Dubravka Lazić – Pričam ti priču
25. mart – 10 april 2025. u galeriji BelArt U galeriji BelArt, Dubravka Lazić predstavlja svoju najnoviju izložbu Pričam ti priču, u kojoj istražuje snagu narativa kroz pažljivo komponovane fotografske slike. Njena umetnost spaja prošlost i sadašnjost, realnost i fikciju, koristeći spoj savremenih digitalnih tehnika i tradicionalnih analognih postupaka. Svaka fotografija iz ovog serijala postaje priča za sebe, duboko ukorenjena u njenoj bogatoj umetničkoj i akademskoj karijeri. Sa bogatim iskustvom na polju fotografije, umetnosti i obrazovanja, Lazić je stvorila prepoznatljiv umetnički jezik koji spaja istoriju umetnosti i savremene tehnologije. Nakon prethodnog autorskog rada – serijala Igra igri grize rep – ideja o vizuelnoj, naglašeno deskriptivnoj seriji se razvila daljim promišljanjem o samom postupku građenja fotografske slike kao prostora za narativni kontent. Izgradnjom samog sadržaja se, opet, igra (kao zaista jedinstvena, slobodna, ljudska aktivnost) pokazala kao adekvatan metod za stvaranje novog rada. Fotografije iz serije Pričam ti priču prikazuju, svaka pojedinačno, određene teme kroz naglašeno narativne vizuelne celine. Svaka fotogafija je posvećena određenoj predstavi, ličnoj temi, i rezultat je snimljenog asamblaža sastavljenog od delova (objekata koji imaju posebno značenje ili printova urađenih od asimiliranih, prethodno snimljenih autorskih fotografija). Fotografski analogni postupak je u današnje doba savremenih tehnologija skoro prevaziđen, ali u isto vreme je i zbog toga posebno vredan. Spajanjem dva fotografska metodološka principa: stare i nove fotografske tehnike, serijal Pričam ti priču objedinjuje upravo ova dva pristupa – digitalno snimljene fotografije pretočene u negative velikih formata i analogni print fotografskom tehnikom iz 19. veka. Dubravka Lazić je diplomirala na osnovnim akademskim studijama na Akademiji umetnosti u Novom Sadu (1997), nakon toga magistrirala na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu (2000) i doktorirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu (2013). Obrazovana kao slikarka, fotograf i filmolog trenutno predaje na Akademiji umetnosti Novi Sad u zvanju redovnog profesora dok honorarno predaje i na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. U periodu od 2011. do 2016 godine predavala je na Fakultetu primenjenih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu a bila je i gostujući predavač na Univerzitetima van zemlje (West Attica Universtiy Athens, Communication University of China Beijing, Ludwigsburg University of Education, École supérieure de design Troyes). Umetničko-izlagačka delatnost Dubravke Lazić aktivno traje od 1998. godine. Svoja umetnička dela izlagala je na brojnim samostalnim i grupnim izložbama širom sveta. Takođe je aktivna i u okviru teoretskog autorskog delovanja te je autorka više objavljenih naučnih radova, članaka, jedne knjige i udžbenika. Organizator je i član više komisija Univerziteta u Novom Sadu, a pored toga i drugih stručnih organizacionih odbora i žirija, kao i rukovodilac, konsultant i učesnik na mnogim umetničkim projektima.
Slobodan Knežević Abi – Linija
Otvaranje izložbe: utorak / 16.04. u 19h Na srpsku i veliku jugoslovensku umetničku scenu grafičar Slobodan Abi Knežević je stupio tokom druge polovine sedamdesetih godina. Od tada do danas njegovo stvaralaštvo se razvija kontinuirano i skladno. Osim grafikom, Knežević se bavio različitim medijima te je izlagao grafičke ploče, izrađivao svoje kARTone od papirmašea, pravio kolaže, crtao, slikao, izrađivao objekte. U svim tim višemedijskim radovima ovaj umetnik je izražavao jasno definisanu likovnu misao koja je uvek bila zasnovana na odlučujućoj ulozi linije kao primarnog izražajnog elementa. Izložba obuhvata radove izvedene u različitim tehnikama, nastale u periodu od 1976. do 2021. godine i specifična je jer se organizuje u saradnji sa beogradskom galerijom ”B2” koja u subotu 13. aprila u svom prostoru u Balkanskoj ulici otvara prvi deo ove zajedničke izložbene postavke. Izložba u galeriji B2 nosi naziv ”Rukotvorine”, a izložbe se nadovezuju jedna na drugu i pružaju zanimljiv uvid u stralaštvo značajnog novosadskog umetnika. Za delo Kneževića, kako ističe Irina Subotić, u celosti važi Gropiusov iskaz “Rukotvorina je osnova svakog umetnika”. Uprkos novim tehnologijama, mrežama, fantastici, dematerijalizaciji, konceptualnim idejama i dubokim teorijama, rad Slobodana Kneževića Abija, je rukotvorina u kojoj prepoznajemo čin njegovog stvaralačkog trenutka grafike ispunjene događanjima u materiji.Ne možemo se oteti utisku da inventivnost, celovitost i duhovitost vizuelnog iskaza Abija Kneževića, iskazanog kroz svaku disciplinu kojoj se posveti, ostavlja mnogo prostora za uvek nove doživljaje, razmišljanja i tumačenja. To je vrednost njegove kreativnosti.” Izložba će za posetioce biti otvorena do sredine maja. BIOGRAFIJA UMETNIKA: Slobodan Knežević – Abi je rođen 1948. godine u Bačkom Dobrom Polju. Završio je Fakultet likovnih umetnosti, odsek grafike 1977. i magistarske studije 1979. godine u klasi profesora Marka Krsmanovića. Član je ULUS-a i SULUV-a. Od 1980. godine zaposlen je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, od 1996. u zvanju redovnog profesora na predmetu Grafika sa tehnologijom, a od 2016. godine u penziji.
Nova postavka u galeriji iz ciklusa “Iz riznice vojvođanske umetnosti”
Galerija Bel Art sa ponosom predstavlja novu postavku iz ciklusa “Iz riznice vojvođanske umetnosti”. Za ovu izložbu odabrana su dela devet najistaknutijih vojvođanskih umetnika koji su stvarali u drugoj polovini 20. veka – ona uključuje Milana Kečića, Ankicu Oprešnik, Boška Petrovića, Milana Kerca, Stevana Maksimovića, Branislava Vulekovića, Milivoja Nikolajevića, Milana Konjovića i Jovana Soldatovića – čija su imena nezaobilazna u istoriji umetnosti našeg područja. Iako dele sličnu generacijsku pripadnost, svako od njih je obogatio vojvođansku umetničku scenu svojim ličnim pečatom, uvodeći savremene estetske principe i povezujući lokalnu umetnost sa širokim tokovima jugoslovenskog slikarstva. Najstariji član grupe umetnika jeste Milan Konjović (1898-1993), koji se smatra jednim od najplodnijih srpskih slikara. Njegov bogat opus, ispunjen antologijskim delima, oblikovao je skoro ceo vek srpske likovne umetnosti. Kroz razne faze umetničkog razvoja, pejzaž postaje ključni izraz njegove kreativnosti dok stvara prepoznatljiv stil, obeležen ekspresionističkim temperamentom i raskošnom paletom boja. Na izložbi se nalazi i delo Boška Petrovića (1922-1982), jednog od najistaknutijih vojvođanskih slikara. Njegova svestranost obuhvata različite likovne discipline, uključujući mozaik, akvarel, crtež i kolaž, posebnu pažnju pridajući tapiseriji, čime je pokazao duboku umetničku posvećenost i angažovanu inovativnost. Milan Kečić (1910-1998) donosi radove inspirisane ravničarskim ambijentom, u kojima otkriva skrivene lepote prirode. Njegova sposobnost da u jednostavnim pejzažima prepozna složene emocije dovodi do izraza duboke povezanosti s okolinom. Sam umetnik je govorio da „postoji svet koji je slep za lepote ravnice, a slikaru se ravnica nudi u raznim vidovima. Ako se usudi da slika samo golu, uzoranu zemlju i nad njom visoko nebo, to je za njega najveći zort, izazov za teški likovni megdan“. Ankica Oprešnik (1919-2005) donosi autentičan izraz koji kritika naziva ekspresivnim lirizmom. Njena veština u tretmanu površine, linije i boje stvara sklad u grafičkim kompozicijama, ostavljajući snažan utisak na publiku. Njen suprug, Milan Kerac (1914-1980), predstavlja umetnika iz prve posleratne generacije, čiji su radovi obeleženi raznovrsnošću stilova, od impresionizma do asocijativnog ekspresionizma. Njegove slike, često prožete motivima bikova, nose sećanja iz detinjstva i duboko emoitvno preispitivanje. Jedini vajar među ovim autorima, Jovan Soldatović (1920-2005), poznat je po bronzanim skulpturama i javnim spomenicima. Njegova dela ne samo da oživljavaju značajne ličnosti, već postavljaju i duboka pitanja o identitetu i kolektivnoj svesti. Milivoje Nikolajević (1912-1988) predstavlja umetnika čiji je razvoj vodio od postimpresionizma do asocijativnih apstrakcija, očaravajući publiku svojom sposobnošću da zabeleži suštinske asocijacije prirode. Stevan Maksimović (1910-2002) nosi prepoznatljiv pečat prefinjenog lirizma, gde se strogoća i geometrijske forme prepliću s emotivnom snagom njegovih pejzaža i figuralnih kompozicija. Njegova dela transcendiraju deskripciju prirode, postajući vizuelni simboli i zvučne metafore.
„Snaga je trajnost jakih osećanja“ u Kulturnom Centru Srbije u Parizu
Umetnice: Andrea Ivanović Jakšić, Emilija Radojčić, Ana Vrtačnik, Bosiljka Zirojević Lečić, Brankica Žilović Kustoskinja: Slavica Žarković 24. oktobar – 7. novembar 2024. / Kulturni centar Srbije, Pariz Na izložbi “Snaga je trajnost jakih osećanja” okupljene su umetnice Ana Vrtačnik, Bosiljka Zirojević Lečić, Andrea Ivanović Jakšić i Emilija Radojčić sa kojima Galerija BelArt ima dugogodišnju uspešnu saradnju te ih je u prethodne 3 godine predstavila u Novom Sadu, Budimpešti i Beču, a kojima se u Kulturnom centru Srbije u Parizu pridružila Brankica Žilović, umetnica koja preko dve decenije živi i uspešno stvara u Parizu. Kustoskinja izložbe Slavica Žarković u katalogu izložbe ističe da u građenju slike odabrane umetnice koriste neslikarske materijale i u ovim nekonvencionalnim slikama odnosno slikama-objektima uz pomoć različitih mekih materijala, tekstila, vune, kartona i papira poigravaju se sa našim poimanjem materijala i njegove manifestacije u umetničkom delu. Svi radovi su taktilni, sami materijali i forme pozivaju na dodir, omogućavajući posmatraču direktan susret sa umetničkim delom gde su suprotstavljena svojstva materijala kao što su tvrdo i meko, čvrsto i fluidno, kruto i fleksibilno. Svaka umetnica je dugi niz godina posvećena individualnom istraživanju koje prelazi granice tradicionalnih umetničkih medija. U konstantnoj potrazi za načinima izražavanja i upotrebe neumetničkih materijala, često koriste neslikarska sredstva, redukuju elemente u njihovim radovima svodeći ih na minimum, a oni su zapravo jedan vulkan emocija koji ne počiva na kvantitetu nego na intenzitetu. Gradeći svoj lični umetnički jezik, uvode izrazito intimne teme koje nisu uvek eksplicitne i vidljive, ali se u samom izboru materijala ili formi može diskretno iščitavati ženska umetnost. Iako se u njihovom radu ne mogu prepoznati društveno aktuelne teme, mora se uključiti rodna perspektiva u sagledavanju, naročito jer je njihov rad konstantno usmeren ka čoveku, s željom da u njemu pronađu i istaknu humanost, a feminizam kao politička snaga nikada ne može biti na strani agresije i neravnopravnosti. U svojoj umetnosti traže mogućnost razumevanja koje će će nas voditi ka individualnom, ali i kolektivnom isceljenju. A osnovni koraci na tom putu jesu istrajnost i nezaustavljiva energija, nežnost i snaga, koju koriste u pristupu istraživanja i kreacije umetničkog dela. Kroz svoje jedinstvene perspektive, svaka od umetnica na ovoj izložbi osvetljava različite aspekte ljudskog iskustva, od emocionalne dubine do društvenih izazova. Njihova dela i njihova posvećenost umetnosti podstiču na razmišljanje o unutrašnjoj snazi i sposobnosti prevazilaženja prepreka. Ove umetnice koriste svoj talenat da oblikuju svet oko sebe, stvarajući povezanost između ličnih priča i univerzalnih tema. Njihova umetnost predstavlja simbol otpora i trajnosti, podsećajući nas da čak i u izazovnim vremenima, umetnost može biti izvor snage i inspiracije za sve nas. ANDREA IVANOVIĆ JAKŠIĆ (Slavonski Brod, 1979) je diplomirala 2005. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, slikarski odsek, u klasi profesora Milana Blanuše. U svom radu se bavi različitim medijima i formama vizuelnog izražavanja. Andreino celokupno stvaralaštvo duboko je utemeljeno u ličnoj životnoj filozofiji koja se značajnim delom oslanja na Heraklitove ontološke i kosmološke ideje – poput one o promeni kao jedinoj zakonitosti u prirodi, o sukobu i harmoniji suprotnosti, o čoveku i prirodi kao Jednom. Samostalno je izlagala u zemlji i inostranstvu (Japan, Mađarska, Švajcarska, Austrija). Radovi joj se nalaze u državnim, privatnim (Srbija, Grčka, Italija, Švajcarska, Japan, SAD) i korporativnim kolekcijama (Philip Morris International-Niš Art Foundation i Wiener Stadtische collection). Dobitnica nekoliko nagrada iz oblasti umetnosti. EMILIJA RADOJČIĆ (Beograd, 1989) je vizuelna umetnica iz Srbije, koja trenutno živi i stvara u Beogradu. Na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, smer primenjena grafika je završila osnovne studije 2015. godine, a 2021. godine završila je master studije Teorija umetnosti i medija na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Njeni skoriji radovi se kreću između umetnosti i dizajna, dok se bavi istraživanjem trodimenzionalnim i taktilnim aspektima crteža, tekstila i skulpture kroz različite materijale i medije. Kroz skoro ritualnu posvećenost procesu stvaranja, u skorijem periodu stvaranja, Emilija istražuje osećaje, vibracije, prirodne pojave i fenomene kroz koje se ljudski um i telo reflektuje, sa ciljem nalaženja mogućih, i najčešće apstraktnih solucija za sopstveno, kao i kolektivno stanje čovečanstva. Do sada je realizovala samostalne i grupne izložbe, audio/vizuelne performanse, kolaboracije i publikacije sa različitim umetnicima, kustosima, institucijama, galerijama i brendovima u zemlji i inostranstvu. ANA VRTAČNIK (Sarajevo, 1991) je osnovne, master i doktorske studije završila na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. U svom radu se bavi istraživanjem primene biomimetičkih formi i prirodnih mekih meterijala kroz formu slike, crteža, skulpture i instalacije. Bitan element njene lične poetike je tekstura, koja je mnogo više od obične dekoracije i efekta. Zaposlena je kao viši stručni saradnik na katedri za slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Do sada je imala brojne samostalne i grupne izložbe, kolaboracije i publikacije sa različitim umetnicima, kustosima, institucijama i galerijama širom sveta (Kina, Švajcarska, Belgija, Holandija, Austrija, Danska, SAD, Kanada, Španija…) Dobitnca je nekoliko nagrada iz oblasti umetnosti. BOSILJKA ZIROJEVIĆ LEČIĆ (Novi Sad, 1971) je diplomirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 1994. godine, odsek Slikarstvo. Postdiplomske studije, odsek Slikarstvo, završila je na istoj Akademiji 2000. godine. Redovni je profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, uža oblast Slikarstvo. Član je udruženja ULUV-a i ULUS-a od 1995. godine. U okviru grupe Multiflex sarađuje sa drugim umetnicima u realizaciji multimedijalnih umetničkih projekata. Od 1992. godine izlagala je na preko 120 kolektivnih izložbi, u zemlji i inostranstvu (Kina, Nemačka, Japan, Velika Britanija, Švajcarska, Austrija…). Priredila je 23 samostalne izložbe, dobitnik je više nagrada za umetnički rad. Koordinator je nekoliko projekata iz oblasti likovne umetnosti i edukacije. Bavi se istraživanjem odnosa slikarstva i drugih likovnih medija, njihovim paralelama i preklapanjima. Odnos unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora je polje gde istražuje mogućnosti izražavanja, apstrahovanja; kroz različite materijale i ideje. BRANKICA ŽILOVIĆ (1974, Užice) je francuski i srpski vizuelni umetnik i pedagog koji živi u Parizu. Poznata je po svojim tekstilnim zidnim instalacijama i savremenom vezu, gde istražuje složenost i krhkost savremenog sveta kroz upotrebu kartografije. Njeno delo, duboko obeleženo jugoslovenskim poreklom i odrastanjem na Zlatiboru, poziva na unutrašnje putovanje i rehabilitaciju granica ljudskog postojanja, slaveći život i mogućnost obnove. Izlagala je na brojnim domaćim i inostranim izložbama. Poslednjih dvadeset godina radila je na razvoju brojnih projekata sa galerijama u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, SAD,
ANA VRTAČNIK
Osnovne i master studije slikarstva, na departmanu likovnih umetnosti na Akademiji umetnosti u Novom Sadu završila je u klasi prof. Vlade Rančića. Trenutno je student na doktorskim studijama, studijski program likovne umetnosti, na istoj Akademiji, gde radi kao stručni saradnik na katedri za slikarstvo. Do sada je izlagala na preko 60 izložbi u zemlji i inostrastvu (Kina, Austrija, Švajcarska, Hrvatska, Belgija, Danska, SAD, Portugal, Brazil, Kanada, Španija, Bugarska). Dobitnica je brojnih nagrada i stipendija: Nagrada Univerziteta u Novom Sadu za uspeh u toku studiranja (2011/2012/2013/2014 ); Prva nagrada za plakat “Kralj Lir” na konkursu za idejno rešenje pozorišnog plakata i grafičkog oblikovanja; Festival 58. Sterijino pozorje, Novi Sad (2013); Nagrada fondacije “Milivoj Nikolajević” za najbolju crtež studiju, Akademija umetnosti, Novi Sad (2013); Pohvala XVII Bijenala studentskog crteža Srbije, Beograd (2013); Dobitnik stipendije fonda za mlade talente “Dositej Obradović”, Ministarstvo omladine i sporta, Beograd (2014); Godišnja nagrada departmana likovnih umetnosti za najuspešniji umetnički rad iz discipline slikanje, Akademija umetnosti, Novi Sad (2014); Zahvalnica Srpske akademije nauka i umetnosti za vredan dar koji obogaćuje umetničku zbirku SANU, Novi Sad (2014); Dobitnik stipendije fonda za mlade talente “Dositej Obradović”, Ministarstvo omladine i sporta, Beograd (2015); Nagrada fondacije “Mali Princ” za postignute vrhunske rezultate u oblasti umetnosti, Novi Sad (2015); Nagrada univerziteta u Novom Sadu za postignute vrhunske rezultate u umetnosti, Novi Sad (2015); Nagrada “Youth Heroes”, Exit fondacija i NIS Fondacija, Beograd (2017). Bila je učesnik nekoliko projekta: Član grafičke grupe-projekta “Lutajući otisak”, Novi Sad (2014); Ambasador projekta 20 x 20, Witerthur, Švajcarska (2014); Saradnik na projektu “ Zastave” autora Dragana Matića, Ulm, Nemačka (2016); Koordinator projekta „Razlike“, Goran Despotovski, Novi Sad, Srbija (2017); Saradnik na projektu „Zastave“ autorke Bosiljke Zirojević Lečić, Ulm, Nemačka (2018). Radovi Ane Vrtačnik nalaze se Zbirci Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Umetničkoj zbirci SANU, Ogranak u Novom Sadu i u nekoliko privtnih kolekcija u Srbiji i Švajcarskoj. Član je Udruženja likovnih umetnika Vojvodine.