao od 10. do 17. novembra. Ova nedelja umetnosti kroz mnoštvo programa osvetljava živu umetničku scenu Beča, a ovogodišnje 19. izdanje održavalo se pod sloganom “Podsticanje strasti“. Kustosi ove izložbe Aleksandra Lazar i Hektor Peljak  ukazuju da radovi odabranih umetnika „lebde između lakoće i težine, nežnosti i surovosti“. Umetničke galerije koje su uključene u ovu asocijaciju odabrale su po nekoliko umetnika različitih poetika, politika i stvaralačkih procesa kako bi bečkoj kulturnoj javnosti predstavile savremenu umetničku scenu u Srbiji.

Nikad još srpska savremena i najsavremenija umetnost nije bila tako snažno prezentovana u Austriji. To je galerijski izbor, a galerije su umetničke koliko i ekonomske instance, deluju iz teorijskog koncepta produkcije kulture. Umetnička scena je naravno u potencijalu uvek bogatija, ali ono što galerije promovišu pokazuje trend, trajektorij kojim se umetnosti kreću i usmeravaju, kod kuće i u širem evropskom prostoru.” (Vesna Knežević, dopisnica RTS iz Beča)

Širokim pregledom 65 umetničkih radova iz vizure jednog austrijskog i jednog srpskog kustosa, predstaljena su najznačajnija dostignuća savremene srpske umetničke scene. Galerija Ernst Hilger osnovana je 1976. godine i ima izuzetnu svetsku reputaciju usled brojnih programa promocije umetnosti centralne Evrope u zemlji i inostranstvu, i njihova podrška predstavlja značajan korak za vidljivost srpske umetničke scene, jačanju biznisa i profesionalizma sektora.

Galerija Bel Art za ovu postavku odabrala je tri umetnice koje su diplomirale na Akademiji umetnosti Novom Sadu Anu Vrtačnik, Bosiljku Zirojević Lečić i Andreu Ivanović Jakšić. 

Ana Vrtačnik (Sarajevo, 1991) je studirala i doktorirala na novosadskoj Akademiji umetnosti gde je sada viši saradnik na slikarskom odseku. Interesovanja ove umetnice leže u istraživanju upotrebe biomimetičkih oblika i prirodnih mekih materijala u slikama, crtežima, skulpturama i instalacijama. Njen suštinski element je tekstura, za koju smatra da je mnogo više od dekoracije i efekta. Do sada je imala niz samostalnih izložbi i učestvovala na većem broju grupnih u zemlji i inostranstvu. Za svoj umetnički rad dobila je nekoliko nagrada.

Rad Andree Ivanović Jakšić (Slavonski Brod, 1979) karakterišu različiti mediji i oblici vizuelnog izražavanja. Ona je duboko ukorenjena u ličnu filozofiju koja mnogo duguje ontološkim i kosmološkim idejama Heraklita, kao što su promena kao jedini zakon u prirodi, sukob i harmonija suprotnosti, i čovek i priroda kao jedno. Samostalno i grupno je izlagala u zemlji i inostranstvu. Njena dela nalaze se u nacionalnim i korporativnim institucijama, kao i u privatnim kolekcijama. 

Bosiljka Zirojević Lečić (Novi Sad, 1971) diplomirala je slikarstvo 1994, a postdiplomske studije 2000. na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde sada predaje slikarstvo. Radi sa drugim umetnicima na multimedijalnim projektima u grupi Multiflek. Od 1992. izlagala je na preko 120 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu i 23 samostalne. Dobitnica je više nagrada za svoj rad, pored koga koordinira i projekte u umetnosti i obrazovanju. Istražuje odnos između slikarstva i drugih umetničkih medija, njihove paralele i preklapanja. Odnos unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora je oblast u kojoj ispituje potencijal za izražavanje i apstrakciju kroz različite materijale i ideje.

Pored tri umetnice koje je odabrala Galerija Bel Art  na izložbi u Beču su se predstavili i Predrag Damjanović, Aleksandar Dimitrijević, Uroš Đurić, Jusuf Hadžifejzović, Zdravko Joksimović, Marina Marković, Nemanja Nikolić, Marija Šević, Joškin Šiljan, Milorad Stajčić i Miljan Stevanović.