U Temišvaru, Evropskoj prestonici kulture 2023  od 24.jula do 30. septembra trajala je izložba savremene srpske skulpture BEZ NAZIVA: skulptura posle skulpture koju je Galerija Bel Art u priredila u saradnji sa Fondacijom Triade iz Temišvara. Izložba je postavljena u prostoru nekadašnje kasarne u samom centru grada, zdanju izuzetne arhitektonske vrednosti. Cazarma Vieana je bio Bečki garnizon smešten u staroj temišvarskoj citadeli, a danas čini posebno zanimljiv prostor za izložbe savremene umetnosti. Postavku su činili radovi 25 naših umetnika različitih generacija i poetičkih opredeljenja odabranih po konceptu kustosa likovnog kritičara Save Stepanova.

Među umetnicima odabranim za ovu izložbu su Mrđan Bajić, Zdravko Joksimović, Gabrijel Glid, Rastislav Škulec, Radoš Antonijević, Branislav Nikolić, Radomir Knežević, Dragan Rajšić, Mića Stajčić, Nataša Teofilović, Stevan Kojić, Maja Rakočević Cvijanov, Goran Despotovski, Vesna Perunović, Nada Denić, Milan Jakšić, Barbara Laković, Aleksandar Stanojević, Petar Sibinović, Anđela Grabež, Ivana Milev, Tatjana Dimitrijević, Andreja Petraković, Danica Bićanić i Miloš Fat.

Kustos izložbe Sava Stepanov objašnjava da postavci nije dao naziv jer je u pitanju širok spektar tema kojima se skulptura danas bavi. One prate današnji život i situaciju, od doma, preko političkih tema i tranzicije u politici i privredi, pa sve do pojedinaca koje svakodnevno viđamo u elektronskim medijima. Aktuelnu srpsku skulpturu Stepanov ocenjuje kao izuzetno zanimljivu, ali koja nije definisana kao jedinstven oblik već je zbir više elemenata različitih materijala.

-Takva “skulptura posle skulpture”, svojim fragmentizovanim oblicima, svojom raspršenošću, svojim kombinacijama i manipulacijama autoritativno obrazlaže i “filozofira” fenomene i manifestacije našeg današnjeg življenja – konceptualno, formalno, estetski, etički – naglašava Stepanov.

Od skulpture iz druge polovine prethodnog veka, čije je obeležje bio čvrst i koherentan oblik, sada dolazi do značajne promene, a po rečima Stepanova čvrsta forma se dezintegriše, fragmentizuje; umesto celovitog oblika pojavljuju se instalacije; dolazi do mešavine različitih materijala u okviru jednog dela, a pojačavaju se konceptualna razmatranja koja dematerijalizuju biće (klasične) skulpture i celovitog oblika.

Izložbu čini sedam tematskih segmenata koji su smešteni u pojedinačnim prostorima ovog grandioznog zdanja – u prvom su “Ljudi”; u narednom su ostvarenja “O političkoj i društvenoj tranziciji”, zatim postavka “Kuća-dom”, sledi „Nova ekspresija“, u pretposlednjoj sobi su skulpture i instalacije pod nazivom ”Struktura”, poslenji segment čini celina “Novi vizuelni sistemi- Skulptura od materijalnog ka nematerijalnom”. Tim naslovima kojima se imenuju određeni sadržaji ili formalno-stilske celine, Stepanov kaže da je želeo da prikaže sposobnost nove “skulpture posle skulpture” da se bavi ovom našom svakodnevicom a da pri tome ne rastače vlastito estetsko biće, da ostane ubedljiva i autentična u svom dejstvu i životnoj primenljivosti. Sama umetnost direktno ništa neće moći da uradi osim da ponudi povode i podstreke; anticipira događaje, istovremeno nam dajući recept o tome kako da se ponašamo da bi opstali u ovom svetu.