U prostoru Distrikta u Novom Sadu, od 2. do 28. novembra na izložbi pod nazivom Sharing (Deljenje) predstavljeno je dvoje japanskih vizuelnih umetnika Đinko Suzuki i Terunuma Acuro. Izložbu je realizovala Galerija Bel Art u saradnji sa beogradskom Galerijom X Vitamin, čiji je osnivač Ksenija Marinković, koja sarađuje sa japanskom umetničkom scenom od 2007. predstavljajući brojne autore i autorke samostalnim i grupnim izložbama u Srbiji
Kustoskinja ove izložbe Ksenija Marinković ukazuje da se njen naziv odnosi na saradnju dve galerije, a zatim na dve kulture, a u osnovi te ideje je i svest da svi delimo jedan zajednički životni prostor. Po njenim rečima, bez obzira na sve nedaće i okolnosti u kojima se naše društvo nalazi, u savremenoj umetnosti, ali i u svima nama, bi trebalo da bude prisutna ta svest o očuvanje našeg zajedničkog životnog prostora, ne samo kada su ekološki resursi u pitanju nego i očuvanje svakog pojedinca u odnosu na drugog kao i svest o tome da će nam se ono što dajemo drugima vratiti kao bumerang. Radovi ovo dvoje umetnika na dva potpuno različita načina to pokazuju, oni sa sopstvenih pozicija komentarišu teme koje se tiču otuđenosti, prenaseljenosti, eksploatacije, razumevanja i smisla.
Govoreći o višegodišnjem iskustvu saradnje sa japanskim umetnicima Ksenija Marinković ukazuje da Japan čini spoj tradicije i futurizma, napretka, a kao kustosu joj je bilo važno da pokaže kroz radove ovo dvoje autora različite aspekte umetničkog stvaralaštva Japana. Želela je da predstavi način na koji je u tamošnjem savremenom stvaralaštvu prisutna svest o negovanju tradicije, očuvanju starih veština i zanata i kako se to implementira u savremene vizuelne koncepte, a sa druge strane da ukaže na apsolutnu fascinaciju progresom, tehnologijom a što bi mi ovde doživeli kao naučnu fanatastiku.
Rad Đinko Suzuki u najširem smislu reči obuhvata rad u tehnici tkanja. Od svojih najranijih studentskih dana, ova sada redovna profesorka na Musašino univerzitetu umetnosti u Tokiju, posvećena je istraživanju ovog medija i ispitivanju osobenosti različitih materijala i tehnika oblikovanja. Nije pristalica striktnih medijskih podela i smatra da za neke pojave u prirodi i u umetnosti ne postoje jasne granice, da se mogu preklapati i donositi nova rešenja ali i nove probleme u domenu onoga što je moguće i da je zadatak umetnika da se time bavi. Za instalacije koje su predstavljene na ovoj izložbi korišćene su konoplja, ljuske kukuruza i kukuruzna svila. Umetnica ukazuje da je veoma zainteresovana za odnos ljudi i životinja. Japan se trenutno suočava sa velikim brojem divljih životinja koje zbog nedostatka hrane na planinama sve više naseljavaju gradove i sela, upravo zato u svojim radovima ona najčešće predstavlja motiv medveda koje ima višestruko, simbolično značenje jer oni se bore i sa gubitkom svog prirodnog staništa usled globalnog zagrevanja.
Terunuma Acuro pored slikarstva izražava se u mediju videa i filma, u kojima samostalno realizuje sve segmente od ilustracije, animacije do muzike. Acuro na svojim slikama i video animacijama kreira atmosferu prenatrpanosti, koja proizilazi iz zasićenja senzacijama kako vizuelnim tako i društvenim, tj onim koje su u polju našeg iskustva življenja u savremenoj civilizaciji. Njegova kritika sa dozom satiričnog humora i anima estetike upućena je pre svega lokalnom ambijentu Japana. Slike gradova u kojima se aktivnost odvija danonoćno, gde se akteri doslovno sudaraju i preklapaju ali se suštinski međusobno ne vide i ne prepoznaju upućuje na otuđenost i usamljenost koja izaziva frustraciju. Po rečima Ksenije Marinković, likovni izraz Acure objedinjuje neobavezni stil andergraund crteža i ilustracije, dok u tehničkom smislu predstavlja veoma precizno ostvarenje u mediju akrila na platnu. Radovi koje je Acuro izložio u Novom Sadu nastali su prošle godine tokom njegovog rezidencijalnog boravka u Gvandžuu u Južnoj Koreji, a opisao ga je iz perspektive lika koji je stvorio. Objašnjavajući svoju umetničku poetiku on ukazuje da stvara dela zasnovana na preplitanju društvene satire, unutrašnjih misli i snova o razlikama u načinu na koji ljudi vide stvari. Pre tome koristi razne ekspresivne metode kao što su slike, trodimenzionalni radovi, animacije i instalacije.
Gostovanje ovih umetnika podržao je EU–Japan Fest program kulturne saradnje koji je od 1992. usmeren na podsticanje razmene između gradova Evropskih prestonica kulture i Japana. Galerija Bel Art je prošle godine u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine bila domaćin grupne izložbe japanskih umetnika Small Reboots u okviru programa Evropske prestonice kulture Novi Sad 2022 i bila zvanični deo programa obeležavanje 140 godina prijateljstva Japana i Srbije.