26. XI – 16. XII 2024.
Kustoskinja: Svetlana Mladenov
Kramarova zbirka Bele rode u dijalogu sa skulpturama Jovana Soldatovića
Izložba RODE traga za vezom dve različite umetničke strategije, Kramarove okrenute istraživanju u polju fotografije i Soldatovićeve realizovane kroz skulptorske forme. Susret ova dva umetnička koncepta ukazuje na zajedničko poštovanje izduženih, elegantnih formi. Kramar to čini u svojim fotografijama posvećenim rodama. Bilo da fotografiše njih ili njihove simbole, predmete posvećene njima, fascinira ga vertikalno postavljena forma (roda koja stoji na jednoj nozi, uzdignutog izduženog vrata). Motive za svoje fotografije pronalazi u Austriji, Hrvatskoj, Srbiji, Rumuniji, Moldaviji, Mađarskoj i Poljskoj.
Ideja vertikale je permanentno prisutna u delu vajara Jovana Soldatovića. Ona je dominantno i konsekventno zastupljena u celokupnom umetnikovom opusu ponajviše u njegovom poetsko metaforičkom pristupu temi čoveka i ljudske figure a u animalističkom opusu u figuri rode ili čaplje.
Galerija BelArt izložbu realizuje u saradnji sa Austijskim kulturnim forumom iz Beograda povodom obeležavanja rođendana jednog od najmarkantnijih umetničkih figura jugoslovenskog prostora druge polovine XX veka koji je svojim skulpturama trajno obeležio identitet Vojvodine i Novog Sada.
Jovan Soldatović (Čerević/Srbija, 1920 – Novi Sad, 2005), diplomirao na Akademiji za likovne umetnosti, vajarski odsek, u Beogradu 1948. godine u klasi profesora Tome Rosandića. Od 1949. do 1953. godine, radio je kao saradnik vajara-majstora Tome Rosandića u Državnoj majstorskoj radionici. Prvu samostalnu izložbu priredio je u Galeriji Grafičkog kolektiva u Beogradu 1952. godine. U Novi Sad se vratio 1953. godine, gde je po pozivu učestvovao u osnivanju vajarskog odseka Više pedagoške škole, u kojoj je i prvi profesor vajarstva. Učestvao je u osnivanju prvih ateljea na Petrovaradinskoj tvrđavi. Kao stipendista fonda “Moša Pijade”, 1965. godine, proveo je dva meseca u Londonu i Parizu. Do penzionisanja je bio vanredni profesora Akademije umetnosti u Novom Sadu. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja za svoj umetnički rad. Njegovi radovi nalaze se muzejima i privatnim kolekcijama u zemlji i svetu. Autor je velikog broja javnih skulptura i spomenika.
KRAMAR (Beč/Austrija, 1971), studirao komunikologiju, istoriju i politiku u Beču, ali posle mnogo godina odustaje od studija. Konceptualni fotograf koji radi za različite umetničke, dizajnerske, kulturne i društvene institucije u Beču, Donjoj Austriji i Burgenlandu. Radi u mađunarodnim okvirima kao umetnik i autor. Balkanom putuje od ranih 1980-ih, prvo sa roditeljima, zatim samostalno, istražujući različite teme u zemljama „istočnog bloka“ i njihovim državama naslednicama, posebno u Moldaviji, Rumuniji, Bugarskoj i Srbiji. Živi i radi u Beču, Sabari (Austrija) i Tiraspolju (Moldavija) i ‘’na usputnim stanicama’’ između ova tri grada. Umetnik Kramar je 2021 pokrenuo projekat MUZEJ FISCHKI – STVAR ZA MNOGE kako bi se muzealizovala zbirka medija i predmeta, koje je sakupio. Kramar koristi slike i objekte nalik sadržajima starih muzejskih fioka kao zbirku i alat za pripovedanu priču i istorijski narativ. Storkland-Projekat počinje 2019. godine i još uvek traje. KRAMAR se zaljubio u bele rode i njihovu pojavu u različitim oblicima. Storkland priča o rodama koje je do sada sreo. Njegovi mediji su digitalna fotografija sa 50mm objektivom i sakupljenim predmetima. Iz ovih muzejskih fioka nastaje dijalog sa Jovanom Soldatovićem.