Jovan Soldatović

Jovan Soldatović rođen je u Čereviću 1920. godine. Osnovno školu učio je Čereviću i Novom Sadu. U Novom Sadu završava Gimnaziju 1939. god. U Mariboru 1940. godine uči školu za rezervne oficire, a iste godine se upisuje na arhitektonski odsek Tehnološkog faklulteta u Beogradu. Posle izbijanja rata na ovom prostorima, Soldatović napušta studije. Nakon kapitualcije priključio se narodnooslobodilačkoj vojsci. U isto vreme okreće se likovnom stvaralaštvu, kada nastaju njegove prve skulpture. Po zaršetku rata upisuje Akademiju lepih umetnosti u Beogradu. Jedan od Soldatovićevih profesora na Akademiji bio i Toma Roksandić, koji je vodio Državnu vajarsku radionicu, gde Soldatović radio od 1949. do 1952. godine. Svoju prvu samostalnu izložbu priredio je u Galeriji Grafičkog kolektiva u Beogradu 1952. godine. Neposredno nakon izložbe Soldatović je angažovan da formira vajarski odsek na Višoj pedagoškoj školi u Novom Sadu, gde postao prvi profesor vajarstva.

Sa Boškom Petrovićem, Stevanom Maksimovićem, Aleksandrom Lakićem, Bogomilom Karlavarisom, Dušanom Milovanovićem, Miloradom Balaćem, Ivankom Acin Petrović i Radmilom Graovac, učestvovo je u formiranju prvih ateljea na Petrovaradinskoj tvrđavi. Njegov atelje bio je smešten u zgradi tzv. ,,Duge kasarne”.

Soldatović je bio jedan od inicijatora i osnivača grupe Prostor 8. Grupa je trajala dve godine.  Od 1949. bio je član ULUS-a. Od 1975. pa sve do penzonisanja bio je profesor na novosadskoj Akademiji  Dobitnik je brojnih nagrada, od kojih su najvažnije: Nagrada politike za likovnu umetnost (1958), Oktobarska nagrada Novog Sada (1962), Nagrada Oktobarskog salona u Beogradu (1970), Sedmojulska nagrada SR Srbije (1986) i Vukova nagrada (1999).

Treba izdvojiti sledeće Soldatovićeve skulpture i izložbene projekte: Keruša (1949), Porodica (1954), Ranjeni jelen (1957), Dvoje/Ljubavnici (1960), Hirošima ili Ljudska figura sa mrtvim detetom (1960), Borba jelena (1965), Narikače (1968), Don Kihot (1970), Ptica i pas (1975), Ikebana na zgarišti (1980)… 1999. na srušenom Varadinskom mostu (sa novosadske strane) postavlja skulpture – instalacije stare čitave tri decenije iz 1972. (Dođe li rat – odoše ljudi)…

Značajne izložbe: Prvo bijenale Mediterana u Aleksandriji (Egipat), 1955; izložbe Famiglia artistica: Giovani artisti Jugoslavi u Milanu (Italija), 1956. Svetska izložba u Briselu (Belgija), 1958; na Petom Bijenalu skulpture u Mildhajmu, parku kraj Antverpena (Belgija), 1958; na Drugoj internacionalnoj izložbi skulpture u Parizu u Rodenovom muzeju, 1961.

Spomen kompleksi: Spomenik Šajkaškom partizanskom odredu kod Žablja, Spomenik žrtvama racije ,,Porodica“, Novi Sad (1971), Spomenik žrtvama racije u Čurugu, Spomen-park Sremski front, Šid (1981), spomenik ,,Suđaje“, Kragujevac (1979).

U njegovom celokupnom radu vladala su tri osnovna principa: Princip vertikale, princip angažovanosti i princip kontinuiteta.

Poslednja izložba na kojoj je učestvovao među tridesetak umetnika održana je tokom avgusta i septembra 2015. godine u Novom Sadu – Aspekti savremene skulpture u Vojvodini. Soldatovićeva dela bila su izdvojena, te je u sklopu te postavke bio je postavljen: Homagge a Jovan Soldatović.

Umro je tokom trajanja izložbe 5. oktobra 2005. godine.