U četvrtak, 8. oktobra u Galeriji Nest u Ženevi, otvorena je izložba „Ka boljem svetu 2 – primeri iz savremene umetnosti u Srbiji”, na kojoj su po izboru Save Stepanova predstavljeni radovi Mrđana Bajića, DiSTRUKTURE, Andree Ivanović, Borisa Lukića, Ane Vrtačnik i Tadije Janičića.
Osnovni cilj projekta “Ka boljem svetu”, koji je ovom prilikom po drugi put ostvaren u Galeriji Nest, a u organizaciji galerije Bel Art i Fondacije Mali princ, usmeren je na predstavljanje aktuelne srpske scene i rada nekolicine autentičnih stvaralačkih ličnosti koje reflektuju aktuelno stanje umetnosti, na iskazivanje angažovanog stava prema manifestacijama tranzicijske stvarnosti u Srbiji likovnim ostvarenjima, kao i na razvoj kulturne saradnje između Srbije i Švajcarske.
Koncepciju izložbe, koja će biti otvorena do 18. oktobra, osmislile su Vesna Latinović i Aleksandra Vegezzi.
Kustos izložbe, Sava Stepanov je o ovom projektu rekao sledeće:
Jedna ponovljena izložba: ka boljem svetu (II)
U društvu dugotrajne socijalne, političke, ekonomske i kulturne tranzicije neodlučno započete još tokom poslednjih godina proteklog stoleća, srpska umetnost nastoji da forsiranim modernističkim načelima ponudi bazične principe projekta i razvoja. Umetnici nastoje da stav Filiberta Menne „o umetnosti koja ima pravo na zasebnost, ne da bi se izdvojila, nego da bi svojim modelom bila primer drugim znanjima i drugim praksama” – pretvore u svojevrsnu inicijativu ponuđenu aktuelnoj zbilji u Srbiji. No, uporedo sa promenama u društvu, istovremeno se dešavaju i znatno dinamičnije promene unutar same umetnosti. One su, pre svega, izazvane uznapredovalim world network-om i tehnološki ubrzanom komunikacijom na najrazličitijim nivoima ljudskog življenja i funkcionisanja. U takvim okolnostima najveće promene se ostvaruju u domenu slike i njene fenomenologije.
Savremena umetnost je tokom prekretnice vekova, krajem proteklog stoleća i nakon 2000-te, bitno promenila svoje obličje. Slikarstvo više nije vodeći vizuelni jezik u umetnosti jer su senzibilitetu savremenog čoveka bliže neke druge i drugačije slike. Uglavnom su to slike naglašenih tehnoloških i digitalnih svojstava koje su nam, drsko, odlučno i nemilosrdno, nametnute putem elektronskih društvenih mreža i advertajzinga. Nedavno je ugledni američki istraživač medija Lav Manevič ustvrdio da te i takve slike sve češće bira, karakteriše i promoviše moćni kompjuterski algoritam, koji se u vremenu globalne digitalizacije sve više otuđuje i udaljuje od čoveka i njegove osećajnosti…
No, u okružju svih tih elektronskih vizuelnih fenomena, slikarstvo je još uvek u opticaju. Danas je ono čuvar digniteta umetnički senzibiliziranog hand made proizvoda obleženog čovekovom mišlju i osećajnošću. Beogradska teoretičarka savremenih umetničkih praksi Divna Vuksanović, uverena je da se današnji umetnik sveopštoj digitalizaciji efektno može suprotstaviti tradicionalnim postupcima koji podrazumevaju ”povratak telu/ruci”. U svakom slučaju, odnosi su promenjeni: savremeni slikar jeste izgubio oreol izuzetnosti koji su ranije imali njegovi predhodnici, ali je on i u aktuelnom kontekstu još uvek stvaralac od integriteta i autoriteta. Zapravo, danas je umetnik – građanin; on više nije tek posmatrač, komentator ili kritičar aktuelnih zbivanja nego je autentični konstituent svakodnevlja, a njegova umetnost je društveno integrisana i kontekstualizovana.
Ove teorijske napomene treba imati na umu pri posmatranju izložbe koja je pred nama. Nerukotvorenim tehnološkim slikama konfrontirana su ostvarenja iz domena „klasičnih medija“ (slikarstvo, skulptura, crtež). Izlagači ove izložbe (Mrđan Bajić, diSTRUKTURA, Tadija Janičić, Andreja Ivanović Jakšić, Boris Lukić, Ana Vrtačnik), inače istaknuti akteri srpske umetničke scene tokom poslednjih nekoliko godina, iskazuju zasebne i validne vizije sveta i specifične umetničke poruke: personalne, sugestivne, estetske, etičke – govoreći o tranzicijskim fenomenima, o gradu, o strukturi, o protestu, o nastojanju da se svet popravi, učini podnošljivijim, boljim i humanijim…
Interesantno je zapaziti da je, u istoj ovoj galeriji tokom protekle 2014. godine, bila postavljena izložba identičnog naslova i sličnog sastava izlagača. Da li se od tada do danas nešto bitno promenilo, i zašto je ova nova postavka potrebna? Izložba Ka boljem svetu (II) na jedan nepretenciozan ali sasvim seriozan način nudi umetnička ostvarenja nastala sa iskrenim egzistencijalnim povodima i razlozima. Svaki od ovih umetnika je iskreno zabrinut za sudbinu čoveka i društva. Zbog toga je potrebno ukazati na njihovu umetnost, na one procese u srpskoj umetnosti u kojima je konstantno htenje umetnika da se izazovima savremenosti adekvatno odgovori, te da ti odgovori budu autentično umetnički relevantni i moralno ubedljivi. Jer, bilo da se radi o lokalnim ili univerzalnim relacijama, umetnost i moral nigde nisu i ne mogu biti tek društveni „ukras“ – već su danas, više nego ikada ranije, istinski potrebni kao dragoceni modeli ljudske nade, budućnosti i civilizacijskog opstanka.
