Marko Piroški — Arheologija soptstva u Galeriji na Štrafti
Sep 11, 2025 Izložba Arheologija sopstva mladog umetnika Marka Piroškog izložena je u Galeriji na Štrafti (ugao Bulevara M. Pupina i Pionirske ulice). Arheologija sopstva istražuje složeni odnos identiteta sopstvene prošlosti i nostalgije za prošlim vremenima kroz realistično slikarstvo mrtve prirode. Fokusiran na prikaz ličnog okruženja, posebno seoskog domaćinstva u kome sam odrastao, kroz uzdignutu perspektivu i jarku paletu boja, pronalazim poeziju u zatečenom stanju haotično nagomilanih, često zaboravljenih predmeta. Ovi radovi nisu samo reprezentacija prostora i stvari, već introspektivna mapa – pokušaj da se razume sopstvo kroz materijalne tragove predmeta iz detinjstva. Akrilnim bojama na velikim formatima tragam za lepotom trenutka, verujući da klasično-akademski izraz i danas ima snagu da komunicira sa publikom i prikaže ono što je lično, ali i univerzalno. U balansu između haotičnog i harmoničnog, svaka scena je isečak intime u kome se krije nostalgični osećaj bezbrižnosti mog detinjstva i prolaznost vremena – i u njemu spoznaja sopstvene prošlosti. Marko Piroški je rođen 1992. u Novom Sadu, rodom iz Srbobrana. Srednju školu za dizajn “Bogdan Šuput“ u Novom Sadu završio 2011. Osnovne studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu završio 2021, odsek likovna grafika u klasi profesora Zorana Todovića. Master studije na istom fakultetu, smer slikarstvo, završio 2024. godine. Do sada imao više samostalnih i kolektivnih izložbi. Dobitnik nagrade fonda „Milivoj Nikolajević“ za najbolji crtež-studiju 2018, kao i dobitnik „Godišnje nagrade za najuspešniji umetnički rad iz umetničke discipline grafika“ na diplomskoj izložbi osnovnih studija 2021. godine. Od 2024. član Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV). Od 2024. godine radi kao nastavnik/profesor likovne kulture u opštini Kikinda.
Dubravka Lazić – Pričam ti priču
25. mart – 10 april 2025. u galeriji BelArt U galeriji BelArt, Dubravka Lazić predstavlja svoju najnoviju izložbu Pričam ti priču, u kojoj istražuje snagu narativa kroz pažljivo komponovane fotografske slike. Njena umetnost spaja prošlost i sadašnjost, realnost i fikciju, koristeći spoj savremenih digitalnih tehnika i tradicionalnih analognih postupaka. Svaka fotografija iz ovog serijala postaje priča za sebe, duboko ukorenjena u njenoj bogatoj umetničkoj i akademskoj karijeri. Sa bogatim iskustvom na polju fotografije, umetnosti i obrazovanja, Lazić je stvorila prepoznatljiv umetnički jezik koji spaja istoriju umetnosti i savremene tehnologije. Nakon prethodnog autorskog rada – serijala Igra igri grize rep – ideja o vizuelnoj, naglašeno deskriptivnoj seriji se razvila daljim promišljanjem o samom postupku građenja fotografske slike kao prostora za narativni kontent. Izgradnjom samog sadržaja se, opet, igra (kao zaista jedinstvena, slobodna, ljudska aktivnost) pokazala kao adekvatan metod za stvaranje novog rada. Fotografije iz serije Pričam ti priču prikazuju, svaka pojedinačno, određene teme kroz naglašeno narativne vizuelne celine. Svaka fotogafija je posvećena određenoj predstavi, ličnoj temi, i rezultat je snimljenog asamblaža sastavljenog od delova (objekata koji imaju posebno značenje ili printova urađenih od asimiliranih, prethodno snimljenih autorskih fotografija). Fotografski analogni postupak je u današnje doba savremenih tehnologija skoro prevaziđen, ali u isto vreme je i zbog toga posebno vredan. Spajanjem dva fotografska metodološka principa: stare i nove fotografske tehnike, serijal Pričam ti priču objedinjuje upravo ova dva pristupa – digitalno snimljene fotografije pretočene u negative velikih formata i analogni print fotografskom tehnikom iz 19. veka. Dubravka Lazić je diplomirala na osnovnim akademskim studijama na Akademiji umetnosti u Novom Sadu (1997), nakon toga magistrirala na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu (2000) i doktorirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu (2013). Obrazovana kao slikarka, fotograf i filmolog trenutno predaje na Akademiji umetnosti Novi Sad u zvanju redovnog profesora dok honorarno predaje i na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. U periodu od 2011. do 2016 godine predavala je na Fakultetu primenjenih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu a bila je i gostujući predavač na Univerzitetima van zemlje (West Attica Universtiy Athens, Communication University of China Beijing, Ludwigsburg University of Education, École supérieure de design Troyes). Umetničko-izlagačka delatnost Dubravke Lazić aktivno traje od 1998. godine. Svoja umetnička dela izlagala je na brojnim samostalnim i grupnim izložbama širom sveta. Takođe je aktivna i u okviru teoretskog autorskog delovanja te je autorka više objavljenih naučnih radova, članaka, jedne knjige i udžbenika. Organizator je i član više komisija Univerziteta u Novom Sadu, a pored toga i drugih stručnih organizacionih odbora i žirija, kao i rukovodilac, konsultant i učesnik na mnogim umetničkim projektima.
Filip Najdanović – U svoja četiri zida u Galeriji na Štrafti
Slika U svoja četiri zida mladog novosadskog umetnika Filipa Najdanovića je izložena u Galeriji na Štrafti (ugao Bulevara M. Pupina i Pionirske ulice). Filip Najdanović, rođen 2001. godine, odrastao je u Šidu. Rano je otkrio da se dobro snalazi u crtežu i počeo da se zanima za umetnost. Završio je srednju umetničku školu “Bogdan Šuput” na odseku za grafički dizajn. Trenutno je student na četvrtoj godini slikarstva na Akademiji umetnosti u Novim Sadu. Od 2022. godine predstavio se na mnogim grupnim izložbama. Pored slike istražuje polje skulpture, kao i dokumentarne fotografije. Inspiracija se često nalazi na neočekivanim mestima, a kupatilo postaje jedno od tih iznenađujućih mesta za duboko introspektivno istraživanje. Kupatilo, naizgled svakodnevni prostor, koji često delimo sa porodicom ili cimerima, postaje pozornica za duboka introspektivna putovanja. Boje su suptilne, stvarajući atmosferu intimnosti i tišine. Poigravam se sa belinama zidova, umivaonika, veš mašine i tako stvaram jedinstvenu atmosferu. Kupatilo, kao simbol privatnosti, postaje svetilište za razmišljanje, gde se osoba oslobađa spoljnih uticaja i potpuno uranja u svoj unutrašnji dijalog. Kroz korišćenje sebe kao modela, ali i ciljajući na univerzalnost iskustva, nastojim da stvorim slike koje će se lako povezati sa svima koji ih posmatraju. (Filip Najdanović) Postavku organizuje Galerija Bel Art u saradnji sa Crvenim krstom Novog Sada.
Slobodan Knežević Abi, Selman Trtovac i Ljubomir Vučinić: Misaone predstave
25. jun – 22. jul 2025. Kustoskinja: Svetlana Mladenov Misaone predstave je prva iz serije izložbi posvećene crtežu koje galerija BelArt planira da realizuje u narednom periodu, želeći da pokaže svu složenost i recentnost ove discipline, mogućnost njenog različitog tretiranja i njenog konstruktivnog dijaloga sa prostorom, tehnikama i materijalima. Slobodan Knežević Abi, bez naziva Selman Trtovac, Linija za Savamalu Ljubomir Vučinić, Energy emission Crtež kao osnova skoro svakog umetničkog istraživanja može biti samo zabeleška, skica, predložak ili kroki, a može biti i autonomno umetničko delo. Ova izložba bavi se crtežom kao samostalnom disciplinom koja u sebi nosi sve elemente celovitog umetničkog postupka. Predstavljeni crteži su izvedeni na hartiji i medijapanu, što bi se moglo više podvesti pod osnovne i klasične podloge. Kroz radove troje umetnika: LJubeta Vučinića, Slobodana Kneževića i Selmana Trtovca omogućava uvid u različite poetike i diskurse ali i u zajedničku naklonost ka apstrakciji. Tretirana na drugačije načine, apstraktna forma pokazuje obilje, često neočekivanih mogućnosti. Ova izložba otkriva spektar tih mogućnosti: od ekspresivne, preko koncepcijske do geometrijske apstrakcije. Poštovanje linije i ljubav ka njoj je ono što povezuje svu trojicu autora. Dajući liniji posebno mesto u svojim istraživanjima otvorili su niz novih mogućnosti u kojima linija dobija različite uloge, gradi nove svetove ili spaja nespojivo. Predstavljeni crteži na izložbi počivaju na odnosu crno-belih površina (Knežević), crnih poteza i bele podloge (Vučinić), sa dodatim akcentima crvene (Trtovac). (Svetlana Mladenov) Slobodan Knežević – Abi je rođen 1948. godine u Bačkom Dobrom polju. Završio je Fakultet likovnih umetnosti, odsek grafike 1977. i magistarske studije 1979. godine u klasi profesora Marka Krsmanovića. Član je ULUS-a i ULUV-a. Od 1980. godine do penzije bio je zaposlen na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, od 1996. u zvanju redovnog profesora za predmet Grafika sa tehnologijom i Crtanje sa tehnologijom. Selman Trtovac je rođen 1970. godine u Zadru, SFRJ. Svoje formalno umetničko obrazovanje započeo je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, gde je studirao slikarstvo od 1990. do 1993. godine. Potom je nastavio studije na Umetničkoj akademiji u Diseldorfu, u klasi Klausa Rinkea, gde je 1997. godine dobio majstorsko pismo. Godine 2003. postao je član Međunarodnog umetničkog gremijuma (IKG). Takođe je pokretač i jedan od osnivača Nezavisnog umetničkog udruženja Treći Beograd i umetničkog kolektiva Perpetuum Mobile. Doktorirao je 2012. godine na Odseku za vajarstvo Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Ljubomir Vučinić, rođen 1956. godine, je završio osnovne i magistarske studije grafike na Akademiji umetnosti u Novom Sadu sa temom OTPOR-OTISAK i grafičkom mapom ZBIJENO_ izabranom temom iz predmeta Vizuelna kultura. Bavio se pedagoškim radom na istoj instituciji u zvanju profesora za uže stručnu oblast crtež. Autor je zastupljen na selektivnim i kustoskim izložbama koje prezentuju savremenu likovnu scenu Srbije u zemlji i inostranstvu , učesnik je u relevantnim nacionalnim projektima, nagrađivan je nacionalnim nagradama i priznanjima za autentičan doprinos likovnoj umetnosti.
Edita Kadirić – Balzam u X-Vitaminu
Kada: Subota, 07/06 u 19h Gde: X VITAMIN, Resavska 19, Beograd Balzam je za Kadirić metafora večno cirkulišućeg i pulsirajućeg života u prirodi. To je drevna tečnost, alhemijski neuhvatljiva, koja menja boje, gustinu i količinu. Nekad se ukazuje kao crvena lokva krvi, bara crna kao katran, nekad je vrtložna reka ili plitki potok iz koga piju srne. Ciklus Balzam obiluje crnom materijom, gustim fluidom koji nas povezuje sa prošlošću i budućnošću, nekim tuđim istorijama iz kojih smo i mi nastali. Iz te materije se rađaju i crna bića koja, kako kaže umetnica, ne žele da prime druge boje u sebe. Taj crni ugljenisani i vlažni crni oblak je uporno donosio svoje mitove. Kroz tajanstvena bića sačinjena od pramaterije, umetnica želi da slavi ovo malo vremena na zemlji, kratak udah i izdah, život sam. (Senka Latinović) Edita Kadirić (1976, Banja Luka) je vizuelna umetnica čiji se rad zasniva na istraživanju ljudskog prepoznavanjai nelagode kroz vizuelno pripovedanje. Stekla je visoko obrazovanje u oblasti vizuelnih umetnosti (Akademija umetnosti u Novom Sadu, Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, novi mediji i umetnicka produkcija na Fakultetu lepih umetnosti u Barseloni). Bila je stipendista Fabra i Coats centra za savremenu umetnost Barselona. Njen rad je vise puta nagrađivan i godinama direktno podržan od Carmen Wurth kolekcije. Istovremeno,je deo brojnih vrednih privatnih kolekcija i institucija širom Evrope i Sjedinjenih Država. U svom profesionalnom iskustvu, ostvarila je veliki broj samostalnih (Wurth Museum – Nemacka, Promgalerie – Nemačka, La trastera -Španija, Muzej savremene umetnosti Vojvodine – Srbija, Savremena Galerija Subotica – Srbija, Salon Otto Bihalji Merin – Srbija, itd.) kolektivnih izložbi, kao i multimedijalnih projekata. Crtež koristi kao polaznu tačku i kao svoj najbliži medij, iz kojeg potom produbljuje svoja istraživanja u formama kao što su animacija, slikarstvo, objekti, pozorište, video umetnost i performans. Živi i radi na relaciji Francuska-Srbija-Španija. Izložba se realizuje u saradnji Galerije BelArt (Novi Sad) i galerije X VITAMIN (Beograd).
Aleksa Mitrović – Unutar kaveza
6. maj – 20. jun 2025. u Galeriji na Štrafti Izložba radova mladog slikara i novomedijskog umetnika Alekse Mitrovića je postavljena u Galeriji na Štrafti, na uglu Bulevara Mihajla Pupina i Pionirske ulice. Rad pod nazivom Unutar kaveza, koji sagledava kulturu eksploatacije životinja i posledice savremene tehnologije koja ju je načinila nevidljivom i sveprisutnom u svakodnevnom životu, može da se pogleda do 20. juna. Crtežima koji pripadaju seriji radova “Kontaminacija” prikazujem metode i posledice procesa eksploatacije životinja zarad ljudske koristi. Na papir prenosim delove medijskih slika iz reportaža na ovu temu. Zadržavam i ističem odnose vidljivih i nevidljivih delova digitalne fotografije, koja mi služi kao predložak. Svojim radom težim da podstaknem pitanja o dostupnosti informacija koje se tiču odnosa čoveka prema živom svetu danas. Želim da istaknem i neizostavnu ulogu koju u toj relaciji imaju savremene tehnologije. (Aleksa Mitrović) Aleksa Mitrović, rođen 1999. godine u Rumi, Srbiji, vizuelni je umetnik koji prvenstveno stvara na polju slikarstva i novih likovnih medija. Završio je osnovne studije na odseku za slikarstvo Akademije umetnosti u Novom Sadu 2022. godine u klasi profesora Vlade Rančića. Student je master studija slikarstva na istoj akademiji pod mentorstvom dr um. Lidije Marinkov Pavlović. Priredio je dve samostalne izložbe i učestvovao na više od deset grupnih izlaganja. Stipendista je Fonda za mlade talente Republike Srbije.
Iz riznice vojvođanske umetnosti
Na izložbi Iz riznice vojvođanske umetnosti predstavljeno je deset istaknutih vojvođanskih umetnika koji su stvarali u drugoj polovini 20. veka. Iako gotovo slične generacijske pripadnosti svaki od ovih autora dao je svoj individualni pečat vojvođanskoj umetničkoj sceni najavljujući savremeni pristup slici i uvodeći ovdašnju umetnost u moderne tokove jugoslovenskog slikarstva. Najstariji u grupi umetnika čija dela čine ovu postavku, Milan Konjović (1898-1993) spada među najplodnije srpske slikare koji je svojim opusom obeležio gotovo čitav jedan vek i iza koga su ostala antologijska ostvarenja. Umetnički put ovog slikara čine različite faze, a kroz pejzaž manifestovale su se sve osobenosti kroz koje je prolazio. Tokom dugog stvaralačkog veka stvorio je prepoznatljiv stil izrazitog koloriste ekspresionističkog temperamenta. Na izložbi je i delo Boška Petrovića (1922-1982) jednog od najznačajnijih vojvođanskih slikara čiji se kreativni angažman realizovao u različitim likovnim disciplinama. Bavio se pored štafelajnog slikarstva i mozaikom, crtežom, akvarelom, kolažom, a posebno se posvetio afirmaciji tapiserije. Još jedan slikar Vojvodine predstavljen je na ovoj izložbi, Milan Kečić (1910- 1998) čij je osnovni motivski repertoar, uz mrtve prirode, bio ravničarski ambijent, polja, oranice, salaši. I sam umetnik govorio je da „postoji svet koji je slep za lepote ravnice, a slikaru se ravnica nudi u raznim vidovima. Ako se usudi da slika samo golu, uzoranu zemlju i nad njom visoko nebo, to je za njega najveći zort, izazov za teški likovni megdan“. Slikarka i grafičarka Ankica Oprešnik (1919-2005) autorka autentičnog izraza koji je kritika nazvala ekspresivnim lirizmom, ističući „specifičan tretman elemenata površine, linije, boje i integralnog ritma grafičke kompozicije“. Uz slikare jedini vajar čije je delo predstavljeno na ovoj izložbi je Jovan Soldatović (1920-2005) autor impozatnih skulptura u bronzi, bista znamenitih ljudi i i mnoštva javnih spomenika. Slikar i grafičar Milan Kerac (1914-1980) još jedan stvaralac iz prve posleratne generacije vojvođanskih autora, prošao je kroz sve faze i promene koje su pratile likovnu umetnost, od kasne forme impresionizma, kolirističkog ekspresionizma, fovizma, apstrakcije do asocijativnog ekspresionizma, a u njegoivom delu prisutna je i raznovrsnost tema, motiva i izraza. Čest motiv na njegovim slikama bili su bikovi, pamtio je njihove oči još iz detinjstva i govorio je da su se „između beline rogova i neba, kao seoski vez, kao praznični buket, ujedinile kuće i nad njima ptice“. Još jedan slikar Vojvodine prisutan je na ovoj postavci, Stojan Trumić (1912-1983) zagovornik ekspresionističkog slikarstva, autor brojnih portreta Vojvođana, polja, oranica, seoskih kuća, intenzivnog kolorita. Na izložbi je predstavljeno i delo Milivoja Nikolajevića (1912-1988) slikara i grafičara koji je tokom svog umetničkog razvoja išao ka postimpresionizmu i intimizmu dok nije došao do asocijativnih apstrakcija. Zagledan u granje na obali reke bio je fasciniran asocijacijama koje su mu se nametale. Kod slikara Stevana Maksimovića (1910-2002) kritika je uočavala preplitanje prefinjenog lirizma sa izvesnom strogošću i odmerenošću u geometrizovanim formama. Njegovi pejzaži i figuralne kompozicije nisu deskripcija prirode, nego vizuelni simboli i zvučne mnetafore, dosledno sprovedeni kroz ceo slikarski opus“. Među izabranim autorima za ovu postavku je i Nikola Graovac (1907-2000) umetnik bogatog slikarskog opusa koji je negovao koloristički eskpresionizam. Sam umetnik govorio je da slika jednostavno kao što živi, sa radošću. „Slikanje je moj odmor, moja potreba, suština mog bitisanja. Kad bi mi neko oduzeo četke i boje, ugasio bih se“. U istom sentimentu dela Mire Brtke (1930-2014) ovoj postavci pridaju crtu igre i lakoće svojim monumentalnim, svedenim formama. Postavku upotpunjuje delo Save Halugina (1946), “Štafelaj Save Šumanovića”, posvećeno velikom umetniku po kojem je nagrada za likovnu umetnost koji dodjeljuju Novosadski sajam i BelArt dobile ime.
Cirkus – Ivana Brezovac / Mitar Terzić
Zajednička izložba Ivane Brezovac (Srbija) i Mitra Terzića (Španija). Oba autora bave se temom cirkusa, svako iz sopstvene vizure i ličnog iskustva. Izražavaju se u tradicionalnoj analognoj fotografskoj tehnici, a kroz ovaj fotografski dijalog žele da ožive skoro zaboravljenu formu cirkusa tretirajući je kao autentičnu umetničku formu i inspiraciju za sopstveni umetnički rad. Kroz neku vrstu poetskog dokumentarizma i inscenacije, uvode nas u imaginarni svet cirkusa koji je ništa manje do refleksija života i nas samih. Ivana BrezovacRiding with the Wind Serija fotografija pod nazivom “Riding with the Wind” nastala je tokom umetničke rezidencije u državnom cirkusu u Budimpešti, Mađarska, tokom proleća-leta 2023. godine. Seriju čine dve celine: fotografije same predstave i zakulisa zabeležene analognom tehnikom na kolor filmu, kao i serija portreta izvođača u predstavi fotografisanih na crno-belom filmu, velikoformatnom kamerom. Svet cirkusa prikazan je kroz dve stvarnosti, jedne koja održava imaginarni i magični svet cirkusa u kom je sve moguće, i onaj realni u kom otkrivamo stvarne ljude bez maske i kostima – „heroje“ predstave koji ruše granice mogućeg. Taj dualitet imaginarnog i realnog prožima celu seriju u pokušaju da odgonetne i dočara privlačnost cirkusa i njegovih aktera. „Cirkus kao ogledalo stvarnosti u kome sebe vidimo baš onako kako želimo. Nemogući univerzum koji, pod čarolijom magije, izgleda kao jedini mogući u kojem sve slobodno leti lišeno gravitacije i materijalnosti. Magija cirkusa je ukorenjena u ljudskoj potrebi za apstrakcijom i maštom. Čudni, neobični ljudi sa super moćima i sposobnostima, u svojim nastupima proširuju granice razumevanja nas samih. Ova moćna predstava ispunjena je lepotom, opasnošću, neizvesnošću, očekivanjima, strahom, zabavom i čuđenjem. Mešavina emocija i avanture daje jedno od najsnažnijih iskustava gde je pod kupolom cirkusa na trenutak sve i svašta moguće. Svi mi ponovo postajemo deca sa svojim slobodnim umom i snažnim duhom koji lako može da jaše sa vetrom.“ (Autorka o projektu). Mitar TerzićFreaks Serija crno-belih fotografija snimljenih analognom tehnikom sa grupom cirkuskih artista u Alikanteu, Španija, tokom 2023. godine. U improvizovanom studiju i korišćenjem, za ovaj projekat kreiranim maskama, snimljene su akrobatske scene u kojima tela performera i maske imaju podjednaku ulogu i važnost. Tela izvođača u tipičnim akrobatskim pozama i situacijama oživljavaju svaki od likova, dajući mu karakter i simboličko značenje koje autor ostavlja auditorijumu da ga definiše. Ove imaginarne cirkuske scene upotpunjuje serija fotografija cirkuskog ambijenta, fotografisanih u apstraktnom maniru kao refleksija na izmišljeni i izmaštani svet cirkusa. „Imao sam imao nekih 12-13 godina, kad sam video film Toda Brauninga (Tod Browning) „Freaks“ iz 1932. godine, koji je ostavio neizbrisiv trag na mene. Glumci u tom filmu su bili naturščici, fizički hendikepirane osobe koje su u to vreme prikazivane u cirkusima kao atrakcije i koje je Brovning, za svoj film, tražio po čitavoj Americi. U Jugoslaviji je ovaj film prikazivan pod naslovom ¨Nakaze¨. U to vreme, većina filmova je bila o ratu, ili vestern filmovi, dok je film „Freaks“ bio pravi šok, posebno za tinejdžera. Gotovo da nije bilo horor filmova, a ovaj film je zbog izleda glumaca bio zabranjen u mnogo zemalja. Za mene, pojam cirkusa je ostao neraskidivo vezan taj film. Kroz vreme, cirkuske predstave su menjale svoj karakter, isto tako i filmska industrija, a danas bi ovaj stari film ostavio sasvim drugačiji utisak. Značenje reči „freak“ se takođe promenilo i danas ima sasvim drugačiju konotaciju i upotrebu. Ideja ove serije jeste da se metaforički, i koristeći Brauningov film kao osnova, pokaže da hendikepirane osobe ponekad mogu da ostvare nezamislive ciljeve. Susret sa grupom mladih ljudi koji se bave cirkuskom umetnošću inspirisao me je da uradim ovaj projekt i još jednom se sretnem sa Brauningovim delom.“ (Autor o projektu).
Kristina Pirković – De Profundis u Galeriji na Štrafti
Od 14. februara do 30. marta 2025. godine u Galeriji na Štrafti mlada beogradska umetnica Kristina Pirković predstavlja DE PROFUNDIS, prozor u bogatu mitologiju rođenu iz potrebe za razumevanjem sveta, predstavljenog u poslednjoj seriji radova “Veliki Kreator”, koja je ujedno duboko lična i univerzalna čovečanstvu. Poslednja serija radova “Veliki Kreator”, koja se prirodno nadovezuje na raniji ciklus “Stvaranje čoveka”, bazirana je na posmatranju čoveka današnjice i njegovog odnosa prema tehnološkim dostignućima. Slika okruženja, kao i globalna slika sveta, postavljaju pitanja: Da li je tehnologija nadmašila čoveka? Da li čovek i dalje može da kontroliše svoja dostignuća ili su ga ona prevladala? Da li je čoveku današnjice potreban Bog? Utisak je da se sama ideja o čoveku promenila i da je potrebno osmisliti nov prostor delovanja, kome uporno težimo. Na poslednjim radovima, vidljiv je odnos vertikale – horizontale, duhovnog – materijalnog. Čovek, kao glavna sfera inetresovanja i predmet ikonografije Kristine Pirković, upućuje na pitanja koja se postavljaju vezana za svrhu i vrednost ljudskog života, ali i postojanja kao takvog. Osećaj očaja i zbunjenosti pred naizgled besmislom i apsurdom, dok, istovremeno, pojedinac teži ka autentičnosti i individualnosti u jednom sistemu globalizma koji živimo, jeste upravo tlo koje čoveka čini zbunjenim i dezorijentisanim. (Kristina Pirković) Kristina Pirković (1991, Smederevska Palanka) je osnovne i master studije završila na Filološko-umetničkom fakultetu, Univerziteta u Kragujevcu, na Odseku za primenjenu umetnost, smer Zidno slikarstvo, 2014. i 2015. godine. Priredila preko dvadeset samostalnih izložbi i učestvovala na brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Članica ULUS-a od 2018. godine. Tokom 2024. godine bila je rezident u Cité internationale des arts, Pariz, Francuska. Nagrađivana za crtež, sliku i najboljeg studenta, među nagradama se izdvaja Druga nagrada za crtež iz Fondacije Vladimir Veličković (2021). Živi i stvara u Beogradu. Izražava se kroz medij slike i crteža, a u poslednjem periodu istražuje i na polju skulpture.