U okviru Festivala savremene umetnosti Dunavski dijalozi 2020 i programa SRBIJA + u Galeriji Bel Аrt biće postavljena izložba Milorada Miće Stajčića pod nazivom Lost in Translation. Kustoskinja izložbe je beogradska istoričarka umetnosti Ksenija Marinković. Zbog specifičnih okolnosti izazvanih COVID 19 pandemijom neće biti javnog otvaranja Festivala  ali će  poseta biti moguća u toku redovnog radnog vremena galerije.

Izložba će trajati od 8. do 28. septembra 2020. Radno vreme galerije: uorak-petak: 10-14h, 17-20h, subota: 10-14h

“Provokacija i humor su ključna obeležja Stajčićevog umetničkog izraza. Teži da svojim radom osvetli određene društvene fenomene na način koji je istovremeno dopadljiv i intrigantan te da podstakne na preispitivanje prihvaćenih dominantnih vrednosti, kako kolektivnih tako i individualnih. Njegov rad obiluje simbolikom iz oblasti potrošačkog društva i pop kulture. Glavni cilj njegove umetnosti je da svet učini boljim mestom za život čoveka, oslobađajući ga od predrasuda i strahova koje su utemeljene u društvenim, političkim i kulturološkim dogmama i ideologijama današnjice. Skulptura je primarni Stajčićev izraz, a bavi se još fotografijom, videom , instalacijom i različitim intervencijama u javnom prostoru.” / Izvod iz teksta Ksenije Marinković.

„Skulpturalna instalacija Over the Rainbow koristi poznate emblematske Diznijeve junake – Mikija i Paju Patka na zazoran način. Za umetnika nije bilo samo važno da šokira – mnogi umetnici (npr. Jim Dine ili Paul McCarthy ) zašli su mnogo dublje u sferu zazornog i grotesknog de-stabilišući čistunske likove kako ih je Dizni zamislio. Mićin pristup ovim popularnim likovima podjednako je udaljen od čistunstva koliko je udaljen od politički korektne propagande. Umetnik se poigrava sa sentimentalnošću onoga koji posmatra rad – pre svega u odnosu na koncept “čistog detinjskog”. Mića, čini se, veruje da je ovaj konstrukt lažan – detinjstvo je samo u sentimentalizovanoj tradicionalnoj verziji događaja – čisto i nevino. Ili, ako u to i sam voli da veruje, nije skroz siguran – te stoga postavlja ovakvu dilemu pred posmatrača. Ako nam je ovakav odnos prema detinjstvu serviran od strane dominantne popularne kulture, onda ostaje da ga preispitamo. Istovremeno, možda je posmatraču potrebno da se oseti pomalo neugodno kada se dopadljivi junaci nađu u “nepristojnoj” situaciji. Na širem planu istorije i kulture specifične sredine, neosporno je da umetnik svrsishodno priziva kontroverzu da bi naznačio svoju veru u moć umetnosti da izazove, ako ne transformaciju društva, ono barem preispitivanje. Na ovaj način, Mića se približio utopijskoj dimenziji Bojsove ideje o društvenoj skulpturi i umetniku kao agensu promena. Ostaje nada da ova instalacija može da bude dovoljno uzbudljiva za posmatrača i da prenese značenje iz polja estetskog u polje etičkog. Vizuelno provokativna instalacija tako bi delovala kao “nežni okidač” koji poziva na sagledavanje svih aspekata ovog društvenog fenomena i ukaže na neophodnost tolerancije.” / Izvod iz teksta Jovane Stokić.

Milorad Mića Stajčić je rođen 1977. u Beogradu, gde i dalje živi i radi. Diplomirao je na Fakultetu organizacionih nauka na smeru informacioni sistemi i na Fakultetu likovnih umetnosti smer vajarstvo u klasi Mrđana Bajića. U svom umetničkom radu osim skulpture izražava se i posredstvom instalacija, video-radova, performansa i fotografije, a najčešće teme su mu potrošačko društvo i tabui.