7-11.9.2022.
Ars Electronica Garden Novi Sad
Miloš Fath, Mirror Terrain
Dunavski dijalozi nastavljaju saradnju sa festivalom Ars Elektronika u Lincu na kojoj će ove godine u saradnji sa Furuna Crafts kompanijom predstaviti mladog novosadskog umetnika Miloša Fatha.
Festival Ars Electronica je osnovan 1979. Ovaj projekat je osmišljen tako da nastanak digitalne revolucije uzme kao povod za razmatranje budućnosti i fokusiranje na istraživanja veza između umetnosti, tehnologije i društva. Ova početna filozofija je ostala moto Ars Elektronika festivals.
Tema ovogodišnjeg festivala je DOBRO DOŠLI NA PLANETU B – drugačiji život je moguć, ali kako?
Festival pokušava da naše odgovore na izazove i kontradikcije našeg vremena.
Ni naivni bekstvo u virtuelne svetove, ni tehnološka kolonizacije svemira neće nas spasiti od suočavanja sa neprijatnim ali važnim pitanjima savremenog sveta. Kako treba da izgleda život na našoj planeti da bismo sprečili katastrofu? Koje akcije moramo preduzeti i koje posledice moramo prihvatiti? Koliko će biti potrebno ubeđivanja, truda, pritiska, prinude i kolika će biti kolateralna šteta? Ujedinjene nacije su ovu deceniju proglasile „dekadom obnove” naših ekosistema.
Kako da napravimo fundamentalnu i dalekosežnu promenu? Na kraju krajeva, nije dovoljno smanjiti emisiju CO₂. Sada imamo ubedljive pokazatelje kako će izgledati naš svet ako ne izvršimo promenu. Ali postavlja se pitanje kako će izgledati naš svet ako se ne promenimo? Koje tehnologije ćemo morati dalje da razvijemo i koje ekonomske, socijalne i demokratske promene će ih pratiti?
Mirror Terrain
Da bismo izgradili drugačiju i bolju budućnost, moramo ne samo da idemo napred kroz vreme, već i da pogledamo unazad u prošlost. Moramo da se reprogramiramo da vidimo šta je već prošlo i da preusmerimo svoje puteve da kako bismo uključili naše prethodnike u naše buduće poduhvate. Ljudsko iskustvo se sastoji od mnogih nevidljivih slojeva, a Mirror Terrain čini jedan od njih vidljivim.
Mirror Terrain stvara mnemoničko okruženje koje nam omogućava da vidimo našu prošlost i reprogramiramo se kako bismo izbegli brisanje istorije koja leži u njoj u formi figura. Obraćajući pažnju na svoje korake i izbegavajući eroziju figura, postajemo pažljiviji, altruističniji i svesniji. Nasumične kompozicije stvaraju slike nevoljnih porodica, zajednica i odnosa između različitih ljudi koje povezuje zajedničko iskustvo. U suštini, ovi „duhovi“ služe kao spomenici našem budućem napretku. Njihova erozija ravnodušnim i neodgovornim javnim kontaktom u prostoru naglašava diskurs o ljudskoj prirodi i zanemarivanju istorije.