22. septembar – 8. novembar 2022
Kulturni centar Srbije 123, rue Saint Martin 75004 Paris
Umetnici: Ana Adam, Mirjana Blagojev, Uroš Đurić, Nona Inescu,Tadija Janičić, Vlad Nanca, Pusha Petrov, Nataša Teofilović
Kustosi : Ami Barak (Pariz), Sava Stepanov (Novi Sad)
Novosadska Galerija Bel Art u okviru višegodišnje uspešne saradnje sa umetnicima, kustosima i umetničkim organizacijama u Temišvaru priređuje izložbu Umetnički dijalozi Novi Sad – Temišvar: Iskazi čiste svesti u Kulturnom centru Srbije u Parizu. Izložba je deo višegodišnjeg programa kulturne saradnje i razmene izložbi dva geografski, istorijski i kulturološki bliska grada započeta 2016. godine proglašenjem Temišvara i Novog Sada Evropskim prestonicama kulture 2021 godine što je zbog okolnosti pandemije korona virusa pomereno za 2021. godini (Novi Sad) odnosno 2022. godinu (Temišvar). Ovom izložbom želimo da predstavimo aktuelne umetničke scene Novog Sada i Temišvara u Parizu, svetskom centru umetnosti, predstavimo Festival Dunavski dijalozi kao uspešan model bilateralne kulturne saradnje i afirmišemo najznačajniji evropski kulturni projekat Evropska prestonica kulture. Izložba će nakon Pariza biti prikazana u Beogradu, Novom Sadu i Temišvaru.
Kustosi izložbe Ami Barak (Pariz) i Sava Stepanov (Novi Sad) su odabrali Anu Adam, Pushu Petrov, Vlad Nanca and Nona Inescu (Rumunija) Uroša Đurića, Tadiju Janičića, Mirjanu Blagojev i Natašu Teofilović (Srbija), koji kroz svoj dosadašnji opus i diskurs, odlučno insistiraju na poštovanju onih načela umetnosti koji mogu predstavljati estetsko-etički sistem koji je potreban društvu kao oslonac, kao svojevrsna armatura, kao osnovno načelo. Radi se o odlučnim, jasnim i kompleksno definisanim iskazima, prepoznatljivim po vlastitim specifičnostima i personalnostima. Njihova umetnost poseduje čistu svest o vlastitoj misiji i njenoj vrednosti. i to je upravo poruke koju želimo da prenesemo i kroz projekat Novi Sad 2022. Kao deo pratećeg programa 23. septembra u Rumunskom kulturnom institutu u Parizu će biti predstavljena rumunsko srpska umetnička saradnja na festivalu Dunavski dijalozi.
KUSTOSKI KONCEPT
Današnji svet je u stanju konstantnih promena koje su od početka novog veka u stalnom ubrzanju. Očigledno je da to ubrzanje nije posledica prirodnog sleda stvari nego je indukovano globalnim kapitalističkim korporacijskim sistemima i njihovim interesima. U veoma kratkom periodu kapitalistički sistem doživljava brzu transformaciju – od svoje liberalne varijante on se, po Šošani Zubov pretvorio u društvo kontrole i “nadzorni kapitalizam” da bi ga slovenački filozof Slavoj Žižek zbog bezobzirne upotrebe čoveka nazvao “neofeudalnim kapitalizmom”.
Danas su ljudi i priroda prekvalifikovani u potrošne resurse. U tom smislu je kapitalizam naučni i tehnološki napredak prilagodio sopstvenim interesima. Značajni naučni dometi se, umesto da donesu opšti progres, sve češće pretvaraju u svojevrsnu zamku a opšta medijalizacija sve više opterećuje svakodnevicu savremenog čoveka. Zbog toga Dag Tomkins smatra da “novi globalni tehnologijski sistemi predstavljaju odlučujuću logističku podršku kapitalizmu, jer su dospeli do onog stepena akceleracije koja je, takoreći, u mogućnosti da uništi svet.”
Danas mali broj vlasnika velikih svetskih korporacija egzistencijalno ugrožava čitav preostali svet – što se u aktuelnom vremenu pokazuje i eklatantno dokazuje pandemijskom, klimatskom, ekološkom, moralnom, političkom i svakom drugom krizom društva. U takvim okolnostima zadatak umetnosti je da učini sve ne bi li sačuvala autonomnost čoveka u tom sve više dehumanizovanom svetu. Praksa ugrožavanja i nipodaštavanja čoveka i njegovog integriteta je raznolika. Zbog toga su akteri umetnosti često primorani da menjaju metodologiju svog delovanja. Umetnik je slobodan da odstupi od logike doslednog kontinuiranog razvoja vlastite umetničke misli te da se, poput nomada prelazi iz jednog koncepta u drugi, iz stila u stil – jer ga na to “primoravaju” brze promene sveta. Zato su danas na sceni najrazličitiji modeli ponašanja i izražavanja umetnika koji nastoje da precizno dijagnostifikuju i reaguju na probleme našeg doba kako bi nas uputili na istinski karakter svakodnevlja u kome živimo. Kontroverze današnjeg življenja zahtevaju kompleksne odgovore te je u postmodernom doba „sve retro ali je sve aktuelno“ kako je pisao Bodrijar. Zbog toga je ponovo moguće, a piscu ovih redova se čini – i potrebno, poštovati svaku vrstu umetničkog iskaza kojim se (re)vitalizuju osnovni estetski sistemi i etički principi. Jer, samo takva umetnost ima moć; ona svojim estetskim i etičkim napomenama baš kao i svojom kritikom, protestom, neslaganjem, subverzijom u kriznom društvu – još uvek može učiniti da se sačuva dignitet čovekovog mišljenja i delanja.
Zbog svega toga je današnju umetnost moguće videti kao svojevrsnu “sigurnu kuću” za uznemirenu i napaćenu ljudsku dušu. Ovu izložbu treba gledati s mišlju Dostojevskog da umetnost ne može promeniti svet ali ga može učiniti boljim i podnošljivijim. znamo da, čak ni svojim najvangardističkijim nastojanjima, dometima i angažovanjima – umetnost nije zaustavila ni jedno zlo koje je ugrozilo čovekovu egzistenciju, njegovu ličnost i čovečnost, ali je, zasigurno, uspevala da nas uveri u potrebu strasnog i dostojanstvenog življenja, dostojnog večnog dijalektičkog protoka koja je osnovna logika našeg bivstva.
Na ovoj izložbi izlažu umetnici koji, kroz čitav svoj dosadašnji opus i diskurs, odlučno insistiraju na poštovanju onih načela umetnosti koji mogu predstavljati estetsko-etički sistem koji je potreban društvu kao oslonac, kao svojevrsna armatura, kao osnovno načelo. Radi se o odlučnim umetnicima jasnih i kompleksno definisanih iskaza: njihova umetnost je nastala iz čiste svesti o vlastitoj misiji i njenoj vrednosti. Upravo takvom “čistom svešću” se odlikuju opusi umetnika predstavljenih na ovoj izložbi.