Letnja izložba u Galeriji „Bel art“
Novosadska Galerija „Bel art“ priredila je, tokom leta, izložbu „Iz riznice vojvođanske umetnosti“. Negujući savremenu umetnost ova galerija nastoji da posveti pažnju kako mlađim autorima, aktivnim na umetničkoj sceni, tako i delima stvaralaca čija su imena nezaobilazna u istoriji umetnosti ovog podneblja. Iz kolekcije Galerije „Bel art“ za ovu izložbu izabrana su dela deset najistaknutijih vojvođanskih umetnika koji su stvarali u drugoj polovini 20. veka. Iako gotovo slične generacijske pripadnosti svaki od ovih autora dao je svoj individualni pečat vojvođanskoj umetničkoj sceni najavljujući savremeni pristup slici i uvodeći ovdašnju umetnost u moderne tokove jugoslovenskog slikarstva.
Najstariji u grupi umetnika čija dela čine ovu postavku, Milan Konjović (1898-1993) spada među najplodnije srpske slikare koji je svojim opusom obeležio gotovo čitav jedan vek i iza koga su ostala antologijska ostvarenja. Umetnički put ovog slikara čine različite faze, a kroz pejzaž manifestovale su se sve osobenosti kroz koje je prolazio. Tokom dugog stvaralačkog veka stvorio je prepoznatljiv stil izrazitog koloriste ekspresionističkog temperamenta.
Na izložbi je i delo Boška Petrovića (1922-1982) jednog od najznačajnijih vojvođanskih slikara čiji se kreativni angažman realizovao u različitim likovnim disciplinama. Bavio se pored štafelajnog slikarstva i mozaikom, crtežom, akvarelom, kolažom, a posebno se posvetio afirmaciji tapiserije. Još jedan slikar Vojvodine predstavljen je na ovoj izložbi, Milan Kečić (1910- 1998) čij je osnovni motivski repertoar, uz mrtve prirode, bio ravničarski ambijent, polja, oranice, salaši. I sam umetnik govorio je da „postoji svet koji je slep za lepote ravnice, a slikaru se ravnica nudi u raznim vidovima. Ako se usudi da slika samo golu, uzoranu zemlju i nad njom visoko nebo, to je za njega najveći zort, izazov za teški likovni megdan“. Slikarka i grafičarka Ankica Oprešnik (1919-2005) autorka autentičnog izraza koji je kritika nazvala ekspresivnim lirizmom, ističući „specifičan tretman elemenata površine, linije, boje i integralnog ritma grafičke kompozicije“.
Uz slikare jedini vajar čije je delo predstavljeno na ovoj izložbi je Jovan Soldatović (1920-2005) autor impozatnih skulptura u bronzi, bista znamenitih ljudi i i mnoštva javnih spomenika. Slikar i grafičar Milan Kerac (1914-1980) još jedan stvaralac iz prve posleratne generacije vojvođanskih autora, prošao je kroz sve faze i promene koje su pratile likovnu umetnost, od kasne forme impresionizma, kolirističkog ekspresionizma, fovizma, apstrakcije do asocijativnog ekspresionizma, a u njegoivom delu prisutna je i raznovrsnost tema, motiva i izraza. Čest motiv na njegovim slikama bili su bikovi, pamtio je njihove oči još iz detinjstva i govorio je da su se „između beline rogova i neba, kao seoski vez, kao praznični buket, ujedinile kuće i nad njima ptice“. Još jedan slikar Vojvodine prisutan je na ovoj postavci, Stojan Trumić (1912-1983) zagovornik ekspresionističkog slikarstva, autor brojnih portreta Vojvođana, polja, oranica, seoskih kuća, intenzivnog kolorita.
Na izložbi je predstavljeno i delo Milivoja Nikolajevića (1912-1988) slikara i grafičara koji je tokom svog umetničkog razvoja išao ka postimpresionizmu i intimizmu dok nije došao do asocijativnih apstrakcija. Zagledan u granje na obali reke bio je fasciniran asocijacijama koje su mu se nametale. Kod slikara Stevana Maksimovića (1910-2002) kritika je uočavala preplitanje prefinjenog lirizma sa izvesnom strogošću i odmerenošću u geometrizovanim formama. Njegovi pejzaži i figuralne kompozicije nisu deskripcija prirode, nego vizuelni simboli i zvučne mnetafore, dosledno sprovedeni kroz ceo slikarski opus“. Među izabranim autorima za ovu postavku je i Nikola Graovac (1907-2000) umetnik bogatog slikarskog opusa koji je negovao koloristički eskpresionizam. Sam umetnik govorio je da slika jednostavno kao što živi, sa radošću. „Slikanje je moj odmor, moja potreba, suština mog bitisanja. Kad bi mi neko oduzeo četke i boje, ugasio bih se“.
Milan Kečić, Zima (detalj) Stojan Trumić, Pejzaž Nikola Graovac, Mrtva priroda (detalj) Ankica Oprešnik, Darivanje novom danu Boško Petrović, Proleće Nikola Graovac, Mrtva priroda // Milan Kerac, Oranice