Galerija Bel Art predstavila je radove savremenih umetnika, Szombathy Bálinta i Zvonimira Santrača na Sajmu umetnosti u Budimpešti (Artmarket Budapest), od 22. do 25. oktobra 2020. godine.
Art Market Budapest je međunarodni sajam umetnosti, koji je osnovan 2011. godine i daje jedinstveni prikaz aktuelne umetnosti u živom i uzbudljivom regionu u jednom od kulturno najatraktivnijih gradova Evrope. Takođe, Artmarket Budapest je uz Viennacontemporary koji se održava u Beču vodeći međunarodi sajam Centralne i Istočne Evrope koji svake godine poseti preko 30.000 posetilaca. Izlagači su galerije i umetnici koji dolaze iz 40 zemalja sa 5 kontinenata. Uz prezentaciju savremene fotografije na Art Photo sekciji, ovogodišni program Artmarketa činiće panel diskusije, umetnički projekti i predstavljanje kulturnih institucija. Galerija Bel Art već šest godina uzastopno predstavlja naše savremene umetnike na prestižnom umetničkom sajmu.
Tema: Fenomen Berlinskog zida u umetnosti kraja XX veka
Szombathy Bálint i Zvonimir Santrač
Rušenje Berlinskog zida pokrenulo je velike geopolitičke promene u Evropi i usmerenje ka novom svetskom poretku. U vremenu pre i posle rušenja Berlinskog zida 1989. godine u tadašnjoj posttitovskoj Jugoslaviji odvijali su se brojni politički sukobi koji će, na samom početku devedesetih godina prošlog veka, dovesti do ratnog raspada države te do dugog i tegobnog tranzicijskog procesa. Tada započeto stanje krize u razjedinjenom jugoslovenskom prostoru pretvara se u permanentno stanje egzistencije. Osim toga, treba napomenuti da su se u tim dramatičnim okolnostima odvijale značajne promene i unutar same umetnosti – od modernizma ka specifičnom postmodernističkom načinu prihvatanja, tumačenja i promišljanje realnosti.
Dvojica umetnika čijim delima Galerija Bel art teži da prezentuje autentičnu umetničku refleksiju u Srbiji u vremenu prekretnice osamdesetih i devedesetih godina XX veka su Szombathy Balint i Zvonimir Santrač.
Balint Sombati, Berlin Citation II, 1990. 
Balint Sombati, Berlin Citation II, 1990.
U vremenu pre rušenja Berlinskog zida 1989-te, tokom predhodne dve decenije Szombathy Bálint je jedna od najistaknutijih figura konceptualne umetnosti u Jugoslaviji. Kako je sam analizirao vlastitu umetnost, iskustvom autentičnog teoretičara (jer se uporedo sa umetničkom praksom bavio pisanjem teorijskih tekstova), Szombathy Bálint je konstatovao četiri sadržinsko-formalne celine kojima se bavio: 1) Angažovana (politička) umetnost, 2) Konceptualna umetnost (idea art), 3) Umetnost ponašanja (behaviour art), i 4) Umetnost znakova (semiološka umetnost). Realizacija ovih područja Balintove umetnosti realizovana je najrazličitijim načinima i medijima – od vizuelne poezije, mail-arta, performansa, objekata i instalacija, pa sve do jednog karakterističnog bavljenja slikom kao zasebnom kulturološkom i socijalnom pojavom ukupne „ikonosfere“.
Konačno, valja reći da je umetnost Balinta Szombathyja posvećena značenjima uzročno-posledičnih veza između krupnih političkih lomova te refleksija i reperkusija na egzistenciju običnog čoveka pojedinca sudbinski uključenog u ideološke sisteme i manipulacije totalitarnih i drugih režima (Čovekova duša večno pati! – zapisuje na jednom mestu Balint). U takvim nastojanjima on je izgradio permanentno angažovani odnos prema svetu u kome živi i stvara. Stekao je izuzetnu međunarodnu reputaciju pa se pojavljivao na brojnim značajnim manifestacijama u Jugoslaviji, u Srbiji, u Mađarskoj i u svetu, izlažući sa najznačajnijim akterima konceptualne umetnosti. Zapravo, pojavljivao se na onim mestima, izložbama, i u zbirkama – gde se izlagali najznačajniji akteri umetnosti koja se infiltrira u životne manifestacije, kojom se ostvaruje bojsovski ideal umetnost=život.
Zvonimir Santrač, Zid, 2013, instalacija 
Zvonimir Santrač, Zid, 2013, instalacija
Zvonimir Santrač je na jugoslovenskoj umetničkoj sceni osamdesetih godina bio zagovornik slikarstva jasnih medijskih propozicija i avangardističkih pretenzija. Njegova životna sudbina se, početkom devedesetih poklopila sa istorijskom dramatičnim događajima – jer u ratnim sukobima biva ranjen i gubi desnu šaku. To menja njegovu umetnost – postaje angažovani umetnik, stvara instalacije, objekte i monumentalne projekte koji po svojim sadržajima, konotacijama i razmerama postaju alarmantni znak sveukupne drame postojanja u jugoslovenskom regionu, kao jedinstvenoj politikoj posledici rušenja Berlinskog zida… Među tim njegovim radovima nekoliko je simbolički izuzetno snažnih ostvarenja. Balkanski voz sudbine (redefinisan simbolički razrađen izgled originalnog voza – lokomotive i četiri vagona) koji govori o svim prisilnim migracijama i neizvesnosti sudbine savremenog čoveka; zidovi – koje gradi unnutar galerijskih prostora a kojima ugrađuje lomljena stakla koja “izviru” iz fugni između cigala i tako menja njihovo stvarno i simboličko značenje na relaciji pretnja-zaštita. Treći značajan objekat iz tog Santračevog političko-umetničkog delovanja na vreme definisano rušenjem Berlinskog zida jeste figura Titovog šinjela. Radi se o reinterpretaciji najpoznatije soc-realističke skulpture Josipa Broza Tita (vajara Antuna Augustinčića). Figura Tita nije u Santračevoj skulpturi – ostao je samo šinjel koji bi, u postitovskom vremenu poželeli da obuku brojni političari i oni koji su “izašli iz Titovog šinjela”…
Iako je većina umetnika koji su stvarali u toj dramatičnoj epohi bila dakako uznemirenih savesti, Szombathy Bálint i Zvonimir Santrač su najistaknutiji među onima koji su imali potrebu (i hrabrost) da o događajima koji su kreirali našu sudbinu, jasno i nedvosmisleno prozbore autentičnim i monumentalnim delima, jasnim i ubedljivim umetničkim porukama.
Sava Stepanov.
