„…Princip da se u svemu što svaki čovek u svom životu, a umetnik/umetnica u sopstvenoj umetnosti, neodložno i neminovno uvek „mora ići do kraja” osnovna je nit vodilja i konačna poruka Marininih performansa beogradskog perioda, a sledom ovog početnog stadijuma takođe i njenog sveukupnog dela. To je svakako jedna vrlo moćna moralna pouka koje se umetnica sama redovno pridržavala, no koju je ujedno upućivala i drugima, očekujući i zahtevajući od drugih istu meru uključenja kao i od sebe same…“ – dr Ješa Denegri
Autor: mr Olivera Janković
Izdavač: Galerija Bel Art
Saizdavač: Muzej savremene umetnosti Vojvodine
Recenzenti: dr Ješa Denegri, Slavko Timotijević
Dizajn: Ljubomir Maksimov
Knjiga Olivere Janković Marina Abramović: rani radovi – beogradski period bavi se „uvodnim” stvaralaštvom velike svetske umetnice. Marina Abramović (Beograd 1946) je svoje rane radove izvela u Beogradu 1971, a njen beogradski period traje do njene tridesete godine, kada se 1975. godine seli u Amsterdam. Po završetku studija Marina se bavila crtežima, slikanjem i pisanjem specifičnih tekstova. U međuvremenu je kompletirala studije u Zagrebu (Majstorska radionica Krste Hegedušića) i kratko vreme predavala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Prve performanse izvela je tokom 1972. godine u Beogradu. Radovi nastali u kratkom periodu između 1972. i 1975. godine, bilo da su izvedeni u Beogradu bilo na festivalima umetnosti i drugim umetničkim prostorima u inostranstvu, predstavljaju Marinin beogradski period. Tokom ovog perioda ona deluje pri Galeriji Studentskog kulturnog centra (SKC) u Beogradu, koji upravo tada postaje kultno mesto avangardističkih zbivanja. Zajedno sa grupom beogradskih umetnika (Raša Todosijević, Neša Paripović, Zoran Popović, Slobodan Era Milivojević, Gergelj Urkom) mlada Marina Abramović gradi duh i atmosferu „nove umetničke prakse” i konceptualne umetnosti.
U aktuelnom trenutku naša istorija umetnosti, uz obezbeđenu vremensku distancu, evidentira ovu pojavu kao izuzetno značajnu u procesu razvoja celokupne srpske modernističke umetnosti. Jer, upravo je grupa umetnika okupljenih oko Galerije SKC-a, koju je „predvodila” Marina Abramović, unela brojne novine u tadašnji umetnički kontekst – bavljenje novim medijima, shvatanje „ideje kao forme”, performativna realizacija umetničkog dela, izmenjen odnos umetnika prema umetničkim institucijama. Sama umetnica svoj beogradski „preludijski period” smatra izuzetno značajnim. „Što se tiče moga rada u Jugoslaviji, to je ono što kažemo ’kamen temeljac’. Bio je vrlo važan taj moj početak i, naravno, sa grupom ljudi s kojima sam radila, to je bilo esencijalno. U to vreme naš rad je toliko bio protiv svih normalnih normi u Beogradu. Ceo taj rad bio je vrlo značajan za moj razvoj kasnije i u svakom svom katalogu ja uvek pominjem taj početak kao jedan vrlo važan momenat u svom životu.” (Marina Abramović, „Mentalni skok”, intervju, Vreme, br. 309, Beograd, 21. 9. 1996).
Danas, kada Marina Abramović pripada vrhu svetski afirmisanih umetnika, teorijska analiza njenog ranog beogradskog perioda predstavlja istinski doprinos teoriji i istoriji srpske umetnosti. Olivera Janković s naglašenim osećanjem interpretativne odgovornosti tumači delo velike umetnice. Uspeva da temeljno razmotri sve aspekte radova Marine Abramović, da analitički percipira i kritički interpretira njenu umetnost, da je kontekstualizuje, te da je na jedan diskretan, ali uverljiv način meritorno oceni. Na jednom mestu Olivera Janković ispisuje rečenice koje valorizuju doprinos nove umetnosti u kojoj je Marina Abramović lider: „Smatralo se da radikalna umetnost doprinosi stvaranju drugačijeg i boljeg sveta i formiranju odlučnih i samostalnih ljudi, sposobnih za kritičko promišljanje svakodnevne realnosti i uslova života u njoj. S takvim ciljem pred sobom umetnost je izašla iz tradicionalnih okvira da ulepšava ili afirmiše postojeću stvarnost kako bi bila produktivna u stvaranju uslova da čovek sam oblikuje svoj život nezavisno od dominantnog mišljenja, od zahteva vlasti ili od tradicionalnih vrednosti.”
„…do sada ne postoji nijedna svesno planirana, obrađena, uređena i izdata monografija, knjiga ili publikacija o ličnosti ili radu Marine Abramović kako od strane stručnih institucija tako i od strane istaknutih pojedinaca za koje se u javnosti tvrdi da su rodonačelnici konceptualne umetnosti kod nas… Sa velikom zahvalnošću i osećajem odgovornosti sam prihvatio da napišem recenziju za prvu knjigu na ovim prostorima o Marini Abramović koju je napisala Olivera Janković, a izdala Galerija Bel Art. “ – Slavko Timotijević
Rad na pripremi ove knjige predstavljao mi je izuzetno zadovoljstvo i verujem da će ona doprineti boljem shvatanju i sagledavanju umetničkog opusa Marine Abramović. Posebno što je ovo, u našim okolnostima punim kontroverzija, prva monografska publikacija o delu Marine Abramović objavljena u Srbiji.
Vesna Latinović, urednica monografije