umetnici: Alain Velter (Eš, Luksemburg), Are Andresen (Bodo, Norveška), Reka Husar (Vesprem,
Mađarska), Leo Krinčić (Rijeka, Hrvatska), Alena Klaćikova, Marine Milanović i Danijel Babić (Novi
Sad).
U nedelju 20. marta na Subinom platou u Limanskom parku otvara se izložba umetničkih zastava
MigrArt koja se realizuje u okviru programskog luka Seobe projekta Novi Sad Evropska prestonica
kulture 2022. Trg jarbola je novi umetnički prostor na otvorenom, jedinstvena platforma za
prezentaciju umetničkih zastava koju čini 49 jarbola na kojima se postavljaju umetničke zastave.
Na izložbi MigrArt predstavljeni su radovi sedam umetnika iz pet gradova bivših, aktuelnih i
budućih nosilaca titule Evropska prestonica kulture Alaina Veltera (Eš, Luksemburg), Area
Andresena (Bodo, Norveška), Reke Husar (Vesprem, Mađarska), Lea Krinčića (Rijeka, Hrvatska),
Alene Klaćikove, Marine Milanović i Danijela Babića (Novi Sad). Odabrani umetnici/umetnice
preispituju fenomen i istoriju migracija u svojim zemljama uključujući lična iskustva kako bi
odgovorili na pitanje kako doživljavate migracije? Nakon otvaranja, u 12 časova u Kulturnoj
stanici Liman (Kreativni distrikt) biće priređen javni razgovor na kome će učestvovati umetnici
Alain Velter, Reka Husar, Marina Milanović, Alena Klaćik i kustos Sava Stepanov. Moderatorka
razgovora je Vesna Latinović, direktorka Galerije Bel Art.
Galerija Bel Art je nakon 2005. u saradnji sa nekadašnjim CZVK Zlatno organizovala deset
Internacionalnih izložbi umetničkih zastava u Novom Sadu. kada su se u užem centru Novog
Sada, u ulicama Zmaj Jovinoj, Dunavskoj, Miletićevoj i Laze Telečkog, vijorile zastave velikog broja
umetnika sa svih kontinenata. U vreme održavanja ove manifestacije gradsko jezgro Novog Sada
je postajalo prostor nad kojim je lebdeo dah i duh umetnosti. Izložene autorske zastave su, već po
prirodi stvari, manifestovale svojevrsnu sintezu umetničkih, koncepcijskih, ikonografskih, estetskih,
metaforičkih, filozofskih i etičkih načela i „poruka“, što je ovom umetničkom spektaklu –
primerenom duhu savremene umetnosti – obezbeđivalo specifičan karakter i značenje.
U savremenoj umetnosti zastava je prisutna kao zasebni umetnički objekat. U novijoj umetnosti
postoji puno primera „primene“ zastava – brojni veliki svetski umetnici poput Kristoa, Danijela
Burena, Ilje Kabakova ili Džaspera Džonsa su svojim zastavama iskazivali specifične umetničke
koncepte i stavove, objavljivali svoje umetničko-ideološke manipulacije, označavali i definisali
prostor, uticali na artifikaciju duha mesta i tako objavljivali svoje estetske, filozofske i etičke
zaključke o svetu u kome žive i deluju. Na srpskoj umetničkoj sceni bavljenje zastavama je
najčešće proisteklo iz nastojanja da se prozre i karakteriše duh vremena ostvaren nakon raspada
Jugoslavije: Mrđan Bajić »arhivira« zastavu SFRJ u svoj virtualni Jugo muzej; Raša Todosijević i
Balint Sombati (Szombathy Balint) u instalacijama i performansima upotrebljavaju zvanične
državne zastave formirajući politički jasno označen ambijent u kojem realizuju svoje umetničke
akcije, Ivan Grubanov u insatalaciji sa zastavama Ujedinjene mrtve nacije otvara problematiku
značenja i statusa nacije u savremenosti, članovi Grupe Led art izlažu jugoslovensku zastavu
zamrznutu u grumenu leda, Goran Despotovski shvata zastavu kao mogućnost manifestacionog
ukazivanja na problem alijenacije i usamljenosti čoveka u savremenom društvu, Dragan Vojvodić u
svom performansu zastavom označava mesta zbivanja…
Osim toga, na međunarodnim izložbama umetničkih zastava u Novom Sadu, sugestivno su se
odražavale turbulentne promene sveta u permanentnoj krizi. Kardinalne promene su sagledane u
ugroženosti čoveka, problem identiteta, na neemocionalnosti sveta, na zapitanosti o sudbini
čoveka i ljudskog roda u uslovima “feudalnog kapitalizma” (Slavoj Žižek) i univerzalne
kompjuterizacije i medijalizacije… Sve ove teme, definisane kroz autentično personalne umetničke
stavove se mogu adekvatno definisati – upravo zastavom. Jer, zastave su simboličke tvorevine.
One su svojevrsni znak raspoznavanja, one su nekada bile autoritativne insignije organizovanog
društva. Prema velikom »Rečniku simbola« zastava je znak zaštite koja je pružena ili se za nju
moli. Zbog toga se steg ili barjak podiže iznad glave i tako upućuje poziv nebu. U hrišćanstvu
barjak simboliše pobedu uskrslog i proslavljenog Hrista… Istovremeno, u brojnim kulturama,
zastava nije samo amblem određene organizacije nego je veoma često znamenje koje simboliše
suštinski karakter onoga ko zastavu nosi, koga zastava predstavlja, koja ga zaštićuje… Uostalom,
u ovom našem vremenu i u našem mikro i makro geografskim prostorima – »isticanja zastave« više
nije samo protokolarni postupak.
Galerija Bel art je projekat Trg jarbola pokrenula osluškujući tendencije u savremenoj umetnosti
koje su sve češće uklopljene u filozofiju spektakla primerene našem vremenu – dakle, prevashodno
kao elemenat savremene umetnosti koji kroz medij zastave omogućuje ispoljavanje brojnih
sadržinskih, vizuelnih, plastičkih, poetskih ali i filozofskih namera umetnika posvećenih okolnostima
sveta u kojima žive. Izuzetno je važno napomenuti da je medij zastave veoma pogodan za
reagovanje na zadatu temu. Jer u njenoj osnovnoj ideji uvek je primarna afirmacija identiteta onoga
ko je stvara, nosi i ističe. Ona prosto zahteva jednostavno, transparentno i čitko rešenje, koje će
sačuvati biće, iskonske osobenosti i personalni dignitet onoga ko je kreira i uspostavlja. Zbog
svega toga od ovakvih izložbi je moguće očekivati pročišćenu i profilozofiranu vizuelizaciju jedne
dileme pred kojom su obuhvaćeni aktuelni umetnici i čitava njihova generacija.
