Nov 17, 2023
Radovi četrnaest istaknutih srpskih umetnika predstavljeni su na izložbi pod nazivom Games, Planes and Soft Openings koja je od 7. novembra do 20.decembra u Galeriji Hilger NEXT u Beču. Postavku je realizovala ova bečka galerija u saradnji sa Asocijacijom umetničkih galerija Srbije (AUGS). Izložba se održavala u vreme Vienna art week-a, umetničkog festivala koji je u austrijskoj prestonici trajao od 10. do 17. novembra. Ova nedelja umetnosti kroz mnoštvo programa osvetljava živu umetničku scenu Beča, a ovogodišnje 19. izdanje održavalo se pod sloganom “Podsticanje strasti“. Kustosi ove izložbe Aleksandra Lazar i Hektor Peljak ukazuju da radovi odabranih umetnika „lebde između lakoće i težine, nežnosti i surovosti“. Umetničke galerije koje su uključene u ovu asocijaciju odabrale su po nekoliko umetnika različitih poetika, politika i stvaralačkih procesa kako bi bečkoj kulturnoj javnosti predstavile savremenu umetničku scenu u Srbiji.
Nikad još srpska savremena i najsavremenija umetnost nije bila tako snažno prezentovana u Austriji. To je galerijski izbor, a galerije su umetničke koliko i ekonomske instance, deluju iz teorijskog koncepta produkcije kulture. Umetnička scena je naravno u potencijalu uvek bogatija, ali ono što galerije promovišu pokazuje trend, trajektorij kojim se umetnosti kreću i usmeravaju, kod kuće i u širem evropskom prostoru.” (Vesna Knežević, dopisnica RTS iz Beča)
Širokim pregledom 65 umetničkih radova iz vizure jednog austrijskog i jednog srpskog kustosa, predstaljena su najznačajnija dostignuća savremene srpske umetničke scene. Galerija Ernst Hilger osnovana je 1976. godine i ima izuzetnu svetsku reputaciju usled brojnih programa promocije umetnosti centralne Evrope u zemlji i inostranstvu, i njihova podrška predstavlja značajan korak za vidljivost srpske umetničke scene, jačanju biznisa i profesionalizma sektora.
Galerija Bel Art za ovu postavku odabrala je tri umetnice koje su diplomirale na Akademiji umetnosti Novom Sadu Anu Vrtačnik, Bosiljku Zirojević Lečić i Andreu Ivanović Jakšić.
Ana Vrtačnik (Sarajevo, 1991) je studirala i doktorirala na novosadskoj Akademiji umetnosti gde je sada viši saradnik na slikarskom odseku. Interesovanja ove umetnice leže u istraživanju upotrebe biomimetičkih oblika i prirodnih mekih materijala u slikama, crtežima, skulpturama i instalacijama. Njen suštinski element je tekstura, za koju smatra da je mnogo više od dekoracije i efekta. Do sada je imala niz samostalnih izložbi i učestvovala na većem broju grupnih u zemlji i inostranstvu. Za svoj umetnički rad dobila je nekoliko nagrada.
Rad Andree Ivanović Jakšić (Slavonski Brod, 1979) karakterišu različiti mediji i oblici vizuelnog izražavanja. Ona je duboko ukorenjena u ličnu filozofiju koja mnogo duguje ontološkim i kosmološkim idejama Heraklita, kao što su promena kao jedini zakon u prirodi, sukob i harmonija suprotnosti, i čovek i priroda kao jedno. Samostalno i grupno je izlagala u zemlji i inostranstvu. Njena dela nalaze se u nacionalnim i korporativnim institucijama, kao i u privatnim kolekcijama.
Bosiljka Zirojević Lečić (Novi Sad, 1971) diplomirala je slikarstvo 1994, a postdiplomske studije 2000. na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde sada predaje slikarstvo. Radi sa drugim umetnicima na multimedijalnim projektima u grupi Multiflek. Od 1992. izlagala je na preko 120 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu i 23 samostalne. Dobitnica je više nagrada za svoj rad, pored koga koordinira i projekte u umetnosti i obrazovanju. Istražuje odnos između slikarstva i drugih umetničkih medija, njihove paralele i preklapanja. Odnos unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora je oblast u kojoj ispituje potencijal za izražavanje i apstrakciju kroz različite materijale i ideje.
Pored tri umetnice koje je odabrala Galerija Bel Art na izložbi u Beču su se predstavili i Predrag Damjanović, Aleksandar Dimitrijević, Uroš Đurić, Jusuf Hadžifejzović, Zdravko Joksimović, Marina Marković, Nemanja Nikolić, Marija Šević, Joškin Šiljan, Milorad Stajčić i Miljan Stevanović.
Nov 12, 2023
U Muzeju Vojvodine u Novom Sadu Galerija Bel Art je od 31.oktobra do 12. novembra priredila izložbu Umetnost bez granice na kojoj su predstavljeni vizuelni umetnici poreklom iz Vojvodine koji već duže vreme žive i stvaraju u Budimpešti, a prethodno su delovali na nekadašnjoj vojvođanskoj, srpskoj i jugoslovenskoj sceni. Neki su tamo stigli kao već afirmisani umetnici sa značajnom reputacijom, a neki su se upravo u mađarskom okruženju formirali kao značajni akteri tamošnje aktuelne scene. Kustos izložbe likovni kritičar Sava Stepanov opredelio se da predstavi radove šestoro umetnika, koji već duži niz godina sarađuju sa ovom novosadskom galerijom, Katalin Ladik, Balinta Sombatija, Milorada Krstića, Belu Marijaša, Ištvana Balinda i Andraša Šifliša.
– Radi se o autorima sasvim izgrađenih umetničkih stavova, o umetnicima koji, svako na svoj način, razmatraju teme našeg doba. Manifestacije svakodnevlja oni pretvaraju u jasne slikarske i vizuelne tvorevine kojima ne interpretiraju svet nego ga sagledavaju iz pozicije čoveka našeg doba, čoveka koji trpi udare razularenog kapitalizma u kojem prevladava filozofija dolara i besomučna agresija krupnog kapitala koji čoveka, prirodu i čitav svet shvata kao resurs za ostvarivanje profita – navodi Stepanov.- Osećajući svu teskobu sveta, iscrpljujuću egzistencijalnu ugroženost, alijenacijsku ispraznost i (sad već sve manje) prikriveni strah od napretka tehnologije i robotizacije, ovi umetnici su svesni da su globalni problemi danas prodrli u našu intimu, u naše biće.
Izložba istog koncepta sa drugim radovima ovih šest umetnika predstavljena je u oktobru prošle godine u budimpeštanskoj galeriji Mađar Mihelji u okviru projekta Srbija u fokusu.
Za Balinta Sombatija i Katalin Ladik Stepanov kaže da su ovde započeli svoje karijere još tokom herojskih sedamdesetih godina kao pripadnici konceptualne struje u srpskoj umetnosti i koji su tada bili umetnici revolucionari. Sada su to dva zrela umetnika što se lepo vidi po njihovim delima. Sombati je napravio seriju slika koje izvlači iz svoje umetnosti od ranije, prebacuje u drugi medij i time postiže novu estetsku situaciju koja je zasnovana na istoriji njegove dosadašnje umetnosti. On dobro zna, kako kaže Stepanov da duša savremenog čoveka stalno pati i umetnost mora da mu pruži neku vrstu duhovne sigurnosti gde je svet i život moguć. Radove Katalin Ladik prati i jedan video rad sa njenog performansa izvedenog ove godine na retrospektivnoj izložbi u Minhenu koji je, po rečima Stepanova, sublimacija njenog dosadašnjeg stvaralaštva u vizuelnoj i foničkoj poeziji i performansu. Izvodi ga suvereno, sigurno, ali sa neviđenim dostojanstvom u kojem se vidi da je umetnost uzvišena stvar.
Trojica umetnika Ištvan Balind, DrMarijaš i Milorad Krstić, kako ukazuje Stepanov u svom delu imaju kritički stav, svaki ga izražava na svoj način, svesni su okruženja u kome žive, ne samo mađarskog, iako se bave problemima mađarske svakodnevice i politike, to su univerzalni problemi danas. Politika manipuliše nama i umetnost ima obavezu da joj se suprotstavi, da pokaže da svet koji nam nude nije onaj koji nam odgovara, treba nam bolji svet, i etika i estetika umetnika da bi napravili takav svet. Za delo Andraša Šifliša Stepanov kaže da nosi postmodernističku koncepciju, nudeći sliku zasnovanu na njegovim ličnim doživljajima, njegovom subjektivizmu, slikajući predele u kojima dominira geometrijska forma.
Oct 30, 2023
U prostorima Distrikta u Novom Sadu, u okviru manifestacije Kaleidoskop kulture, 30. septembra do 30. oktobra održavala se reprezentativna izložba „Na putevima srpske umetnosti 1923-2023“ koju je Galerija Bel Art priredila u saradnji sa Fondacijom Novi Sad – evropska prestonica kulture. Prema konceptu autora izložbe likovnog kritičara Save Stepanova zamišljena je kao jedan mogući pogled na najznačajnija zbivanja i umetničke ličnosti koje su obeležile srpsku modernu umetnosti tokom proteklih sto godina od 1923, kada je formiran Distrikt u Novom Sadu, pa do danas. Izložba je podeljena na pet segmenata koji su određeni društvenim ambijentom, ali i likovno-umetničkim specifičnostima i predstavljena je u šest zasebnih prostora u okviru Diskrikta.
Prvi deo izložbe markira period od dvadesetih godina prošlog veka pa do početka Drugog svetskog rata, pojavu zenitizma, kao našeg autentičnog doprinosa internacionalnoj avangardi. Dvadesete su i vreme u kojoj se javlja kubizam kojim je u našem slikarstvu uneta drastična promena shvatanje slike i njenog bića i započeta istorija moderne umetnosti. Segment u okviru koga je predstavljen period ekspresionizma između dva rata, donosi dela velikana naše umetnosti Save Šumanovića, Milana Konjović, Petra Dobrovića, Petra Lubarde, Marka Čelebonović. Međuratno doba je imalo i svoje zasebne umetničke fenomene – poput Milene Pavlović Barili, Ivana Tabakovića i drugih…
Posleratna previranja u srpskoj umetnost (od 1945. do kraja 60-tih) predstavljena su kroz dela nove generacije umetnika koja će ustanoviti “estetski modernizam” i uvesti srpsku (i jugoslovensku umetnost) u evropske umetničke tendencije, kao što su članovi “Zadarske grupe” (Mića Popović, Petar Omčikus), članovi “Decembarske grupe” (Filo Filipović, Miodrag B. Protić, Stojan Ćelić i drugi), Boško Petrović i drugi. Tih godina na sceni je i izuzetna generacija skulptora (Jovan Soldatović, Olga Jevrić, Nandor Glid). Potom se javljaju zagovornici enformela a zatim i nekoliko zagovornika stavova “oltre informale” (posle enformela) kao što je Mira Brtka. Još tokom ranih šezdesetih i sedamdesetih u srpskoj umetnosti nastupa vreme “nove figuracije” započete idejama grupe Medijala (Leonid Šejka, Vladimir Veličković, Dado Đurić i dr), transformisana u pop-artističke stavove Dušana Otaševića. Nova figurativna umetnost je potom bila izuzetno prihvaćena od tada mladih umetnika poput Milana Blanuše, Dragana Mojovića, Aleksandra Cvetkovića i drugih. Veliki rez u našoj umetnosti je napravljen krajem šezdesetih i tokom sedamdesetih godina prošlog veka kada nastupaju akteri tzv. “nove umetničke prakse” i konceptualne umetnosti, a na izložbi su bila zastupljena dela Marine Abramović, potom Raše Teodosijevića, Damnjana, te članova subotičko-novosadske grupe Bosch+Bosch (Sombati Balint), Katalin Ladik i drugih. Postmodernistička umetnost osamdesetih u predkrizno jugoslovensko doba, donosi pokret “nove slike” sa neoekspresionističkim slikarstvom koje predvode “preobraćeni” konceptualista Laslo Kerekeš, te Mileta Prodanović, vajar Mrđan Bajić. U poslednjoj deceniji dvadesetog veka dešavaju se aktivistički pokreti, obavljaju se modernistički principi naročito izraženi u “novoj skulpturi”. Posebnu figuru u ovom pokretu predstavlja Zvonimir Santrač sa svojim monumentalnim instalacijama.
Poslednji segment izložbe bio je posvećen umetnosti posle 2000. godine kada u srpskom društvu dolazi do tranzicijskih promena. Istovremeno, pojavila se i tranzicija unutar same umetnosti – od klasičnih ka novim tehnološkim medijima. Istražuje se novi status slike, ali i mogućnosti digitalne, tehnološke i ekranske slike.
Oct 22, 2023
Galerija Bel Art izlagala je na međunarodnom sajmu umetnosti Art Market u Balna centru u Budimpešti koji se održavao od 19. do 22. oktobra. Ovaj sajam predstavlja vodeću međunarodnu manifestaciju te vrste u Istočnoj Evropi. Galerija Bel Art je predstavila radove Edite Kadirić, Jelene Đurić i Ljubomira Vučinića.
Edita Kadirić (Banja Luka, 1976) diplomirala je na odseku za grafiku Akademije umetnosti u Novom Sadu 1997, a prvi nivo postdiplomskih studija završila je dve godine kasnije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Na Univerzitetu u Barseloni pohađala je master studije iz oblasti intermedija u umetnosti 2014. i 2015. Samostalno izlaže od 1995. u Srbiji, Mađarskoj, Portugaliji i Nemačkoj, a na kolektivnim izložbama u Srbiji, Nemačkoj, Španiji i Francuskoj. Dobila je brojne domaće i internacionalne nagrade: najbolji student generacije Akademije umetnosti u Novom Sadu (1997), Nagradu „Dr Ferenc Bodrogvari“ u Subotici (1997), nagradu Bijenala studentskog crteža Univerziteta umetnosti u Beogradu (2005), rezident Cité International des Arts u Parizu (2006, 2007), rezident Prodart u Barseloni (2015), Prvu nagradu IX Bijenala umetnosti Ruidebitlles u Barseloni (2016), rezident Draw International u Kaulusu (2018). Njena dela nalaze se u brojnim privatnim i javnim kolekcijama u Srbiji i inostranstvu.
Jelena Đurić (Niš,1978) diplomirala je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na smeru slikarstvo, u klasi prof. Milana Blanuše, a 2005. magistrirala je kod istog profesora. Imala je niz samostalnih i kolektivnih izložbi. Od 2004. članica je SULUV-a, a od 2005. ULUS-a.
Ljubomir Vučinić (1956) završio je osnovne i magistarske studije grafike na Akademiji umetnosti u Novom Sadu sa temom OTPOR-OTISAK, mentor prof. Živko Đak, i grafičkom mapom ZBIJENO /temom iz vizuelne kulture kod prof. Koste Bogdanovića. Od 2005. bavi se pedagoškim radom na istoj instituciji u zvanju profesora za oblast crtež. Zastupljen je na selektovanim i kustoskim izložbama koje prezentuju savremenu likovnu scenu Srbije u zemlji i inostranstvu, učesnik je u relevantnim nacionalnim projektima, nagrađivan je nacionalnim nagradama i priznanjima za autentičan doprinos likovnoj umetnosti. Njegovi radovi se nalaze u značajnim zbirkama i kolekcijama od javnog značaja u zemlji i inostranstvu.
Sep 30, 2023
U Temišvaru, Evropskoj prestonici kulture 2023 od 24.jula do 30. septembra trajala je izložba savremene srpske skulpture BEZ NAZIVA: skulptura posle skulpture koju je Galerija Bel Art u priredila u saradnji sa Fondacijom Triade iz Temišvara. Izložba je postavljena u prostoru nekadašnje kasarne u samom centru grada, zdanju izuzetne arhitektonske vrednosti. Cazarma Vieana je bio Bečki garnizon smešten u staroj temišvarskoj citadeli, a danas čini posebno zanimljiv prostor za izložbe savremene umetnosti. Postavku su činili radovi 25 naših umetnika različitih generacija i poetičkih opredeljenja odabranih po konceptu kustosa likovnog kritičara Save Stepanova.
Među umetnicima odabranim za ovu izložbu su Mrđan Bajić, Zdravko Joksimović, Gabrijel Glid, Rastislav Škulec, Radoš Antonijević, Branislav Nikolić, Radomir Knežević, Dragan Rajšić, Mića Stajčić, Nataša Teofilović, Stevan Kojić, Maja Rakočević Cvijanov, Goran Despotovski, Vesna Perunović, Nada Denić, Milan Jakšić, Barbara Laković, Aleksandar Stanojević, Petar Sibinović, Anđela Grabež, Ivana Milev, Tatjana Dimitrijević, Andreja Petraković, Danica Bićanić i Miloš Fat.
Kustos izložbe Sava Stepanov objašnjava da postavci nije dao naziv jer je u pitanju širok spektar tema kojima se skulptura danas bavi. One prate današnji život i situaciju, od doma, preko političkih tema i tranzicije u politici i privredi, pa sve do pojedinaca koje svakodnevno viđamo u elektronskim medijima. Aktuelnu srpsku skulpturu Stepanov ocenjuje kao izuzetno zanimljivu, ali koja nije definisana kao jedinstven oblik već je zbir više elemenata različitih materijala.
-Takva “skulptura posle skulpture”, svojim fragmentizovanim oblicima, svojom raspršenošću, svojim kombinacijama i manipulacijama autoritativno obrazlaže i “filozofira” fenomene i manifestacije našeg današnjeg življenja – konceptualno, formalno, estetski, etički – naglašava Stepanov.
Od skulpture iz druge polovine prethodnog veka, čije je obeležje bio čvrst i koherentan oblik, sada dolazi do značajne promene, a po rečima Stepanova čvrsta forma se dezintegriše, fragmentizuje; umesto celovitog oblika pojavljuju se instalacije; dolazi do mešavine različitih materijala u okviru jednog dela, a pojačavaju se konceptualna razmatranja koja dematerijalizuju biće (klasične) skulpture i celovitog oblika.
Izložbu čini sedam tematskih segmenata koji su smešteni u pojedinačnim prostorima ovog grandioznog zdanja – u prvom su “Ljudi”; u narednom su ostvarenja “O političkoj i društvenoj tranziciji”, zatim postavka “Kuća-dom”, sledi „Nova ekspresija“, u pretposlednjoj sobi su skulpture i instalacije pod nazivom ”Struktura”, poslenji segment čini celina “Novi vizuelni sistemi- Skulptura od materijalnog ka nematerijalnom”. Tim naslovima kojima se imenuju određeni sadržaji ili formalno-stilske celine, Stepanov kaže da je želeo da prikaže sposobnost nove “skulpture posle skulpture” da se bavi ovom našom svakodnevicom a da pri tome ne rastače vlastito estetsko biće, da ostane ubedljiva i autentična u svom dejstvu i životnoj primenljivosti. Sama umetnost direktno ništa neće moći da uradi osim da ponudi povode i podstreke; anticipira događaje, istovremeno nam dajući recept o tome kako da se ponašamo da bi opstali u ovom svetu.
