Novosadska galerija Bel Art ove godine obeležava 25 godina rada. Prvu izložbu u ovoj novoj, jubilarnoj izlagačkoj sezoni posvetila je Bošku Petroviću (Novi Sad, 1922 – Novi Sad, 1982) jednom od najznačajnijih vojvođanskih slikara koji je ostavio snažan uticaj na umetnost sredine i druge polovine 20. veka. Izložba je otvorena 7. marta u prostoru Galerije, a činile su je slike i kolaži iz privatnih kolekcija. Postavka je deo ciklusa „Iz riznice vojvođanske umetnosti“ kojim, kroz povremene izložbe, Galerija Bel Art afirmiše umetničko nasleđe druge polovine 20. veka, a u kome stvaralaštvo Boška Petrovića zauzima istaknuto mesto.
U protekle dve godine nekoliko muzejskih ustanova je obeležilo značajan jubilej 100 godina od rođenja i 40 godina od smrti umetnika Boška Petrovića i izložilo više od 200 dela iz svojih kolekcija na kojima se uočava izuzetna kompleksnost i slojevitost njegovog stvaralaštva.
Ovim povodom, opredelili smo se da predstavimo dela iz privatnih kolekcija koja do sada nisu javno izlagana. Zaostavština ovog umetnika koja se čuva u novosadskim kolekcijama veoma je bogata i na ovoj postavci je bilo moguće predstaviti samo mali deo tog opusa, pa je tako tokom trajanja izložbe postavka promenjena, kako bi publika imala priliku da vidi što više radova ovog veoma plodonosnog umetnika.
Kustos izložbe bila je istoričarka umetnosti Slavica Žarković iz Savremene galerije u Zrenjaninu koja je postavku i otvorila. Ona je skrenula pažnju na veliki broj relevantnih privatnih kolekcija koje postoje u Srbiji i činjenicu da je kolekcionarstvo veoma značajno za sagledavanje kako stvaralaštva Boška Petrovića tako i celokupne srpske umetnosti. Slavica Žarković navodi da je ekspresionizam kao konstanta uvek bio prisutan u stvaralaštvu Boška Petrovića. Pejzaži su, po njenim rečima, slikani širokim potezom i odisali su optimizmom bez obzira na svedeni sivo plavi kolorit koji deluje sumorno. Ona skreće pažnju na cikluse pod nazivima „Manastiri“, „Kalvarije“, „Katedrale“ iz koji su neka od dela predstavljena i na ovoj izložbi.
-U pitanju su dela gde prestaje da deskriptivno interpretira izabrani motiv, počinje da naglašava konturnu liniju i geometrijski da koncipira površine krećući se ka apstrakciji. Neki od ovih ciklusa nose u sebi pesimističku viziju, bave se tragičnim stradanjima u ratu – ukazuje Slavica Žarković. – Ovi opominjući sadržaji kulminiraju u ciklusima „Jame” i „Kreveti na sprat” gde se ističe geometrijska stilizacija forme kao i njihova strožija organizacija i tonska ujednačenost.
Tokom svog stvaralaštva kao neumorni tragač različitih vizuelnih mogućnosti Petrović je, kako navodi kustoskinja izložbe, istraživao brojne tehnike kao što su ulje na platnu, kolaž, akvarel, crtež, ali i mozaik i tapiserija gde je koncepte štafelajnog slikarstva prilagođavao i uspevao da materijalizuje u drugačijim tehnikama.
-Povratak vojvođanskom predelu i optimističkom pogledu na ciklus života ostvaruje kroz serije radova pod nazivom „Njive“, „Hlebovi“ što potvrđuje njegovu povezanost sa plodnom vojvođanskom ravnicom kao prostorom gde je proveo najveći deo svog života – kaže Slavica Žarković. – U ovim na izgled sadržinski različitim, a opet povezanim slikama organizovao je likovne celine u kojima dominiraju plošni planovi koji naglašavaju horizontalnu ili vertikalnu kompoziciju. Ovi geometrijski oblici iza kojih se naziru obrisi figura ili pejzaža grade jednu harmoničnu kompoziciju koja nikada nije prešla granicu ka totalnoj apstrakciji. I baš zato što je njegovo slikarstvo egzistiralo na toj granici uspevao je da im da univerzalno značenje kao prostore gde se konstantno odigrava borba suprotnosti, horizontala i vertikala, forme i sadržine, figuracije i apstrakcije, i zašto da ne, borba dobra i zla, ista ona univerzalna borba koja se konstanto dešava kako na globalnom planu tako i u svakom pojedincu.
Kolekcionar(i) u fokusu #2 
Tokom poslednje nedelje izložbe organizovan je javni razgovor pod nazivom „Kolekcionar(i) u fokusu #2“, na kome smo razgovarali sa kolekcionarima Jovanom Mandićem, dr Ilijom Grujić, dr Viktorom Tillom i direktorom Galerije likovne umetnosti Poklon zbirke Rajka Mamuzića Vladislavom Šešlijom. Cilj ovog razgovora je bio da se utvrdi uloga koju kolekcionari imaju u razvoju scene kao i formulisanju kulturnog identiteta i negovanje kulturne baštine, kao i načinima saradnje sa galerijama, institucijama, kritičarima, art konsultantima, ne samo u cilju kupovine već i namenskog rada na vrednovanju, promociji i baštinjenju umetničkog stvaralaštva.