SNAGA JE TRAJNOST JAKIH OSEĆANJA u Kulturnom Centru Srbije u Parizu

Umetnice: Andrea Ivanović Jakšić, Emilija Radojčić, Ana Vrtačnik, Bosiljka Zirojević Lečić, Brankica Žilović 

Kustoskinja:  Slavica Žarković

24. oktobar – 7. novembar 2024. / Kulturni centar Srbije, Pariz

Na izložbi “Snaga je trajnost jakih osećanja” okupljene su umetnice Ana Vrtačnik, Bosiljka Zirojević Lečić, Andrea Ivanović Jakšić i Emilija Radojčić sa kojima Galerija BelArt ima dugogodišnju uspešnu saradnju te ih je u prethodne 3 godine predstavila  u Novom Sadu, Budimpešti i Beču,  a kojima se u Kulturnom centru Srbije u Parizu pridružila Brankica Žilović, umetnica koja preko dve decenije živi i uspešno stvara u Parizu. 

Kustoskinja izložbe Slavica Žarković u katalogu izložbe ističe da u  građenju slike odabrane umetnice koriste neslikarske materijale i u ovim nekonvencionalnim slikama odnosno slikama-objektima uz pomoć različitih mekih materijala, tekstila, vune, kartona i papira  poigravaju se sa našim poimanjem materijala i njegove manifestacije u umetničkom delu. Svi radovi su taktilni, sami materijali i forme pozivaju na dodir, omogućavajući posmatraču direktan susret sa umetničkim delom gde su suprotstavljena svojstva materijala kao što su tvrdo i meko, čvrsto i fluidno, kruto i fleksibilno. 

Svaka umetnica je dugi niz godina posvećena individualnom istraživanju koje prelazi granice tradicionalnih umetničkih medija. U konstantnoj potrazi za načinima izražavanja i upotrebe neumetničkih materijala, često koriste neslikarska sredstva, redukuju elemente u njihovim radovima svodeći ih na minimum, a oni su zapravo jedan vulkan emocija koji ne počiva na kvantitetu nego na intenzitetu. Gradeći svoj lični umetnički jezik, uvode izrazito intimne teme koje nisu uvek eksplicitne i vidljive, ali se u samom izboru materijala ili formi može diskretno iščitavati ženska umetnost. Iako se u njihovom radu ne mogu prepoznati društveno aktuelne teme, mora se uključiti rodna perspektiva u sagledavanju, naročito jer je njihov rad konstantno usmeren ka čoveku, s željom da u njemu pronađu i istaknu humanost, a feminizam kao politička snaga nikada ne može biti na strani agresije i neravnopravnosti. U svojoj umetnosti traže mogućnost razumevanja koje će će nas voditi ka individualnom, ali i kolektivnom isceljenju. A osnovni koraci na tom putu jesu istrajnost i nezaustavljiva energija, nežnost i snaga, koju koriste u pristupu istraživanja i kreacije umetničkog dela.

Kroz svoje jedinstvene perspektive, svaka od umetnica na ovoj izložbi osvetljava različite aspekte ljudskog iskustva, od emocionalne dubine do društvenih izazova. Njihova dela i njihova posvećenost umetnosti podstiču na razmišljanje o unutrašnjoj snazi i sposobnosti prevazilaženja prepreka. Ove umetnice koriste svoj talenat da oblikuju svet oko sebe, stvarajući povezanost između ličnih priča i univerzalnih tema. Njihova umetnost predstavlja simbol otpora i trajnosti, podsećajući nas da čak i u izazovnim vremenima, umetnost može biti izvor snage i inspiracije za sve nas.

ANDREA IVANOVIĆ JAKŠIĆ  (Slavonski Brod, 1979) je diplomirala 2005. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, slikarski odsek, u klasi profesora Milana Blanuše. U svom radu se bavi različitim medijima i formama vizuelnog izražavanja. Andreino celokupno stvaralaštvo duboko je utemeljeno u ličnoj životnoj filozofiji koja se značajnim delom oslanja na Heraklitove ontološke i kosmološke ideje – poput one o promeni kao jedinoj zakonitosti u prirodi, o sukobu i harmoniji suprotnosti, o čoveku i prirodi kao Jednom. Samostalno je izlagala u zemlji i inostranstvu (Japan, Mađarska, Švajcarska, Austrija). Radovi joj se nalaze u državnim, privatnim (Srbija, Grčka, Italija, Švajcarska, Japan, SAD) i korporativnim kolekcijama (Philip Morris International-Niš Art Foundation i Wiener Stadtische collection). Dobitnica nekoliko nagrada iz oblasti umetnosti.

EMILIJA RADOJČIĆ (Beograd, 1989) je vizuelna umetnica iz Srbije, koja trenutno živi i stvara u Beogradu. Na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, smer primenjena grafika je završila osnovne studije 2015. godine, a 2021. godine završila je master studije Teorija umetnosti i medija na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Njeni skoriji radovi se kreću između umetnosti i dizajna, dok se bavi istraživanjem trodimenzionalnim i taktilnim aspektima crteža, tekstila i skulpture kroz različite materijale i medije. Kroz skoro ritualnu posvećenost procesu stvaranja, u skorijem periodu stvaranja, Emilija istražuje osećaje, vibracije, prirodne pojave i fenomene  kroz koje se ljudski um i telo reflektuje, sa ciljem nalaženja mogućih, i najčešće apstraktnih solucija za sopstveno, kao i kolektivno stanje čovečanstva. Do sada je realizovala samostalne i grupne izložbe, audio/vizuelne performanse, kolaboracije i publikacije sa različitim umetnicima, kustosima, institucijama, galerijama i brendovima u zemlji i inostranstvu.

ANA VRTAČNIK (Sarajevo, 1991) je osnovne, master i doktorske studije završila na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. U svom radu se bavi istraživanjem primene biomimetičkih formi i prirodnih mekih meterijala kroz formu slike, crteža, skulpture i instalacije. Bitan element njene lične poetike je tekstura, koja je mnogo više od obične dekoracije i efekta. Zaposlena je kao viši stručni saradnik na katedri  za slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Do sada je imala brojne samostalne i grupne izložbe, kolaboracije i publikacije sa različitim umetnicima, kustosima, institucijama i galerijama širom sveta (Kina, Švajcarska, Belgija, Holandija, Austrija, Danska, SAD, Kanada, Španija…) Dobitnca je nekoliko nagrada iz oblasti umetnosti.

BOSILJKA ZIROJEVIĆ LEČIĆ (Novi Sad, 1971) je diplomirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 1994. godine, odsek Slikarstvo. Postdiplomske studije, odsek Slikarstvo, završila je na istoj Akademiji 2000. godine. Redovni je profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, uža oblast Slikarstvo. Član je udruženja ULUV-a i ULUS-a od 1995. godine. U okviru grupe Multiflex sarađuje sa drugim umetnicima u realizaciji multimedijalnih umetničkih projekata. Od 1992. godine izlagala je na preko 120 kolektivnih izložbi, u zemlji i inostranstvu (Kina, Nemačka, Japan, Velika Britanija, Švajcarska, Austrija…). Priredila je 23 samostalne izložbe, dobitnik je više nagrada za umetnički rad. Koordinator je nekoliko projekata iz oblasti likovne umetnosti i edukacije. Bavi se istraživanjem odnosa slikarstva i drugih likovnih medija, njihovim paralelama i preklapanjima. Odnos unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora je polje gde istražuje mogućnosti izražavanja, apstrahovanja; kroz različite materijale i ideje.

BRANKICA ŽILOVIĆ (1974, Užice) je francuski i srpski vizuelni umetnik i pedagog koji živi u Parizu. Poznata je po svojim tekstilnim zidnim instalacijama i savremenom vezu, gde istražuje složenost i krhkost savremenog sveta kroz upotrebu kartografije. Njeno delo, duboko obeleženo jugoslovenskim poreklom i odrastanjem na Zlatiboru, poziva na unutrašnje putovanje i rehabilitaciju granica ljudskog postojanja, slaveći život i mogućnost obnove. Izlagala je na brojnim domaćim i inostranim izložbama. Poslednjih dvadeset godina radila je na razvoju brojnih projekata sa galerijama u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, SAD, Kini i Srbiji, sa muzejima, Francuskim centrima za savremenu umetnost, lokalnim i regionalnim centrima u Francuskoj (praćenim radionicama i predavanjima), modnim časopisima, reklamnim agencijama. Zastupa je Galerija Oniris u Francuskoj i Galerija Novembar u Srbiji. Diplomirala je na dve umetničke akademije: Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta u Beogradu (FLU) i École Nationale Supérieur des Beaux-Arts (DNSAP), Univerziteta u Parizu. Kao profesor je predavala na tri umetničke akademije: École Supérieur d’art et de design  (TALM) u Anžeu, New School Parsons i Institut supérieur des arts appliques LISAA.

Izložba je realizovana u saradnji sa Kulturnim Centrom Srbije u Parizu uz podršku  Ministarstva kulture Republike Srbije.