U petak, 16. avgusta 2019. godine u 19 časova otvara se izložba fotografija i crteža Iglike Hristove (Francuska/Bugarska) i fotografija Ivane Tomanović u galeriji Meander u Apatinu. Izložba je deo niza izložbi Umetnički dijalozi niz Dunav koje se priređuju u okviru Festivala savremene umetnosti Dunavski dijalozi 2019.
U galeriji Meander u Apatinu upoznaćemo se sa radom Iglike Hristove, bugarske umetnice koja živi na relaciji Pariz-Sofija i sa radom Ivane Tomanović, umetnice i profesorice na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.
,,Zajedničko ovim dvema umetnicama je činjenica da su u punoj stvaralačkoj snazi i zrelosti, da su oformile sasvim jasne stvaralačke stavove te da se njihova ostvarenja mogu smatrati bitnim prilozima tokovima savremene umetnosti. I Hristova i Tomanovićeva su okrenute prirodi. Zapravo, njihove umetnosti je moguće videti u onom prostoru o kome je govorio Šagal kada je tvrdio da „umetnost nastavlja tamo gde nauka završava“.
Usredsređenjem na scientističke mikroskopske prizore „nutrine“ pojedinih biljnih vrsta te njihovom likovnom nadgradnjom, Iglika Hristova dospeva do predstave vaskolike prirode. Sarađujući sa francuskom biološkinjom Kler Damesen, bugarska umetnica se posvetila mikrokosmosu stabala. Snimljene mikroskopske prizore koje je ostvarila naučnica, umetnica dalje razrađuje svojim crtežima. Dobijaju se dve različite strukture (scijentistička i subjektivistička) koje, načinom dijaloga, vode ka jedinstvenom zaključku – pojedinačne prirodne strukture su zapravo delovi iste celine, međusobno su isprepletane i povezane. Ovakvi radovi Iglike Hristove nas zapravo upozoravaju na jedinstvo sveta. A to je suštinska napomena (i opomena). Jer, uklapajući se i čuvajući taj i takav prirodni sistem, čovek sebi daje šansu, obezbeđuje vlastiti opstanak. U aktuelnom trenutku, sve češće i sa sve većim posledicama, bivamo ugroženi brojnim prirodnim katastrofama. Čovek je povredio prirodu, izazvao je klimatske promene i ekološko zagađenje. Zato nam je ovakva umetnost itekako potrebna. Ideje Iglike Hristove (i njenih naučnih saradnika) su angažovane jer brinu o čovekovoj sudbini, o budućnosti sveta.
Fotografkinja Ivana Tomanović snima čitke i dobro vizuelno artikulisane pejzažne prizore. Njena fotografija poseduje struktuiranu i kristalno čistu vizuelnu misao obrazloženu jasnim snimcima. Snimljeni prirodni gustiši, razno šiblje, granje i mladice se na ovim fotosima doimaju poput specifične (plastičke i misaone) strukture. Uz to, umetnica ovu multipliciranu linearnost potencira tako što u pojedine fragmente svojih fotografija prošivanjem dodaje končane linije ili žicu… Na taj način umetnica pojačava utisak o linearnosti snimljenog grmlja i drugog rastinja. Uz to, ove fotografije su printane na prozirnoj osnovi i zbog toga se ne izlažu na zidu poput klasične slike već se postavljaju u prostor kako bi se posmatraču omogućilo sagledavanje sa obe strane. Bitan deo rada je muzička podloga atora Marka Jevtića, zvuk koji još više ambijentalizuje čitavu umetničku tvorevinu Ivane Tomanović. Zahvaljujući toj prozirnosti i svim ostalim elementima (print, aplikacije, zvuk, instalacija) ovim fotografijama prostor nije samo sredina u kojoj dejstvuju, nego se radi o dobro sistematizovanoj artikulaciji ovih fotografskih slika koje su prožete stvarnim prostorom čime su realno, filozofski i poetsko-metaforički uključene u dijalektički tok i karakter sveta u kome živimo.
Dve umetnice, Iglika Hristova i Ivana Tomanović – različitim postupcima dolaze do sličnih, čak istih rezultata i umetničkih poruka. Polazeći od scientističkih i/ili dokumentarističkih činjenica i metoda, dve umetnice ostvaruju autentične umetničke istine o svetu i sasvim personalizovane estetske i etičke sisteme. A nije li upravo u tome draž i suštinai življenja… Zbog toga nam je ovaj i ovakav dijalog u Galeriji Meander u Apatinu kraj Dunava zapravo i bio potreban…” (Sava Stepanov, likovni kritičar)
Iglika Hristova je vizuelna umetnica francusko – bugarske nacionalnosti i trenutno živi u Parizu. Studirala je u školi Lepih umetnosti u Sofiji, zatim je nastavila svoje obrazovanje u Francuskoj, kako bi usavršila svoje znanje i razvila svoju umetničku praksu na Visokoj školi primenjenih umetnosti Dupere (École Supérieure des Arts Appliqués Duperré), nakon čega se izražava u poljima interdisciplinarne umetnosti sa kojima se susreće na Panteon-Sorbona univerzitetu. Rad Iglike Hristove predpostavlja teorijsku i plastičnu studiju o uticaju mikrokosmosa na kreativni proces. Njena umetnička praksa se osniva na crtežu, kao univerzalnom i eksperimentalnom jeziku koji istražuje mikrokosmos žive materije. Pošto se deo ovog istraživanja zadenuo između umetnosti i nauke, Iglika Hristova sarađuje sa raznim naučnicima iz oblasti biologije.
Ivana Tomanović (Novi Sad, 1971) je magistrirala na Fakultetu za film i televiziju (FAMU) u Pragu – odsek fotografija. Od 2001. do 2015. godine radila je kao urednik u časopisu za kulturu fotografije – ReFoto (Beograd). Kao vanredni profesor predaje fotografiju na Akademiji umetnosti, Univerziteta u Novom Sadu i na Akademiji umetnosti Alfa univerziteta u Beogradu. Bila je umetnički direktor u galeriji Artget, Kulturnog centra Beograda za sezonu 2016. Redovno drži predavanja o teoriji fotografije i učesnik je brojnih panel diskusija u okviru festivala, radionica i kongresa posvećenih fotografiji i vizuelnim umetnostima. Do sada je objavila preko tri stotine tekstova u časopisu ReFoto, katalozima izložbi, knjigama, magazinima, žirirala je brojne izložbe u zemlji i inostranstvu. Predstavnik je Srbije u projektu „Transeurope“ posvećenom evropskoj savremenoj fotografiji. Njen fotografski rad pretežno je posvećen subjektivnom istraživačkom radu kroz oblasti dokumentarne fotografije i iscenacije.