U petak 18. oktobra 2019. godine otvorena je izložba beogradskog umetnika Đorđa Stanojevića, Voćnjak, u galeriji Bel art, Bulevar Mihajla Pupina 17, Novi Sad. Kustoskinja izložbe je Aleksandra Lazar, nezavisni kurator i umetnički konsultant.
Izložba je realizovana uz podršku Ministarstva za kulturu i informisanje Republike Srbije.
Trajanje izložbe: od 18. oktobra do 04. novembra 2019. godine.
,,Od trenutka kada upoznate radove Đorđa Stanojevića, susrećete strast prema prirodi, ne kao apstraktnoj kategoriji već kao mestu pripadanja. Kroz novu seriju Voćnjak, umetnik nastavlja svoje istraživanje vitalnosti i nestabilnosti materije kroz blisko promišljanje simboličkih preseka koje nalazi na spoju kulture i prirode.
Voćnjak nije samo izobilje bogate žetve, već prostor definisan radom tokom čitave godine. Poput voćnjaka iz Rilkeove poeme, to je sve što ima težinu i sve što hrani. Kao i umetnost, voćnjak je prostor neprekidne i predane pažnje, prostor koji takođe predstavlja naše brižno rekreiranje prirode. Uloga voćnjaka je menjanje svesti kroz empatiju sa prirodnim pojavama. Rečima hermana de vrisa, „Koja je razlika između beaux arbres i beaux arts? … Botanička bašta je, dakle, umetnost, jer predstavlja osvešćenost u samom procesu osvešćenja, a u njoj takođe pobuđujemo čula (vid, miris, osećaj, ponekad zvuk i ukus).”
…Idući dalje od prethodnih serija (Tokovi, Sonar, Čarobna šuma), gde je fokus bio na proticanju energije kroz prirodu, u seriji Voćnjak Stanojević koristi biljnu maglicu kao metaforu za ispitivanje entelehije (princip samoorganizovanja materije, Hans Driš) i stvaralačkog agensa materije (élan vital kod filosofa Anrija Bergsona). Boja sazrevanja tako dobija drugu dimenziju (evocirajući „Ozirisove zelene i Saturnove bele” iz lirike Hroma Dereka Džarmena), dostižući vrhunac u eterično-ljubičastom. U staro doba, šljive su se skupljale u korpama obloženim koprivom da se ne bi oštetila maglica, na taj način čuvajući ukus i svežinu. Tu opet pronalazimo proces čuvanja celovitosti bezgrešnosti kao i kod vrta: čednost i netaknutost koje čuvaju čistotu sadržaja.” (Aleksandra Lazar, kurator i umetnički konsultant)
Đorđe Stanojević (Osečina, 1974)
Diplomirao je 1999. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, smer slikarstvo. Magistrirao je na istom fakultetu 2001. godine i doktorirao 2012. godine. Priredio je niz samostalnih (Beograd, Valjevo, Osečina, Podgorica, Pariz, Novi Sad, Maribor, Peking) i učestovao na brojnim kolektivnim izložbama (Valjevo, Beograd, Kranj, Ljubljana, Vršac, Pfaffekofen, Jalovik, Niš, Novi Sad, Sopot, Maribor, Osečina, Nacionalni park Mrakovica, Čačak, Rovnj, Bukurešt, Zagreb, Pančevo, Kruševac, Prokulje, Svilajnac, Gračanica, Kosovska Mitrovica, Štrpce, Venecija, Hamburg, Skoplje, Sarajevo, Šangaj, Solun, Romsdal, Pariz). Dobitnik je nagrada: Nagrada na IV jugoslovenskom bijenalu mladih umetnika (2000), Nagrada za najbolji vizuelni identitet Srbije (2007) i Akvizicija muzeja Zepter (2014). Radi kao vanredni profesor na Akademiji za umetnost i konzervaciju SPC u Beogradu i vanredni profesor na Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu. Osnivač je i umetnički direktor projekta Nature & Art. Njegova dela su zastupljena u muzejima i privatnim kolekcijama u Srbiji, Kini, Sjedinjenim Američkim Državama, Francuskoj, Španiji, Austriji, Nemačkoj, Holandiji, Kanadi, Italiji, Grčkoj, Švajcarskoj, Luksemburgu, Rumuniji, Sloveniji, Crnoj Gori i Belgiji. Bavi se teorijom umentosti i piše likovnu kritiku i eseje.
Aleksandra Lazar (Beograd, 1969)
Vizuelna umetnica, kustos, istoričar umetnosti. Pohađala je FPU u Beogradu koji napušta zbog rata i odlazi 1993. u Budimpeštu gde se kratko vreme bavi animacijom, a potom u London gde nastavlja studije. Od 1995. živi u Londonu gde diplomira MA umetničku kritiku i menadžment 2002, i doktorira savremenu umetnost na Institutu Courteauld u Londonu 2010. Bavi se umetničkom teorijom i kritikom, objavljuje u više stručnih časopisa i publikacija.
Od 2002. radi kao kustos u Londonu, Parizu i Berlinu. U saradnji sa Evropskim Institutom za menadžment (EIASM), institucijama kao sto je Ašmolijan muzej u Oksfordu, Viktorija i Albert muzej, galerija Tejt, organizuje brojne seminare, panele i projekte. Izmedju ostalog, 2001. je ko-organizator seminara Umetnicke Mreže Jugoistočne Evrope na ESU u Londonu, 2007. predstavlja rad Dragana Papića u Ašmolijan Muzeju u Oksfordu. Prateći paralele istorije umetnosti Britanije i Jugoistočne Evrope doprinosi razvoju istraživanja galerije Tejt od 2008 naovamo. Izmedju 2016-2018 član je Izvršnog Odbora Unije Umetnika Engleske, osnovane sedamdesetih od strane umetnika i političkog aktiviste Gustava Mecgera (Metzger). Od 2017-2019 radi kao kustos i umetnički direktor galerije Drina, gde je realizovala 16 izložbi, zaključno za izložbom Šira Slika. Od aprila 2018. pokreće udruženje galerija Srbije, strukovnog udruženja za razvoj i podršku etičkoj i profesionalnoj galerijskoj praksi. Od 2019. radi kao konsultant srpske kolekcije Wiener Städtische Versicherung. Članica je AICA Velike Britanije, Asocijacije Istoričara Umetnosti Velike Britanije, Saveta za Kreativne industrije Srbije i UO MSU Beograd.
Fotografije radova: iz arhive umetnika
Fotografije prostora: Aleksandar Stanojević