U petak, 9. marta 2018. godine na Novosadskom sajmu je u okviru 23 izložbe Artexpo dodeljena 20. jubilarna Nagrada za likovnu umetnost Sava Šumanović. Žiri u sastavu dr Tijana Palkovljević Bugarski, istoričarka umetnosti i upravnica Galerije Matice srpske u Novom Sadu; mr Vesna Latinović, menadžerka za kulturu i kulturne politike, direktorka Galerije Bel art u Novom Sadu te Sava Stepanov, likovni kiritčar iz Novog Sada je 20. Nagradu za likovnu umetnost „Sava Šumanović“ dodelio Igoru Antiću, multimedijalnom umetniku iz Novog Sada koji već više od dve i po decenije živi i radi u Parizu.
Foto: Svetozar Đipanov
Igor Antić (1962) je diplomirao na novosadskoj Akademiji umetnosti 1988. godine, a potom odlazi u Pariz i tamo nastavlja svoje umetničko usavršavanje, prvo kod profesora Vladimira Veličkovića a potom na Institutu za napredne studije pri Nacionalnoj akademiji likovnih umetnosti. Učenik i saradnik Daniela Burena i saradnik Pontusa Hultena. Osnovao je Centar susreta „Pokret“ u Novom Sadu (1995). Osim umetničkog rada, bavi se kustoskom praksom. Koordinator je umetničkog programa u galeriji Prostor savremene umetnosti HEC u Parizu.
Svoj stvaralački opus Antić je započeo krajem osamdesetih godina proteklog veka kada se pojavljuje na novosadskoj umetničkoj sceni slikama u duhu tadašnje (neo)ekspresionističke umetnosti. Nakon 1992. godine, nošen vlastitim senzibilitetom i istančanim osećanjem impulsa sveta i umetnosti, napušta konvencionalni način izražavanja te, tih devedesetih i potom, najčešće delujući “in situ”, ostvaruje čitav niz veoma zapaženih instalacija u prostoru. Uz jasno sistematizovan umetnički estetski i etički stav, Antić razmatra različite kontekstualne situacije, posvećujući se istraživanju odnosa umetnosti i društva (politika, ekonomija, kultura) te predočavanju shvatanja aktuelnih životnih tokova i kontroverzi savremenog sveta.
Neposredan povod za dodelu nagrade predstavlja Antićeva samostalna izložba “Ugaone garniture” priređena marta prošle godine u Galeriji Lucida u Beogradu. U toj postavci umetnik je, na sebi svojstven način, razmatrao i filozofirao ulogu umetnosti u društvenoj zajednici u dugotrajnoj i kriznoj tranziciji, koja zanemaruje intelektualna, duhovna, estetska i etička načela. Umetnikova reakcija je izrazito ironična i proističe iz svesti o ugroženosti identiteta i digniteta društva u kome živimo, društva koje nije spremno da izbegne kapitalističku „upotrebu čoveka“ i idolatriju profita, društva koje je nemoćno da se izbavi iz delovanja velikih korporacijskih sistema… Igor Antić se u svojoj umetničkoj praksi ne bavi političkim aktivizmom, već nastoji da kao samosvesni i angažovani umetnik istražuje karakteristike dekadentnog sveta u kome živimo. U svom nastojanju da dijagnostikuje stanje i predoči istinu, on je izrazito kritičan; njegov umetnički postupak je lišen subjektivizma i čvrsto je oslonjen na sociološka promišljanja zbilje liberalnog kapitalizma i njegovih posledičnih manifestacija.
Žiri Nagrade za likovnu umetnost “Sava Šumanović” je prilikom donošenja odluke o dodeli nagrade imao na umu i konstantnu prisutnost Igora Antića na srpskoj umetničkoj sceni tokom svih ovih godina njegovog življenja i delovanja u Parizu. Brojnim samostalnim i grupnim izložbama on je akltivno učestvovao u tokovima aktuelne vojvođanske i srpske umetnosti. Igor Antić je ostvario i zavidan internacionalni renome. On je učesnik brojnih značajnih izložbi širom sveta a tokom 2016. je u Briselu izlagao na izložbi “Danijel Buren: Freska”, na kojoj je slavni francuski umetnik odabrao radove onih umetnika koji su značajni za njegovu karijeru. Očito da ugledni Buren ima izuzetno mišljenje o Igoru Antiću i njegovoj umetnosti te se i njegov rad našao u postavci zajedno sa ostvarenjima najznačajnijih savremenih umetnika (Kunelis, Aniš Kapur, Jozef Košut, Danijel Buren i dr.) te sa ostvarenjima klasika moderne umetnosti poput Pikasa, Maljeviča, Matisa, Mondrijana, Sezana, Džeksona Poloka i ostalih.