Cazarma U, Strada General Eremia Grigorescu (Temišvar)
Kustos: Sava Stepanov, likovni kritičar
Umetnici: Radoš Antonijević, Mrđan Bajić, Danica Bićanić, Maja Rakočević Cvijanov, Nada Denić, Goran Despotovski, Tatjana Dimitrijević, Miloš Fat, Gabrijel Glid, Anđela Grabež, Milan Jakšić, Zdravko Joksimović, Radomir Knežević, Stevan Kojić, Barbara Laković, Đorđe Marković, Ivana Milev, Branislav Nikolić, Vesna Perunović, Andreja Petraković, Dragan Rajšić, Petar Sibinović, Mića Stajčić, Aleksandar Stanojević, Rastislav Škulec, Nataša Teofilović
Organizacija: Galerija Bel Art (Novi Sad) i Fondacija Triade (Temišvar)
Partner: Temišvar Evropska prestonica kulture 2023
Branislav Nikolić
Radoš Antonijević
Vesna Perunović
Tokom druge polovine prethodnog veka skulptura u Srbiji je, baš kao što se to dešavalo u evropskim i svetskim umetničkim destinacijama, svoje čvrsto uporište iznalazila u društvenim okolnostima tog perioda. Tada je, pogotovo u vremenima posle okončanja svetskih ratova, njeno osnovno obeležje predstavljao čvrst i koherentan oblik jer je tadašnja umetnost težila afirmaciji tadašnjih društvenih nastojanja i progresističkih dostignuća.
Međutim, na samom kraju dvadesetog veka, tokom fatalnih devedesetih, dolazi do značajne promene. Geo-političke podele u svetu postaju sve vidljivije a jugoslovensko društvo ulazi u epohalni krizni period kada detrukcijske tendencije nadjačavaju i poništavaju svaki oblik konstruktivnog ponašanja i mišljenja. Čvrsta forma se dezintegriše, fragmentizuje; umesto celovitog oblika pojavljuju se instalacije; dolazi do mešavine različitih materijala u okviru jednog dela a pojačavaju se konceptualna razmatranja koja dematerijalizuju biće (klasične) skulpture i celovitog oblika.
Nakon 2000-te, ununtar same umetnosti se odvija snažni tranzicijski procesi. Uspostavlja se snažna ekspanzija ka novim tehnologijama a novi vizuelni sistemi itekako utiču na novu funkcionalizaciju sveta a samim tim i na konstituciju savremene skulpture i njenog bića. Aktuelna “skulptura-posle skulpture” sve jasnije objavljuje čovekovo osećanje nesigurnosti, krhkosti i fragilnosti; ona upozorava na izazove neizvesne budućnosti.
Izložba je naslovljena “Bez naziva” jer se u postavci ne favorizuju određeni sadržaji ili umetnički koncepti. Istovremeno, radi se o svesnom izbegavanju naslova jer je čovek današnjice uvučen u mnoštvo najbizarnijih manipulacija korumpiranih političara, velikih korporativnih sistema i zločesto upotrebljavane medijalizacije. Pojedinac sve manje upravlja svojom sudbinom jer ga nose vetrovi jednog pomahnitalog sveta. U tom svetu umetnost je prostor izuzetnosti, prostor u kojem se raspravljaju egzistencijalna pitanja s namerom da se iznađu putevi i mogućnosti novog vitalizma. (Sava Stepanov, likovni kritičar)
Petar Sibinović
Anđela Grabež
Andreja Petraković
Izložbi BEZ NAZIVA: skulptura posle skulpture održaće se u Temišvaru u okviru programa Temišvar Evropska prestonice kulture 2023 pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije.
Na početku svakog umetničkog procesa nalazi se jedna neizvesnost kako će samo delo na kraju izgledati. U tom procesu stvaranja umetnik prati svoju zamiso koju je oblikovalo svo njegovo dotadašnje iskustvo i tek na kraju uspeva da sagleda gotov rad. Ovaj proces je kod Ane Vrtačnik počeo sa potragom za materijalom koji bi mogao da odgovori njenoj zamisli. Sa jedne strane bio joj je potreban materijal koji će moći lako da sa oblikuje i čuva, a sa druge strane da, pored svojih fizičkih karakteristika, može da odgovori zahtevu da je medij poruka, a u pitanju je bila njena namera da organske, biomorfne i zoomorfne oblike prevede u umetničko delo u koje će moći da unese svoje lično iskustvo. U tom procesu i potrazi vuna se ispostavila kao materijal koji može da ispuni sve umetničke zahteve i zamisli Ane Vrtačnik. Sama dugotrajna priprema materijala, od nabavke sirove vune, zatim pranje, češljanje i ručna proizvodnja prediva ili filca stvorila je jedan prostor u kom je umetnica slobodno mogla da promišlja o budućem delu u koje je utkala različita razmišljanja koje je povezao odabrani medij. Ana Vrtačnik konstantno posmatra prirodu i crpi inspiraciju iz nje. Intrigiraju je organske forme i teksture koje prevodi u umetničke, i na tom putu sve više se udaljava od polaznih oblika preuzetih iz prirode, toliko da oni postaju neprepoznatljivi, nastojeći da komponuje autonomne apstraktne celine. Povezanost sa prirodnim formama da se naslutiti u određenoj meri samo na crtežima koji mogu da predstavljaju jedan korak ka stvaranju slika/objekata ili se mogu posmatrati i kao finalno delo. Ređajući i nagomilavajući materijal na slici umetnica stvara dela čija površina ima bogatu teksturu i taj proces njenim slikama daje skulpturalne odlike što izaziva posmatrača da ih pored vizuelnog doživi i na taktilnom nivou. A monohromnost odnosno prirodna boja vune i vizuelna jednostavnost daju njenim radovima određenu dozu estetske privlačnosti što olakšava spontanost i neposrednost u susretu sa njenim delom. U njenom radu, odnosno u samom odabiru materijala, može se isčitavati umetnost koja je specifično ženska. Sama obrada vune dugo je potiskivana u oblast „ženskih zanata“, u pitanju je materijal koji u sebi nosi kolektivno žensko iskustvo, ali u radu Ane Vrtačnik i lično jer su u proces obrade vune uključene žene iz njene porodice. Ona vunu koristi sa jasnom namerom, kao i brojne umetnice koje su u drugoj polovini 20. veka uvodile tekstil i druge mekane materijale u umetnost, da istakne rodnu neravnopravnost u umetničkom svetu. Preplićući ove različite aspekte, gradeći svoj lični koncept koji čine svedeni likovni elementi, simbolika i svojstva vune i potentnost teksture, radovi Ane Vrtačnik kroz njoj svojstven likovni jezik postaju spoj umetnosti, prirode i feminizma pružajući na taj način različite mogućnosti njegovog sagledavanja. (Slavica Žarković)
Ana Vrtačnik (Sarajevo, 1991.)
Od 1992 godine živi u Novom Sadu, Srbija. 2014. Godine diplomirala je slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Trenutno je student master studija slikarstva na istoj Akademiji. Samostalne izložbe je realizovala u galeriji “Platoneum” ogranka Srpske akademije nauka i umetnosti u Novom Sadu i u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine. Od 2010. godine aktivno učetvuje na više od pedeset izložbi u zemlji I inostranstvu (Kina, Švajcarska,Belgija, Danska, SAD, Portugal, Brazil, Kanada, Španija…). Član je udruženja likovnih umetnika Vojvodine. Do sada je osvojila nekoliko nagrada iz oblasti umetnosti ( nagrada fondacije “Mali Princ, Nagrada Univerziteta u Novom Sadu za vrhunske rezultate u umetnosti, godišnja nagrada Akademije umetnosti za najbolji rad iz discipline slikanje, nagrada fondacije “Milivoj Nikolajevic”, prva nagrada za pozorišni plakat na 58. Sterijinom pozorju).
Godišnji program Bel Art galerije je podržan od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i Grada Novog Sada.
Na 7. regionalnom samitu preduzetnika srednje i jugositočne Evrope u Dubrovniku Galeriji Bel Art i direktorici je dodeljena nagrada za razvoj preduzetništva u kulturi “Stvaratelji za stoleća”.
“Projektom dodele nagrada i priznanja za doprinos razvoju preduzetništva u srednjoj i jugoistočnoj Evropi “Stvaratelji za stoleća”, želi se javno odati priznanje i široj javnosti skrenuti pažnja na velike vizionare i lidere sutrašnjice čija su neustrašivost, rad, znanje, kreativnost i vrhunski rezultati, temelj i glavni pokretač napretka zajednice u kojoj živimo te kreator razvojnih izazova za novo vreme. Svi laureati kojima je uz jasne argumente i velike zasluge već dodeljen epitet “stvaratelji za stoljeća”, nedvojbeno zaslužuju dostojnu pažnju javnosti te svestranu podršku u daljem radu i stvaranju za dobrobit zajednice. Bez posebne pažnje i podrške u budućnosti dodeljenje nagrade i priznanja, odnosno stečeni statusi, neće imati adekvatan značaj i neće iznedriti okruženje za kreiranje nove energije na temelju koje će se stvarati nova vrednost i uspešno predvoditi društvo u novo izazovno doba. Zbog toga, projekat dodele nagrada i priznanja “Stvaratelji za stoleća” ima zadatak da kreira ambijent za nova stvaranja i izrastanje novih generacija preduzetnika – stvaratelja za stoleća.” (prof.dr.sc. Siniša Zarić, predsednik Međunarodnog komiteta za dodelu nagrada i priznanja “Stvaratelji za stoleća”
“Projektom dodele nagrada i priznanja za doprinos razvoju preduzetništva u srednjoj i jugoistočnoj Evropi “Stvaratelji za stoleća”, želi se javno odati priznanje i široj javnosti skrenuti pažnja na velike vizionare i lidere sutrašnjice čija su neustrašivost, rad, znanje, kreativnost i vrhunski rezultati, temelj i glavni pokretač napretka zajednice u kojoj živimo te kreator razvojnih izazova za novo vreme. Svi laureati kojima je uz jasne argumente i velike zasluge već dodeljen epitet “stvaratelji za stoljeća”, nedvojbeno zaslužuju dostojnu pažnju javnosti te svestranu podršku u daljem radu i stvaranju za dobrobit zajednice. Bez posebne pažnje i podrške u budućnosti dodeljenje nagrade i priznanja, odnosno stečeni statusi, neće imati adekvatan značaj i neće iznedriti okruženje za kreiranje nove energije na temelju koje će se stvarati nova vrednost i uspešno predvoditi društvo u novo izazovno doba. Zbog toga, projekat dodele nagrada i priznanja “Stvaratelji za stoleća” ima zadatak da kreira ambijent za nova stvaranja i izrastanje novih generacija preduzetnika – stvaratelja za stoleća.” (prof.dr.sc. Siniša Zarić, predsednik Međunarodnog komiteta za dodelu nagrada i priznanja “Stvaratelji za stoleća”
U četvrtak 28. aprila na Subinom platou u Limanskom parku otvara se izložba umetničkih zastava Otići ili ostati koja se realizuje u okviru programskog luka Budućnost Evrope projekta Novi Sad Evropska prestonica kulture 2022. Izložba predstavlja radove studenata i profesora 7 akademija umetnosti iz regiona.
Učesnici: Akademija za umjetnost i kulturu, Osijek, profesor Vadimir Frelih, studenti: Mia Nikolaševoć, Mia Horvat, Stjepan Matić, Srđana Maksimović, Josipa Henizelman, Fiip Ljulj; Akademija umjetnosti Univerziteta u Banjoj Luci, profesor Mladen Miljanović, studenti: Anastasija Kladar, Isidora Branković, Marijana Đaković, Nataša Ubović, Nika Romanić, Tamara Funštajn; Fakultet likovnih umjetnosti, Cetinje, profesor Nenad Šoškić, studenti: Ksenija Borozan, Sara Petrović, Mato Uljarević, Milutin Kasom, Nikola Radoinjić, Nikola Balević; Fakultet za umetnost i dizajn, Temišvar, profesor: Liliana Merćoju-Popa (Liliana Mercioiu-Popa), studenti: Angel Raluka (Anghel Raluca), Čobanu Kiprian-Andrej (Ciobanu Ciprian-Andrei), Kartuš Aleksandru (Cartuș Alexandru), Doću Katalina (Doțiu Cătălina), Mikula Raluka (Micula Raluca), Silađi Natalija (Silaghi Natalia); Akademija umetnosti Novi Sad, profesor Dragan Matić, studenti: Miloš Bibić, Nemanja Mrkšić, Anja Preradović, Teodora Milić, Jana Panajotović, Réka Törteli; Fakultet muzičke i likovne umetnosti, Pečuj, profesor Peter Šomođi (Péter Somody), Danijel Ole (Dániel Ollé), Margit Sabo (Margit Szabó), Janoš Mihalj Boroš (János Mihály Boros), Orsolja Lija Veto (Orsolya Lia Vető), Patrik Tajler (Patrick Tayler), Juhas Vile (Juhász Villő); Fakultet primenjenih umetnosti, profesor Beograd Nikola Božović, studenti: Tara Ilić, Dunja Isić, Ana Marković, Bogdana Perić, Una Cagić, Jovana Stančić
Postavka umetničkih zastava na Trgu jarbola naslovljena Otići ili ostati? posvećena je temi migracija, seoba koja je veoma aktuelna tokom uvodne dve decenije XXI veka, ali i problematici koja na prostorima balkanskog regiona ima dugu istoriju. Sa ovih prostora se večito odlazilo; tu su se tokom proteklog i nesretnog dvadesetog stoleća javljali pokreti seoba, pečalbarstva, emigracija, kolonizacija, gastarbajterstva, izbeglištva. U današnjem vremenu u toku su moderne migracije izazvane tranzicijskim procesima na teritoriji nekadašnje Jugoslavije i drugih bivših socijalističkih zemalja. Prema postojećim podacima danas oko četiri miliona Srba živi van matice. Trend iseljavanja je kontinuitetan, jer je nakon 2000-te godine iz Srbije do 2019-te u inostranstvo otišlo 650.000 građana što nas kanališe ka rapidnom broju smanjenja stanovništva. Slična su dešavanja i u okolnim zemljama, te su danas veoma brojne i rasprostranjene mađarske, rumunske, hrvatske, makedonske, albanske, grčke i druge dijaspore. Prednjače Hrvatska čija je stopa odlaska stanovništva najveća među svim članicama Evropske unije i Bugarska, u kojoj će se, ukoliko se iseljavanje nastavi sadašnjim tempom, broj stanovnka prepoloviti pre 2060. godine. Ukoliko se svi ti procesi ne zaustave i ne uspore posledice će biti katastrofalne. Jer, sve to će itekako uticati na nemogućnost privredno-industrijske revitalizacije i na ostvarenje povoljnijeg životnog ambijenta.
Očito je tema iseljavanja primerena aktuelnostima našeg doba. Otići ili ostati? je dilema koja se, ponajviše nametnula mladim i ambicioznim ljudima željnih boljeg života, boljih uslova za učenje, usavršavanje i napredovanje, željnih obezbeđene finansijske samostalnosti i sigurnosti te aktivnijeg učestvovanja u manifestacijama globalno povezanog sveta. Sve je to potrebno ostvariti u eri kulminacije liberalnog kapitalizma u kojem je i sama ideja stranstvovanja doživela transformaciju; umesto preciznog lokalizovanja novog staništa, radno aktivna populacija je primorana na proces čestog menjanja mesta stanovanja – krećući se tokovima koje nemilosrdno diktira kapital u stalnom traganju za profitom. Tako su migranti “osuđeni” na “neukorenjenost”, na stalnu promenu, na večito “nove početke” što stvara brojne socijalne i psihološke traume, na večitu zapitanost o vlastitom personalnom (i kolektivnom) identitetu, na etički sukob sa samim sobom.
Uz to, usred pandemije izazvane virusom korone, nametnuo se i osećaj nesigurnosti stranstvovanja. Svedoci smo brojnih povrataka u matičnu zemlju onih koji su u inostranstvu bili suočeni sa pandemijskim iskušenjima, kojima je zaraza nametnula utisak zarobljenosti daleko od doma, osećaj nezaštićenosti, nepoželjnosti, alijeniranosti i ugroženosti jer nova sredina u takvim uslovima najčešće nerado i neubedljivo odgovara na empatiju koju stranac iskazuje prema njoj.
U svakom slučaju migracije i seobe jesu realni opšteprisutni fenomen savremenog načina življenja. Egzistencijalno značajno pitanje Otići ili ostati? postavljeno je kao izazovna tema pred mlade umetnike-studente, koji će se nakon okončanja svog školovanja najverovatnije i sami naći pred istom dilemom. Njihovo razmatranje zapitanosti Otići ili ostati? neće mnogo toga razrešiti ali će zasigurno otvoriti brojna pitanja o političkoj, ekonomskoj, socijalnoj i kulturnoj zbilji u našem društvu, ukazati šta njihovoj generaciji smeta da bi se osetili bezbedno i verovali u prosperitetnu buućnost, a potom i ponuditi predloge, ideje i modele mogućih odgovora, možda čak i nekakvu utopističku viziju – koja je sposobna da pruži nadu da je ovde moguće i potrebno ostati, da je u Srbiji i regionu moguće izgraditi personalnu i kolektivnu egzistenciju, da je moguće dosegnuti promene koje će nas uputiti ka normalnosti dostojne čovekovog stvaranja i življenja. Njihovo razmatranje zapitanosti Otići ili ostati? zasigurno neće mnogo toga razrešiti, ali će ponuditi brojne predloge i modele mogućih odgovora , možda utopističku viziju koja je sposobna da pruži nadu.(Sava Stepanov)
Od 20. aprila do 1. juna 2022. godine u Galeriji na Štrafti mlada umetnica Milica Dukić će novosadskoj publici predstaviti svoj rad pod nazivom “Superheroj”. Koristeći eksperimentalni i kombinovani medij (implementiranje tradicionalne tehnike veza u kombinaciji sa fotografijom, kroz primenu digitalne štampe) umetnica se u ovom ciklusu bavi marginalizovanim licima, koje postavlja kao junake u svojim delima.
U stvarnom svetu novi blokbaster Spajdermen: put bez povratka tokom prvog vikenda prikazivanja u Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi zaradio je 253 miliona dolara čemu se još pridodalo 334 miliona prihodovanih širom sveta. U digitalnom svetu moguće je podeliti fotografiju koju su ta zarada i slava u svakom pogledu mimoišle. Iako je za spajdermenski univerzum i bogatstvo koji on povratno generiše ona potpuno nevidljiva i irelevatna i verujem nemoguća, u digitalnom svetu čak i dečkić Rom u kostimu čoveka pauka, podržanom crvenim papučama, može postati superheroj što budno osmatra i spreman čeka zadatak kojim će možda spasti svet. Ukoliko bi ta fotografija povratno mogla da interveniše u onome što smatramo stvarnim, sloboda, pa i sloboda izražavanja bile bi još uverljivije. (Silvia Draži)
U svom radu vodim se eksperimentom, unapred računajući na rizik i nepredvidivost. Bavim se implementiranjem tradicionalne tehnike veza u kombinaciji sa fotografijom, kroz primenu digitalne štampe u ulozi osnove. Već deset godina ona mi pomaže da pojačam ekspresivnost dela, i da slici dodam novu vrednost koju pruža prošivanje platna koncem. Serijom radova iz 2018. godine. Ako bismo svi stavili maske…, kojoj pripada Superheroj (produkcija Inkluzivne galerije), dolazim na ideju upotrebe svetlosnih kutija koje daju novu dimenziju i akcentuju dualitet slike (sa svetlom unutar kutija ili bez svetla). Lica sa margine našeg društva (siromašni, osobe sa smetnjama u razvoju…) glavni su junaci mojih radova. (Milica Dukić)
Milica Dukić (1989, Кraljevo)
Diplomirala je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu na osnovnim i master studijama slikarstva i na master studijama iz oblasti crtanja. Kao članica SULUV-a (Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine), od 2014. god, ostvaruje status samostalne likovne umetnice (2018) i postaje članica Predsedništva Udruženja (2022). Duži niz godina deo je kolektiva Šok zadruga (MMC Led Art). U svojim samostalnim izložbama (13) i u preko 90 grupnih projekata, Milica uglavnom istražuje tehniku veza u kombinaciji sa fotografijom i tekstilom. Takođe, pokazuje interesovanje za inkluzivne umetničke prakse kao i volonterski angažman: u više navrata sarađuje sa školom Milan Petrović, tj. dnevnim boravkom namenjenim za kreativno izražavanje osoba sa smetnjama u razvoju. Kao umetnica na rezidenciji boravila je godinu dana u Švajcarskoj pri internacionalnoj školi Ecole d’Humanité (2017/18), i imala je prilike da predaje par kurseva (crtanje, vez i tekstilnu umetnost).Trenutno je u Jerusalimu, na programu ustanove AKIM, gde pomaže u brizi dece i odraslih sa mentalnim poteškoćama i paralelno se bavi svojim umetničkim radom.
U ponedeljak 7. marta, u 12.30 časova na 26. Međunarodnoj izložbi Art expo 2022, u auli Master centra Novosadskog sajma, održaće se svečanost povodom uručenja ovogodišnje Nagrade „Sava Šumanović” za likovnu umetnost. Ova ugledna nagrada je pripala Stevanu Kojiću, multimedijalnom umetniku iz Novog Sada, kako je to odlučio žirija u sastavi Slavica Žarković, istoričarka umetnosti i kustoskinja Savremene galerije Zrenjanin; mr Vesna Latinović, menadžerka u kulturi i direktorka Galerije Bel art i Sava Stepanov, likovni kritičar.
Nagrada će ovogodišnjem laureatu biti dodeljena u ambijentu izložbe Sekvence vojvođanske umetnosti XX veka: Jožef Ač, Boško Petrović, Jovan Soldatović koju je u Auli Master centra postavila galerija Bel Art. Ovom izložbenom postavkom se ukazuje na tri izuzetno značajna imena vojvođanske umetnosti, na umetnike koji su, svojim umetničkim stavovima i svojevrsnim aktivizmom, bitno učestvovali u procesu modernizacije ovdašnje umetnosti tokom prelomnih pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka.
Osnivači Nagrade „Sava Šumanović” su Novosadski sajam, Galerija Bel Art i Centar za vizuelnu kulturu Zlatno oko. Nagrada je pokrenuta 1999-te godine, a ove godine se dodeljuje dvadeset i četvrti put. Nagrada „Sava Šumanović” je koncipirana u nameri da se u našem vremenu afirmiše delo jednog od najznačajnijih stvaralaca u istoriji srpske i jugoslovenske umetnosti i kulture. Sava Šumanović (1896-1942) je tokom prve polovine XX veka dosegao izuzetne umetničke domete slikajući u skladu sa duhom vremena u kome je živeo. Bio je značajni učesnik pariske umetničke scene i jugoslovenske umetnosti, te zapaženi akter inovatnih tendencija u našem slikarstvu. Istovremeno, teorijskim ogledima je veoma umešno obrazlagao poimanje modernističkog koncepta slike i njenog smisla.
Jedan od odlučujućih kriterijuma za proglašenje laureata Nagrade „Sava Šumanović” je iznalaženje sličnih osobenosti u delima današnjih umetnika. Dosadašnjih Žiriji su imenovali umetnike koji su ispunjavali te kriterijume ali su, istovremeno, autoritativno bili „uklopljeni“ u karakter aktuelnog sveta i današnje umetnosti. Dosadašnji dobitnici su Dragomir Ugren (1999), Mrđan Bajić (2000), Zdravko Mandić (2001), Dušan Otašević (2002), Miodrag B. Protić (2003), Živko Grozdanić (2004), Milan Blanuša (2005), Mileta Podanović (2006), Balint Sombati (2007), Raša Todosijević (2008), Mira Brtka (2009), Vladimir Veličković (2010), Radomir Damnjanović Damnjan (2011), Zvonimir Santrač (2012), Olga Jevrić i Jerko Denegri (2013) i Slobodan Kojić (2014), Čedomir Vasić (2015) i Marija Dragojlović (2016), Rastislav Škulec (2017) Igor Antić (2018), Slavoljub Caja Radojčić (2019) i Milenko Prvački (2020) i Uroš Đurić (2021)
