Izložba Umetnost bez granice

Izložba Umetnost bez granice

U Muzeju Vojvodine u Novom Sadu Galerija Bel Art je od 31.oktobra do 12. novembra priredila izložbu Umetnost bez granice na kojoj su predstavljeni vizuelni umetnici poreklom iz Vojvodine koji već duže vreme žive i stvaraju u Budimpešti, a prethodno su delovali na nekadašnjoj vojvođanskoj, srpskoj i jugoslovenskoj sceni. Neki su tamo stigli kao već afirmisani umetnici sa značajnom reputacijom, a neki su se upravo u mađarskom okruženju formirali kao značajni akteri tamošnje aktuelne scene. Kustos izložbe likovni kritičar Sava Stepanov opredelio se da predstavi radove šestoro umetnika, koji već duži niz godina sarađuju sa ovom novosadskom galerijom, Katalin Ladik, Balinta Sombatija, Milorada Krstića, Belu Marijaša, Ištvana Balinda i Andraša Šifliša. 

 – Radi se o autorima sasvim izgrađenih umetničkih stavova, o umetnicima koji, svako na svoj način, razmatraju teme našeg doba. Manifestacije svakodnevlja oni pretvaraju u jasne slikarske i vizuelne tvorevine kojima ne interpretiraju svet nego ga sagledavaju iz pozicije čoveka našeg doba, čoveka koji trpi udare razularenog kapitalizma u kojem prevladava filozofija dolara i besomučna agresija krupnog kapitala koji čoveka, prirodu i čitav svet shvata kao resurs za ostvarivanje profita – navodi Stepanov.- Osećajući svu teskobu sveta, iscrpljujuću egzistencijalnu ugroženost, alijenacijsku ispraznost i (sad već sve manje) prikriveni strah od napretka tehnologije i robotizacije, ovi umetnici su svesni da su globalni problemi danas prodrli u našu intimu, u naše biće.

Izložba istog koncepta sa drugim radovima ovih šest umetnika predstavljena je u oktobru prošle godine u budimpeštanskoj galeriji Mađar Mihelji u okviru projekta Srbija u fokusu.

Za Balinta Sombatija i Katalin Ladik Stepanov kaže da su ovde započeli svoje karijere još tokom herojskih sedamdesetih godina kao pripadnici konceptualne struje u srpskoj umetnosti i koji su tada bili umetnici revolucionari. Sada su to dva zrela umetnika što se lepo vidi po njihovim delima. Sombati je napravio seriju slika koje izvlači iz svoje umetnosti od ranije, prebacuje u drugi medij i time postiže novu estetsku situaciju koja je zasnovana na istoriji njegove dosadašnje umetnosti. On dobro zna, kako kaže Stepanov da duša savremenog čoveka stalno pati i umetnost mora da mu pruži neku vrstu duhovne sigurnosti gde je svet i život moguć. Radove Katalin Ladik prati i jedan video rad sa njenog performansa izvedenog ove godine na retrospektivnoj izložbi u Minhenu koji je, po rečima Stepanova, sublimacija njenog dosadašnjeg stvaralaštva u vizuelnoj i foničkoj poeziji i performansu. Izvodi ga suvereno, sigurno, ali sa neviđenim dostojanstvom u kojem se vidi da je umetnost uzvišena stvar. 

Trojica umetnika Ištvan Balind, DrMarijaš i Milorad Krstić, kako ukazuje Stepanov u svom delu imaju kritički stav, svaki ga izražava na svoj način, svesni su okruženja u kome žive, ne samo mađarskog, iako se bave problemima mađarske svakodnevice i politike, to su univerzalni problemi danas. Politika manipuliše nama i umetnost ima obavezu da joj se suprotstavi, da pokaže da svet koji nam nude nije onaj koji nam odgovara, treba nam bolji svet, i etika i estetika umetnika da bi napravili takav svet. Za delo Andraša Šifliša Stepanov kaže da nosi postmodernističku koncepciju, nudeći sliku zasnovanu na njegovim ličnim doživljajima, njegovom subjektivizmu, slikajući predele u kojima dominira geometrijska forma. 

Izložba Na putevima srpske umetnosti 1923 – 2023

Izložba Na putevima srpske umetnosti 1923 – 2023

U prostorima Distrikta u Novom Sadu, u okviru manifestacije Kaleidoskop kulture, 30. septembra do 30. oktobra održavala se reprezentativna izložba „Na putevima srpske umetnosti 1923-2023“ koju je Galerija Bel Art priredila u saradnji sa Fondacijom Novi Sad – evropska prestonica kulture. Prema konceptu autora izložbe likovnog kritičara Save Stepanova zamišljena je kao jedan mogući pogled na najznačajnija zbivanja i umetničke ličnosti koje su obeležile srpsku modernu umetnosti tokom proteklih sto godina od 1923, kada je formiran Distrikt u Novom Sadu, pa do danas. Izložba je podeljena na pet segmenata koji su određeni društvenim ambijentom, ali i likovno-umetničkim specifičnostima i predstavljena je u šest zasebnih prostora u okviru Diskrikta.

Prvi deo izložbe markira period od dvadesetih godina prošlog veka pa do početka Drugog svetskog rata, pojavu zenitizma, kao našeg autentičnog doprinosa internacionalnoj avangardi. Dvadesete su i vreme u kojoj se javlja kubizam kojim je u našem slikarstvu uneta drastična promena shvatanje slike i njenog bića i započeta istorija moderne umetnosti. Segment u okviru koga je predstavljen period ekspresionizma između dva rata, donosi dela velikana naše umetnosti Save Šumanovića, Milana Konjović, Petra Dobrovića, Petra Lubarde, Marka Čelebonović. Međuratno doba je imalo i svoje zasebne umetničke fenomene – poput Milene Pavlović Barili, Ivana Tabakovića i drugih…

Posleratna previranja u srpskoj umetnost (od 1945. do kraja 60-tih) predstavljena su kroz dela nove generacije umetnika koja će ustanoviti “estetski modernizam” i uvesti srpsku (i jugoslovensku umetnost) u evropske umetničke tendencije, kao što su članovi “Zadarske grupe” (Mića Popović, Petar Omčikus), članovi “Decembarske grupe” (Filo Filipović, Miodrag B. Protić, Stojan Ćelić i drugi), Boško Petrović i drugi. Tih godina na sceni je i izuzetna generacija skulptora (Jovan Soldatović, Olga Jevrić, Nandor Glid). Potom se javljaju zagovornici enformela a zatim i nekoliko zagovornika stavova “oltre informale” (posle enformela) kao što je Mira Brtka. Još tokom ranih šezdesetih i sedamdesetih u srpskoj umetnosti nastupa vreme “nove figuracije” započete idejama grupe Medijala (Leonid Šejka, Vladimir Veličković, Dado Đurić i dr), transformisana u pop-artističke stavove Dušana Otaševića. Nova figurativna umetnost je potom bila izuzetno prihvaćena od tada mladih umetnika poput Milana Blanuše, Dragana Mojovića, Aleksandra Cvetkovića i drugih. Veliki rez u našoj umetnosti je napravljen krajem šezdesetih i tokom sedamdesetih godina prošlog veka kada nastupaju akteri tzv. “nove umetničke prakse” i konceptualne umetnosti, a na izložbi su bila zastupljena dela Marine Abramović, potom Raše Teodosijevića, Damnjana, te članova subotičko-novosadske grupe Bosch+Bosch (Sombati Balint), Katalin Ladik i drugih. Postmodernistička umetnost osamdesetih u predkrizno jugoslovensko doba, donosi pokret “nove slike” sa neoekspresionističkim slikarstvom koje predvode “preobraćeni” konceptualista Laslo Kerekeš, te Mileta Prodanović, vajar Mrđan Bajić. U poslednjoj deceniji dvadesetog veka dešavaju se aktivistički pokreti, obavljaju se modernistički principi naročito izraženi u “novoj skulpturi”. Posebnu figuru u ovom pokretu predstavlja Zvonimir Santrač sa svojim monumentalnim instalacijama.

Poslednji segment izložbe bio je posvećen umetnosti posle 2000. godine kada u srpskom društvu dolazi do tranzicijskih promena. Istovremeno, pojavila se i tranzicija unutar same umetnosti – od klasičnih ka novim tehnološkim medijima. Istražuje se novi status slike, ali i mogućnosti digitalne, tehnološke i ekranske slike. 

Sajam umetnosti u Budimpešti – ART MARKET BUDAPEST

Sajam umetnosti u Budimpešti – ART MARKET BUDAPEST

Galerija Bel Art izlagala je na međunarodnom sajmu umetnosti Art Market u Balna centru u Budimpešti koji se održavao od 19. do 22. oktobra. Ovaj sajam predstavlja vodeću međunarodnu manifestaciju te vrste u Istočnoj Evropi. Galerija Bel Art je predstavila radove Edite Kadirić, Jelene Đurić i Ljubomira Vučinića.

Edita Kadirić (Banja Luka, 1976) diplomirala je na odseku za grafiku Akademije umetnosti u Novom Sadu 1997, a prvi nivo postdiplomskih studija završila je dve godine kasnije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Na Univerzitetu u Barseloni pohađala je master studije iz oblasti intermedija u umetnosti 2014. i 2015. Samostalno izlaže od 1995. u Srbiji, Mađarskoj, Portugaliji i Nemačkoj, a na kolektivnim izložbama u Srbiji, Nemačkoj, Španiji i Francuskoj. Dobila je brojne domaće i internacionalne nagrade: najbolji student generacije Akademije umetnosti u Novom Sadu (1997), Nagradu „Dr Ferenc Bodrogvari“ u Subotici (1997), nagradu Bijenala studentskog crteža Univerziteta umetnosti u Beogradu (2005), rezident Cité International des Arts u Parizu (2006, 2007), rezident Prodart u Barseloni (2015), Prvu nagradu IX Bijenala umetnosti Ruidebitlles u Barseloni (2016), rezident Draw International u Kaulusu (2018). Njena dela nalaze se u brojnim privatnim i javnim kolekcijama u Srbiji i inostranstvu. 

Jelena Đurić (Niš,1978) diplomirala je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na smeru slikarstvo, u klasi prof. Milana Blanuše, a 2005. magistrirala je kod istog profesora. Imala je niz samostalnih i kolektivnih izložbi. Od 2004. članica je SULUV-a, a od 2005. ULUS-a.

Ljubomir Vučinić (1956) završio je osnovne i magistarske studije grafike na Akademiji umetnosti u Novom Sadu sa temom OTPOR-OTISAK, mentor prof. Živko Đak, i grafičkom mapom ZBIJENO /temom iz vizuelne kulture kod prof. Koste Bogdanovića. Od 2005. bavi se pedagoškim radom na istoj instituciji u zvanju profesora za oblast crtež. Zastupljen je na selektovanim i kustoskim izložbama koje prezentuju savremenu likovnu scenu Srbije u zemlji i inostranstvu, učesnik je u relevantnim nacionalnim projektima, nagrađivan je nacionalnim nagradama i priznanjima za autentičan doprinos likovnoj umetnosti. Njegovi radovi se nalaze u značajnim zbirkama i kolekcijama od javnog značaja u zemlji i inostranstvu.

Izložba BEZ NAZIVA: Skulptura posle skulpture

Izložba BEZ NAZIVA: Skulptura posle skulpture

U Temišvaru, Evropskoj prestonici kulture 2023  od 24.jula do 30. septembra trajala je izložba savremene srpske skulpture BEZ NAZIVA: skulptura posle skulpture koju je Galerija Bel Art u priredila u saradnji sa Fondacijom Triade iz Temišvara. Izložba je postavljena u prostoru nekadašnje kasarne u samom centru grada, zdanju izuzetne arhitektonske vrednosti. Cazarma Vieana je bio Bečki garnizon smešten u staroj temišvarskoj citadeli, a danas čini posebno zanimljiv prostor za izložbe savremene umetnosti. Postavku su činili radovi 25 naših umetnika različitih generacija i poetičkih opredeljenja odabranih po konceptu kustosa likovnog kritičara Save Stepanova.

Među umetnicima odabranim za ovu izložbu su Mrđan Bajić, Zdravko Joksimović, Gabrijel Glid, Rastislav Škulec, Radoš Antonijević, Branislav Nikolić, Radomir Knežević, Dragan Rajšić, Mića Stajčić, Nataša Teofilović, Stevan Kojić, Maja Rakočević Cvijanov, Goran Despotovski, Vesna Perunović, Nada Denić, Milan Jakšić, Barbara Laković, Aleksandar Stanojević, Petar Sibinović, Anđela Grabež, Ivana Milev, Tatjana Dimitrijević, Andreja Petraković, Danica Bićanić i Miloš Fat.

Kustos izložbe Sava Stepanov objašnjava da postavci nije dao naziv jer je u pitanju širok spektar tema kojima se skulptura danas bavi. One prate današnji život i situaciju, od doma, preko političkih tema i tranzicije u politici i privredi, pa sve do pojedinaca koje svakodnevno viđamo u elektronskim medijima. Aktuelnu srpsku skulpturu Stepanov ocenjuje kao izuzetno zanimljivu, ali koja nije definisana kao jedinstven oblik već je zbir više elemenata različitih materijala.

-Takva “skulptura posle skulpture”, svojim fragmentizovanim oblicima, svojom raspršenošću, svojim kombinacijama i manipulacijama autoritativno obrazlaže i “filozofira” fenomene i manifestacije našeg današnjeg življenja – konceptualno, formalno, estetski, etički – naglašava Stepanov.

Od skulpture iz druge polovine prethodnog veka, čije je obeležje bio čvrst i koherentan oblik, sada dolazi do značajne promene, a po rečima Stepanova čvrsta forma se dezintegriše, fragmentizuje; umesto celovitog oblika pojavljuju se instalacije; dolazi do mešavine različitih materijala u okviru jednog dela, a pojačavaju se konceptualna razmatranja koja dematerijalizuju biće (klasične) skulpture i celovitog oblika.

Izložbu čini sedam tematskih segmenata koji su smešteni u pojedinačnim prostorima ovog grandioznog zdanja – u prvom su “Ljudi”; u narednom su ostvarenja “O političkoj i društvenoj tranziciji”, zatim postavka “Kuća-dom”, sledi „Nova ekspresija“, u pretposlednjoj sobi su skulpture i instalacije pod nazivom ”Struktura”, poslenji segment čini celina “Novi vizuelni sistemi- Skulptura od materijalnog ka nematerijalnom”. Tim naslovima kojima se imenuju određeni sadržaji ili formalno-stilske celine, Stepanov kaže da je želeo da prikaže sposobnost nove “skulpture posle skulpture” da se bavi ovom našom svakodnevicom a da pri tome ne rastače vlastito estetsko biće, da ostane ubedljiva i autentična u svom dejstvu i životnoj primenljivosti. Sama umetnost direktno ništa neće moći da uradi osim da ponudi povode i podstreke; anticipira događaje, istovremeno nam dajući recept o tome kako da se ponašamo da bi opstali u ovom svetu.

Izložba Iz riznice vojvođanske umetnosti

Izložba Iz riznice vojvođanske umetnosti

Tokom leta u Galeriji Bel Art postavljena je izložba Iz riznice vojvođanske umetnosti. Negujući savremenu umetnost galerija nastoji da posveti pažnju kako mlađim autorima, aktivnim na umetničkoj sceni, tako i delima stvaralaca čija su imena nezaobilazna u istoriji umetnosti ovog podneblja. Iz kolekcije Galerije Bel Art za ovu izložbu izabrana su dela deset najistaknutijih vojvođanskih umetnika koji su stvarali u drugoj polovini 20. veka. Iako gotovo slične generacijske pripadnosti svaki od ovih autora dao je svoj individualni pečat vojvođanskoj umetničkoj sceni najavljujući savremeni pristup slici i uvodeći ovdašnju umetnost u moderne tokove jugoslovenskog slikarstva. 

Najstariji u grupi umetnika čija dela čine ovu postavku, Milan Konjović (1898-1993) spada među najplodnije srpske slikare koji je svojim opusom obeležio gotovo čitav jedan vek i iza koga su ostala antologijska ostvarenja. Na izložbi je bilo i delo Boška Petrovića (1922-1982) jednog od najznačajnijih vojvođanskih slikara čiji se kreativni angažman realizovao u različitim likovnim disciplinama. Bavio se pored štafelajnog slikarstva i mozaikom, crtežom, akvarelom, kolažom, a posebno se posvetio afirmaciji tapiserije. Još jedan slikar Vojvodine predstavljen je na ovoj izložbi, Milan Kečić (1910- 1998) čiji je osnovni motivski repertoar, uz mrtve prirode, bio ravničarski ambijent, polja, oranice, salaši. Slikarka i grafičarka Ankica Oprešnik (1919-2005) autorka je autentičnog izraza koji je kritika nazvala ekspresivnim lirizmom, ističući “specifičan tretman elemenata površine, linije, boje i integralnog ritma grafičke kompozicije”.

Uz slikare jedini vajar čije je delo predstavljeno na ovoj izložbi je Jovan Soldatović (1920-2005) autor impozatnih skulptura u bronzi, bista znamenitih ljudi i i mnoštva javnih spomenika. Slikar i grafičar Milan Kerac (1914-1980) još jedan stvaralac iz prve posleratne generacije vojvođanskih autora, prošao je kroz sve faze i promene koje su pratile likovnu umetnost, od kasne forme impresionizma, kolirističkog ekspresionizma, fovizma, apstrakcije do asocijativnog ekspresionizma, a u njegovom delu prisutna je i raznovrsnost tema, motiva i izraza. Još jedan slikar Vojvodine prisutan je na ovoj postavci, Stojan Trumić (1912-1983) zagovornik ekspresionističkog slikarstva, autor brojnih portreta Vojvođana, polja, oranica, seoskih kuća, intenzivnog kolorita.

Na izložbi je predstavljeno i delo Milivoja Nikolajevića (1912-1988) slikara i grafičara koji je tokom svog umetničkog razvoja išao ka postimpresionizmu i intimizmu dok nije došao do asocijativnih apstrakcija. Zagledan u granje na obali reke bio je fasciniran asocijacijama koje su mu se nametale. Kod slikara Stevana Maksimovića (1910-2002) kritika je uočavala preplitanje prefinjenog lirizma sa izvesnom strogošću i odmerenošću u geometrizovanim formama. Njegovi pejzaži i figuralne kompozicije nisu deskripcija prirode, nego vizuelni simboli i zvučne metafore, dosledno sprovedeni kroz ceo slikarski opus. Među izabranim autorima  za ovu postavku je i Nikola Graovac (1907-2000) umetnik bogatog slikarskog opusa koji je negovao koloristički eskpresionizam. Sam umetnik govorio je da slika jednostavno kao što živi, sa radošću. “Slikanje je moj odmor, moja potreba, suština mog bitisanja. Kad bi mi neko oduzeo četke i boje, ugasio bih se”.

Izložba Zaobilazne strategije u Atini

Izložba Zaobilazne strategije u Atini

Izložba Zaobilazne strategije koja je u maju priređena u Novom Sadu od 29. juna do 22. jula gostovala je u Galeriji Alma u Atini sa kojom je Galerija Bel Art uspostavila saradnju. Predstavljeni su radovi trojice grčkih umеtnika (Andrеas Vusuras, Konstantinos Pacios, Halid Krisinas Elagan) u dijalogu sa tri umеtnicе iz Srbijе (Maja Erdеljanin, Irеna Kovač, Monika Sigеti). Autor koncеpta jе Stеfanos Cicopulos, knjižеvnik, novinar i producеnt, a sеlеktorkе postavkе su Marija Alpani i Vеsna Latinović.