FIGURA: LJUDI // Izložba skulptura i videa u okviru ovogodišnjeg Međunarodnog sajma umetnosti Art Expo 2024

Umetnici: Goran Despotovski, Dunja Trutin, Nataša Teofilović, Aleksandar Stanojević Kempa, Maja Rakočević Cvijanov, Marko Crnobrnja, Dušan Todorović, Dragan Vojvodić, Zdravko Joksimović, Milorad Mića Stajčić

Kustos: Sava Stepanov

U okviru ovogodišnjeg Međunarodnog sajma umetnosti Art expo 2024, Galerija Bel Art predstavila je izložbu skulptura i videa “FIGURA: LJUDI”. Na izložbi su zastupljeni umetnici različitih generacija koji se na umetnički eksplicitan način bave temom čoveka i njegove sudbine u savremenom svetu.

Tema čoveka je veoma važna u ovom trenutku sveta i umetnosti. Nalazimo se usred  krize koja svakog trenutka može da se pretvori u globalnu katastrofu. Zbog interesa velikih sila i moćnih korporacija danas je na sceni zahuktavanje i praksa nemilosrdne “upotrebe čoveka” i direktne “potrošnje ljudi” (aktuelni ratovi u Evropi, Aziji, Africi…); ekološka problematika dostiže nivo egzistencijalne ugroženosti a digitalni svet sve više preti da bezdušno rukovodi našima sudbinama a u krajnjoj konsekvenci i da potpuno odmeni čoveka… U svom romanu “Upotreba čoveka” veliki novosadski pisac Aleksandar Tišma je, svojevremeno, anticipirao današnju čovekov usud kroz zapis o svojoj junakinji Veri Kroner koja je “znajući, ipak, u dnu bića, da je obmanuta, skrenuta sa sopstvene staze, gurnuta u taj krvavi mračni žleb koji nije htela i koji je jedino ona jasno naslutila, a sada po njemu ipak klizi, stalno naniže, kao i ostali, ka uništenju”. Takvoj sudbini “zadatog života” se suprotstavlja umetnost koja se brine o čoveku, čuva njegov identitet i integritet – a što bi da se pokaže izložbom Figura: ljudi. 

Iako je kriza realnost našeg današnjeg življenja, zapravo, nema dovoljno ubedljivih akcija za promenu stanja sveta u kome živimo. Društvo našeg doba je anestezirano. Zahvaljujući dominantnoj medijalizaciji današnji čovek je resenzibiliziran, njegove reakcije su mlake jer mu se aktuelno stanje sveta  prezentuje i čini jedinim mogućem. Zapravo, čovekova duša večno pati. Antonio Gutereš, generalni sekretar Ujedinjenih nacija je nedavno sa zvanične govornice izjavio: “Naš svet ulazi u doba haosa… opasnog i nepredvidivog gde svi rade šta hoće – potpuno nekažnjeno”.  Osim korumpirane i neefikasne politike, svet se nedavno osetio potpuno nezaštićenim i u vreme pandemije. I pored sveg napretka, ovovremenska nauka nije bila u stanju sa spreči milionske žrtve Covida. Osim toga, sve više se zazire od napretka nauke, plašeći se njenih vrhunskih dostignuća u oblasti veštačke inteligencije koja itekako preti da “preuzme” brojne čovekove funkcije, pa čak i da ga potpuno zameni…

Izložba Figura: ljudi nema ni jednu direktnu povezanosti za temama aktuelnih tragičnih zbivanja – eksponati su lišeni direktnih naznaka o nevoljama, ratovima, bolestima, ugroženosti. Ovih desetoro umetnika se sasvim suptilno bave čovekom, njegovim svakodnevnim  životnim aktivnostima. Izvajane skulpture prikazuju ljude u jednostavnim pozama i situacijama. Četvoro autora izlažu grupna ostvarenja: Goran Despotovski je postavio 12 ženskih figura koje predstavljaju pevački hor a koji odiše utiskom dostojanstvenog delovanja i življenja; Dunja Trutin vaja figure ljudi u prirodnoj veličini a saznanje da se radi o figurativnim portretima umetničinih prijatelja potencira osećaj društvene empatije koja je istinski potrebna čoveku našeg doba; Marko Crnobrnja objedinjuje dva rada (Adam i Eva, Kain i Avelj)  iz ciklusa posvećenog dečjem saznavanju sveta i njegovog karaktera a opozitna postavka poseduje potresne metaforičke zaključke o sudbini čovečanstva; Aleksandar Stanojević predstavlja monumentalne skulpture-portrete koji  isijavaju  sugestivne ekspresionističke napomene ostvarene tretmanom forme, sugestivnim koloritom i vlastitim gabaritom. Maja Rakočević Cvijanov se posvećuje temi kancelarijskih radnika za kompjuterskim stolovima čija ogledalska refleksija u svoje ambijentalno okruženje “uvlači” i samog posmatrača; Dušan Todorović izlaže zanimljive  kupače-skakače a naslov tog skulptorskog ansambla “Festumski skok” prizoru daje kompleksno profilozofiran umetnički stav. Važan je i naslov stilizovane figure Zdravka Joksimovića “O meni ili o vama” jer nas, na jedan fragilan, estetizovan, poetski i skulptorski besprekorno realizovan način, uverava u umetnikovu naklonost čoveku i njegovom dijalektičkom značaju. Milorad Mića Stajčić na provokativan i izrazito krtički način “rebrendira” Meštrovićev spomenik Pobedniku na Kalemgdanu, prepoznavajući istinske uzroke današnje sistemske krize besnog kapitalizma. Svojim foto-performansom Dragan Vojvodić nudi sliku vlastite artificirane figure koja je povod za razmatranje i promišljanja sudbinskih pitanja današnjeg sveta; dok Nataša Teofilović u svom video radu ostvarenom digitalnom tehnologijom anticipira moguće principe čovekovog bivstvovanja unutar tehnološki razvijenog sveta.

Odabrana grupa umetnika, očigledno je, poseduje naglašenu zainteresovanost i brigu za čoveka i njegovu egzistenciju. Svojim ostvarenjima pokazuju i dokazuju da su spremni da tumače i promišljaju   manifestacije aktuelne epohalne krize, njenih opasnosti i egzistencijalnih pretnji te neočekivanu autodestrukciju kojom, čak i na vlastitu štetu, politika zanemaruje  sopstveni interes kako bi se izazvale tegobe drugoj, ili čak trećoj strani. Takav svet uništava svoju supstancu (političku, društvenu, ekonomsku, kulturnu, resursnu, ekološku…) te je potpuno je neizvesno kada je i kakva revitalizacija moguća. 

Današnji svet žrtvuje vlastitu celovitost jer prevladavaju parcijalni interesi nekoliko velikih sila. Ta necelovitost i “razbijenost” sveta je uzrok skoro svih ovovremenskih nedaća čovečanstva. Umetnost je ona oblast koja insistira na homocentrizmu, na odbranu čoveka i njegove egzistencije. Otuda tendencija ponovnog naglašenijeg prisustva figure na aktuelnoj umetničkoj sceni. A taj povratak nikako nije bezrazložan: figurom se u umetnosti  afirmiše čovek, njegova moć, njegov dignitet i dostojanstvo. U konceptualnom smislu figura poseduje status celovite forme te je ona i svojevrsna evokacija celovitosti sveta; sveta kakav nam je istinski potreban.

 

• 

• 

• 

BIOGRAFIJE UMETNIKA:

Marko Crnobrnja (1978) // Diplomirao vajarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, kod profesora Mrđana Bajića 2005. godine. Od 2009. do 2015. radio kao profesor praktične nastave u srednjoj školi Tehnoart u Beogradu. Od 2015. do 2017. predavao predmet vajarstvo na Fakultetu za umetnost i dizajn Džon Nezbit u Beogradu. Od 2017. radi na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu kao umetnički saradnik. Izlaže samostalno od 1999, a imao je i niz grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.Dobitnik je više nagrada. Dela mu se nalaze u okviru stalne postavke Pedagoškog muzeja u Beogradu; u kolekcijama Muzeja ZEPTER u Beogradu, Galerije RIMA u Kragujevcu i Beogradu, Narodnog muzej u Kraljevu, Narodnog muzeja u Vranju,  Narodnog muzeja u Smederevu i većem broju privatnih kolekcija.

Goran Despotovski (1972) // Diplomirao je na Višoj školi likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu (1995.); na Akademiji umetnosti u Novom Sadu završio je osnovne akademske (1999.) i magistarske studije slikarstva (2003.), i stekao zvanje: Doktor umetnosti – Likovne umetnosti (2018.). Na istoj akademiji je i zaposlen (od 2004.). Izabran je u zvanje redovnog profesora, za užu umetničku oblast Slikarstvo (od 2019.). Predsednik je Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine (od 2017.). Izlagao je na  šezdeset i pet samostalnih i na više kolektivnih izložbi u zemlјi i inostranstvu. Višestruko je nagrađivan iz oblasti likovnih umetnosti. Autor je više projekata u okviru AUNS: Razlike (2005–), Slika (2011–), Knjiga (2016), Prostor digitalne slike (2016) i projekata u okviru SULUV: SMIC. pokretna forma (2019–), Pomeraj u kôdu (2021–),  i dr.

Zdravko Joksimović (1960) // Završio vajarski odsek Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu 1986. godine,  u klasi profesora Nikole Jankovića. Magistrirao na istom fakultetu 1989. godine, u klasi profesora Nikole Jankovića. Doktorirao 2015. godine sa temom: Poetika tela- komparativna analiza sopstvene skulptorske prakse i aktuelnih problematika tela u savremenoj svetskoj skulpturi. Od 1992. radi na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu gde je, 2014 godine izabran u zvanje redovnog profesora. Do sada je imao 47 samostalnih izložbi. Izlagao je u više evropskih gradova: (Bratislava, Varšava, Lisabon, Strazbur, Pariz, Budimpešta, Moskva, Amsterdam, Zagreb, Barselona, Kasteljon, Ljubljana, Murska Sobota…). Izveo je 7 javnih skulptura u inostranstvu, među kojima su “Demfer-Š kao šuma”, 2003. godine, Blair Atholl, Škotska, kao i skulptura “Quick Healing”, Ohtawara, Japan. Dela mu se nalaze u najvažnijim javnim i privatnim kolekcijama u Srbiji ( u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, u Muzeju grada Beograda, u Muzeju “Zepter” u Beogradu). Učestvovao je na više međunarodnih simpozijuma ( Japan, Škotska, Austrija, Španija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina). Dela mu se nalaze u više muzejskih i privatnih kolekcija u inostranstvu ( Crna gora, Španija, Bosna i Hercegovina, Izrael, Holandija, Engleska, Škotska ). Dobitnik je više nagrada iz oblasti likovne umetnosti među kojima je i Politikina nagrada za izložbu u Kući legata 2017 godine. Doktorirao 2015. godine sa temom: Poetika tela- komparativna analiza sopstvene skulptorske prakse i aktuelnih problematika tela u savremenoj svetskoj skulpturi.

Maja Rakočević Cvijanov (1975) // Doktorirala vajarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2023. godine. Zaposlena je u Međuopštinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture Subotica od 2008. godine. Predaje vajanje u srednjoj Politehničkoj školi u Subotici od 2018. godine.  Članica je Udruženja likovnih umetnika Srbije od 2001. godine. Od 2000. godine izlaže na brojnim grupnim izložbama u zemlјi i inostranstvu (Srbija, Crna Gora, Slovenija, Češka, Finska, Danska, Nemačka, Švajcarska, Italija, Austrija, Rumunija, Mađarska, SAD, Francuska). Samostalno je izlagala na preko 25 izložbi u Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Mađarskoj. Za svoj rad više puta je nagrađivana. Autorka je 5 javnih spomenika na teritoriji Subotice. Nјeni radovi nalaze se u muzejskim fondovima i kolekcijama u Srbiji, Austriji, kao i u različitim privatnim kolekcijama.

Milorad Mića Stajčić (1977) // Diplomirao je informacione tehnologije na Fakultetu organizacionih nauka i vajarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u klasi prof. Mrdana Bajića. U svom umetničkom radu osim skulpture, izražava se kroz različite instalacije, video umetnost, performanse, fotografiju. Najčešće teme kojima se bavi su potrošačko društvo, ljudski tabui, društvene vrednosti, religija, novac. Osnivač je galerije X Vitamin u Beogradu.

Aleksandar Stanojević Kempa (1992) // Diplomirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, odsek – slikarstvo, na klasi prof. Bosiljke Zirojević Lečić. Trenutno je na master studijama slikarstva na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Boravio je u rezidencijalnom projektu Summer Academy of Fine Arts, Salzburg, Austrija 2015. Godine, kao i na razmeni studenata (ERASMUS PROGRAM), Facultad de Bellas Artes, Alonso Cano, Universidad de Granada, Granada, Španija 2017. Godine. Iste godine postaje mentor i likovni pedagog Đačke likovne kolonije na Grzi u Paraćinu. Trenutno živi i radi u Novom Sadu. Do sada je imao 19 samostanih izložbi i učestvovao je na mnogim grupnim izložbama. Dobitnik je prve nagrade 44. „PALETA MLADIH“, Likovna galerija Kulturnog centra Vrbas. Član je SULUV-a od 2021. godine.

Nataša Teofilović (1968) // Nataša Teofilović kroz novomedijsku i kompjutersku umetnost istražuje pojavnost i identitet ženskog i čulnog u virtuelnom prostoru. Od brojnih priznanja koje je dobila izdvajaju se: Honorary mention Ars Electronica Festival 2016, Honorary mention at the first Prix Ars Electronica Collide@CERN 2011 i rad u izboru žirija 15-og međunarodnog festivala medijske umetnosti u Tokiju 2011. Doktorirala je Digitalnu umetnost na Interdisciplinarnim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Dušan Todorović (1945) // Diplomirao je (1972) i magistrirao (1974) na Slikarskom odseku, kod profesora  Đorđa Bošana, na Akademiji/Fakuletu likovnih umetnosti u Beogradu. Član ULUS-a od 1974. Godine 1980. obavljao funkciju predsednika ULUV-a (sada SULUV-a). Član asocijacije EUROPEAN ARTISTS sa sedištem u Essenu. Na Akademiji umetnosti u Novom Sadu prošao kroz sva akademska zvanja: asistent (1976-1981), docent (1981-1986), vanredni profesor (1986-1992), redovni profesor (1992 do penzije). Od 2004. do 2009. bio dekan na istoj akademiji. Boravio je na studijskim putovanjima u gotovo svim značajnim evropskim gradovima i dobitnik je stipendije danske Vlade i jugoslovenske stipendije „Moša Pijade“ za likovne stvaraoce. Prvi put je samostalno izlagao 1979. u Beogradu (potom više puta) a zatim u mnogim gradovima u zemlji i inostranstvu (London, Pariz, Budimpešta, Temišvar, Premisl (Poljska). Grupno je prvi put izlagao 1974. u Ruminiji a potom na mnogobrojnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Dobio je niz nagrada. Učestvovao je na mnogim simpozijumima i umetničkim kolonijama. Dela mu se nalaze u nizu javnih i privatnih kolekcija u zemlji i inostranstvu.

Dunja Trutin (1991) // Završila je master studije vajarstva 2015. godine na FLU u klasi profesora Mrđana Bajića i Radoša Antonijevića. Dobitnica je više nagrada za skulpturu i instalaciju. Autorka je skulptura u kolekcijama Centra za likovno obrazovanje Šumatovačka i Niš art fondacije. Od 2014. do 2019. godine realizovala je seriju radionica i izložbi “Intervencije” u Magacinu u Kraljevića Marka. Edukacijom u oblasti likovne umetnosti bavi se od 2016. godine – kao predavač u Šumatovačkoj i Vaspitno-obrazovnom sistemu “Kreativno pero”, te kao autorka i koordinatorka programa i predavač u okviru seminara “Umetnik u kontekstu” (2020). Od 2021. godine radi kao asistent na Vajarskom odseku FLU u Beogradu.

Dragan Vojvodić (1965) // Studirao ALU, Sarajevo, diplomirao AU u Novom Sadu, 1996. Svoju umetničku praksu bazira na konstantnom interdisciplinarnom i fizičkom kretanju, kao i na spoju autobiografskih elemenata i nasleđa konceptualne umetničke prakse XX veka. Koristi razne medije – performans, umetničku akciju, instalaciju, video, fotografiju, itd. Dobija brojne istraživačke stipendije i učestvuje u mnogim rezidencijalnim programima (Island, Norveška, Finska, Švedska, Francuska, Češka, Hrvatska, SAD, Rusija, Japan itd.). Učestvovao je na međunarodnim festivalima performansa, izlagao na grupnim i samostalnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Radovi mu se nalaze u mnogim privatnim i muzejskim kolekcijama.

• 

• 

• 

• 

• 

_{Naslovna fotografija: Nemanja Maraš, umetnički rad Dunje Trutin, Podskup, 2023.}