Izložba mlade slikarke Anđele Kopanje je postavljena 17. juna u Galeriji na Štrafti (ugao Bulevara M. Pupina i Pionirske ulice). Rad Imaginarni susret može da se pogleda do 8. jula, kada će se Anđelin koncept proširiti i preseliti u Galeriju Akademije umetnosti kao deo ovogodišnjeg programa EXP Projekta sa kojim Galerija na Štrafti sarađuje u okviru mreže izlagačkih prostora pored Kulturnog centra Svilara i Šok Zadruge.
Anđela Kopanja (1998. Novi Sad) je osnovne akademske studije slikarstva završila na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 2021. godine, a zatim i master studije slikarstva na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2023. godine. Trenutno je na prvoj godini doktorskih akademskih studija na istom fakultetu, gde je od nedavno stekla zvanje istraživač – saradnik u nastavi. Prezentovala je svoje radove na mnogobrojnim kolektivnim i pet samostalnih izložbi/projekata, od kojih izdvaja kolektivne izložbe Masterpieces IV u galeriji U10 i Zovem se sasvim obično u Paviljonu Cvijete Zuzorić, kao i samostalnu izložbu Just do u galeriji KvART BW i samostalni projekat (Party) time u Omladinskom kulturnom centru Opens. Bila je članica organizacionog tima Bijenala mladih 2022-23. Anđelina praksa obuhvata niz medija uključujući slikarstvo, fotografiju, video, svetlosne instalacije, objekte i zvuk. Živi i radi u Beogradu.
Pored korišćenja tradicionalnih i savremenih medija u svoj rad često integrišem aktere iz polja muzike. Time želim da podstaknem osvešćivanje i prihvatanje disperzivne stvarnosti kao jedine realne u savremenom društvu. Inspiraciju crpim iz atmosfere noćnog kluba i u okviru tog konteksta gradim pojedinačne koncepte. U dosadašnjim radovima bavila sam se temama kao što su suočavanje pojedinca sa svakodnevnim pritiscima i sposobnost za samosvesnu aktivaciju čula kroz nadražaje.
Kroz svoje radove istražujem interakciju čoveka i okoline, evocirajući kako ljudski um i telo reaguju na dinamičnost svakodnevice. Kreiram ambijentalne postavke koje često smeštam izvan galerijskih prostora, u kontekst industrijskih prostora i noćnih klubova. Pored korišćenja tradicionalnih i savremenih medija u svoj rad često integrišem aktere iz polja muzike. Time želim da podstaknem osvešćivanje i prihvatanje disperzivne stvarnosti kao jedine realne u savremenom društvu. Inspiraciju crpim iz atmosfere noćnog kluba i u okviru tog konteksta gradim pojedinačne koncepte. U dosadašnjim radovima bavila sam se temama kao što su suočavanje pojedinca sa svakodnevnim pritiscima i sposobnost za samosvesnu aktivaciju čula kroz nadražaje.
Trenutno radim na projektu „Telo u transformaciji: Od rizika do adaptacije“ gde korišćenjem AI tehnologije istražujem reakcije i transformacije kroz prizmu ljudskog tela kao adaptivnog entiteta.
Anđela Kopanja
Ovu postavku organizuje Galerija Bel Art u saradnji sa Crvenim krstom Novog Sada.
Intervju sa Anđelom
Tvoji radovi obuhvataju različite medije i istražuju teme interakcije čoveka sa okruženjem i aktivacije čula. Kako su se ove teme razvijale tokom tvog umetničkog puta, od osnovnih do doktorskih studija?
Teme koje se odnose na svakodnevni život zaokupirale su moju pažnju još od početka osnovnih studija. Moje interesovanje za analizu sopstvenog okruženja razvilo se prirodno, iz želje da se bavim temama koje su mi bliske i poznate kako bih mogla da budem dosledna sebi i svom stvaralačkom procesu. Selidba iz Novog Sada u Beograd pre početka master studija donela mi je lične promene i nove perspektive.
Tokom master studija na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu prvi put sam se susrela sa temom noćnog kluba, dok bih sada svoje delovanje definisala kao istraživanje podtema unutar ambijenta noćnog kluba. Ovaj okvir omogućava mi da istražujem teme kao što su identitet, uticaj savremenog društva na pojedinca, kao i pitanja nesigurnosti, pripadanja, poverenja, hrabrosti i bliskosti.
U svom radu nastojim da prikažem senzacije koje su deo kolektivnog identiteta i te prikaze koristim kao osnovu za analizu različitih podtema. Ova tematska struktura omogućava mi da istražujem duboke i često kontradiktorne aspekte ljudskog iskustva. Takođe, kroz istraživanje tih podtema u kontekstu noćnog kluba, težim ka tome da osvetlim kako savremeno društvo oblikuje i redefiniše individualni identitet i međuljudske odnose.
Kraj tradicionalnih i savremenih medija, često uključuješ i elemente iz muzičke sfere. Kako muzika i diverzitet doprinose narativu koji želiš da kreiraš u svom radu?
Integracija tradicionalnih i savremenih medija u mom radu doprinosi stvaranju slojevitijeg narativa koji omogućava posetiocima izložbe da se povežu sa umetničkim radom na više nivoa. Korišćenjem različitih medija težim ka tome da probijem barijeru između posetioca i rada, stoga kreiram ambijentalne instalacije koje aktiviraju više čula. Muzički ili audio elementi doprinose emocionalnom i fizičkom doživljaju i time omogućavaju posetiocima da urone u atmosferu na način koji prevazilazi vizuelno. Svetlosne instalacije manipulišu prostorom i stvaraju fluidne slike koje mogu podstaći posetioce na razmišljanje o sopstenoj percepciji. Kroz povezivanje različitih oblasti dolazim do novih saznanja i rešenja, što me izuzetno uzbuđuje. Počevši od ličnog doživljaja, verujem da će se ljudi bolje i prirodnije povezati sa radom na ovaj način.
“Imaginarni susret” istražuje teme sećanja i identiteta kroz svetlost i fluidne slike. Opiši proces konceptualizacije ovog projekta i kako utiče na percepciju stvarnosti kod gledalaca?
“Imaginarni susret” istražuje teme sećanja i identiteta kroz svetlost i fluidne prikaze na slici, postavljajući ključno pitanje: “Šta zaista vidimo, a šta projektujemo iz sopstvene imaginacije?”
Iako je slikarstvo moja osnova, uvek sam težila ka tome da istražim šta postoji izvan okvira platna. U ovom radu ponovo krećem od ličnog doživljaja i pokušavam da ga prepoznam u kolektivnom kontekstu. Svetlo ovde nije samo alat za osvetljavanje, već ravnopravni medij koji menja percepciju rada u celini i time simbolizuje koliko su naši identiteti podložni spoljašnjim uticajima – likovi na slici su fluidni, njihovi identiteti se menjaju i brišu pod uticajem svetlosnih promena.
Inspirisana noćnim životom u klubovima, u radu želim da evociram atmosferu gde se granice između stvarnosti i iluzije brišu. Izazivanjem efemernog doživljaja u kontaktu sa radom, težim ka tome da otvorim mogućnost za refleksiju unutrašnjeg sveta pojedinca.
Tvoja praksa često postavlja radove van tradicionalnih galerijskih prostora, poput industrijskih postavki i noćnih klubova. Kako izbor okruženja utiče na recepciju i interpretaciju tvog rada od strane gledalaca?
U mom umetničkom radu istražujem kako delovanje izvan društveno nametnutih normi može proširiti perspektive i reinterpretirati granice umetnosti. Postavljam svoje radove u nekonvencionalne prostore poput noćnih klubova da bih videla kako različita okruženja utiču na doživljaj umetničkog dela.
Intrigira me istraživanje delovanja izvan društveno nametnutih normi, koje često postavljaju granice između različitih oblasti i medija. Smatram da je umetnost jedinstvena u svojoj sposobnosti da preispituje i preobražava granice i da time otvara prostor za nove perspektive i interpretacije. Rekla bih da se najuzbudljiviji aspekati mog rada ogledaju u tome što zahtevaju interaktivnost i povezivanje, kao i integrisanje svih elemenata koji okružuju rad u sam rad i na kraju svest o aktivnom učešću. Zbog toga ja za svoje postavke često govorim da su to ambijentalne kompozicije, a slike su deo scenografije, dok su upravo posetioci izložbe ili kluba glavni akteri.
Spomenula si svoj trenutni projekat “Telo u transformaciji: Od rizika do adaptacije”, koji uključuje AI tehnologiju za istraživanje reakcija i transformacije posredstvom ljudskog tela. Koje uvide si dobila iz ovog istraživanja i kako se ono uklapa u tvoje šire umetničke teme?
U produkcijskom kao i u konceptualnom delu ovog eksperimentalnog video rada vodim se činjenicom da mogu delimično da utičem na konačan produkt, dok vizuelne informacije dolaze generički, na osnovu mojih usmerenja. Fascinantno mi je bilo da vidim kakvi svetovi mogu da ožive iz mojih prethodnih slika. Taj process, sam po sebi, je nadogradnja na teme kojima sam se bavila u projektima kao što su “Just do” u galeriji KvART BW i “Party time” u OKS Opens.
Korišćenjem AI softvera za generisanje kratkih videa na osnovu fotografija, stvorila sam novi svet, raskošan i uzbudljiv ali i nestalan, začudan i možda čak zastrašujući, što me podsetilo na našu stvarnost. Ceo proces me je naveo da konceptualno i produkcijski prikažem kako su očekivanja o kontroli često pogrešna.
Projekat će prvi put biti izložen u galeriji Akademije umetnosti u Novom Sadu, kao deo izložbe “Rizik” koju organizuje udruženje Exp projekat, na otvaranju izložbe 8. jula, gde će dj. Luka Beatović izvođenjem ambijentalnih kompozicija stvoriti dijalog između mog I njegovog rada.
Gledajući unapred, koje nove pravce ili saradnje te posebno uzbuđuju u umetničkoj praksi? Postoje li određene teme ili mediji koje planiraš dalje da istražuješ?
Iako postoji mnogo toga što bih istraživala i što me uzbuđuje, spontano su se izdvojili neki prioriteti za naredni period. Pored digitalnih medija i veštačke inteligencije, prvo mesto zauzima optika. Volela bih da dublje razumem refleksiju i svetlo, tako da, ukoliko ovo čita neki fizičar koji se interesuje za optiku i umetnost, neka mi se javi!
Što se tema tiče, trudim se da pratim logičan sled i da budem dobar posmatrač. Sigurna sam da ću se u narednom periodu baviti temama koje se tiču komunikacije između društva ili pojedinaca u urbanom okruženju, poput kluba.