Od 17. februara do 19. marta 2021. godine u  Galeriji na Štrafti  (zgrada crvenog krsta Novog Sada na uglu Pionirske ulice u Bulevara Mihajla Pupina) mlada umetnica Sanja Radusin će novosadskoj publici predstaviti projekat  Priroda i terakota. Umetničko istraživanje kojim se umetnica bavi vezano je za specifičnost podneblja Vojvodine u kojoj je rođena i u kojoj živi. Priroda predstavlja  polazište u njenom  umetničkom radu. Posmatra, beleži i prati prirodne procese i forme koje nastaju i menjaju se. Njeno  umetničko promišljanje bazira se na pronalaženju veza prirodnih formi i skulpture, kao i stvaranja instalacije koja je specifično raspoređena u odnosu na galerijski prostor.

Posmatranjem prirode pronalazim veze između formi koje su raspoređene u prirodnom okruženju i kreativne misli u mom stvaralaštvu. Ovom instalcijom želim da napravim vezu između nekih pojava u  prirodi i gline koja je dominantan materijal u mom radu. Oblikujem glinu u štapićaste forme, koja zbog svojih plastickih  osobina uspeva da ostane u tom obliku. Sušenjem gubi vodu i svoja plastička svojstva i spremna je za pečenje kojim zadržava trajno svoj zadati oblik. Svaki komad štapićaste forme oblikovan je valjanjem komada gline po ravnoj polozi. Komad gline je pritiskom dlana dobio istanjenu i izduženu formu štapića. U prirodi štapićasta forma je biljka, a u likovnom jeziku forma štapića je trodimenzionalna linija, koja je na beloj površini oštra i jasna. Kompozicija se sastoji od grupa štapića kao i pojedinačnih elemenata koji su u međusobnom dijalogu. Suprotstavljanjem ovih elemenata dobija se likovna celina sa mnoštvom elemenata od kojih važnu ulogu ima senka koju prave linije. Senka je promenljiva, sunčeva svetlost pravi dinamiku, prolaznici koji su u pokretu sagledavaju rad iz različitih uglova što takođe unosi dinamiku u posmatranju instalacije.

Oblikovanje gline u štapićastu formu nije uobičaeno i nije joj svojstveno. Terakota u takvom stanju teži pucanju, krhka je i osetljiva. Ovim segmentom rada povezujem promišljanje o prirodi koja je isto toliko krhka i osetljiva kada sa njom postupamo na njoj ne svojstven način. Namera mi je da umetnička instalacija postavljena u izlog ima promenljive senke koje promenom svetla u toku dana menjaju kompoziciju raspoređenih elemenata od terakote.

Ovom izložbom prikazujem vezu između prirode i skulpture pronalaženjem bliskih veza kako u meterijalu, načinu oblikovanja formi i po ugledu na zakone koji vladaju u prirodnom okruženju. Upotrebom gline kao vajarskog materijala oblikovana forma sugeriše na kretanja i promene u prirodonom okruženju. Nastalu terakotu sa mnoštvom elemenata ukomponovala bih kao jedinstvenu celinu sa izložbenim prostorom stvarajući malu specifičnu oazu pred očima prolaznika. (Sanja Radusin)

Sanja Radusin je rođena 1989. u Novom Sadu. Završila je osnovne studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu na studijskom programu Vajarstvo u klasi profesora Tomislava Todorovića 2017. a potom master studije Vajarstva  2019. kod docenta Mirjane Blagojev. Radila je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu kao Saradnik u nastavi na katedri za Vajarstvo. Upisala je specijalističke studije – Skulptura u terakoti 2020. Priredila je tri samostalne i učestvovala na brojnim kolektivnim izložbama. Član je SULUV-a od 2018. godine.  Dobitnica je nagrade Umetničke livnice Stanišić za najuspešniji rad iz stručno umetničke discipline Vajanje 2017. i godišnje nagrade Departmana likovnih umetnosti za najuspešniji rad iz umetničke discipline Vajanje iste godine. Živi i stvara u Kikindi i Novom Sadu.