Galerija Bel Art sa ponosom predstavlja novu postavku iz ciklusa “Iz riznice vojvođanske umetnosti”. Za ovu izložbu odabrana su dela devet najistaknutijih vojvođanskih umetnika koji su stvarali u drugoj polovini 20. veka – ona uključuje Milana Kečića, Ankicu Oprešnik, Boška Petrovića, Milana Kerca, Stevana Maksimovića, Branislava Vulekovića, Milivoja Nikolajevića, Milana Konjovića i Jovana Soldatovića – čija su imena nezaobilazna u istoriji umetnosti našeg područja. Iako dele sličnu generacijsku pripadnost, svako od njih je obogatio vojvođansku umetničku scenu svojim ličnim pečatom, uvodeći savremene estetske principe i povezujući lokalnu umetnost sa širokim tokovima jugoslovenskog slikarstva.
Najstariji član grupe umetnika jeste Milan Konjović (1898-1993), koji se smatra jednim od najplodnijih srpskih slikara. Njegov bogat opus, ispunjen antologijskim delima, oblikovao je skoro ceo vek srpske likovne umetnosti. Kroz razne faze umetničkog razvoja, pejzaž postaje ključni izraz njegove kreativnosti dok stvara prepoznatljiv stil, obeležen ekspresionističkim temperamentom i raskošnom paletom boja. Na izložbi se nalazi i delo Boška Petrovića (1922-1982), jednog od najistaknutijih vojvođanskih slikara. Njegova svestranost obuhvata različite likovne discipline, uključujući mozaik, akvarel, crtež i kolaž, posebnu pažnju pridajući tapiseriji, čime je pokazao duboku umetničku posvećenost i angažovanu inovativnost. Milan Kečić (1910-1998) donosi radove inspirisane ravničarskim ambijentom, u kojima otkriva skrivene lepote prirode. Njegova sposobnost da u jednostavnim pejzažima prepozna složene emocije dovodi do izraza duboke povezanosti s okolinom. Sam umetnik je govorio da „postoji svet koji je slep za lepote ravnice, a slikaru se ravnica nudi u raznim vidovima. Ako se usudi da slika samo golu, uzoranu zemlju i nad njom visoko nebo, to je za njega najveći zort, izazov za teški likovni megdan“.
Ankica Oprešnik (1919-2005) donosi autentičan izraz koji kritika naziva ekspresivnim lirizmom. Njena veština u tretmanu površine, linije i boje stvara sklad u grafičkim kompozicijama, ostavljajući snažan utisak na publiku. Njen suprug, Milan Kerac (1914-1980), predstavlja umetnika iz prve posleratne generacije, čiji su radovi obeleženi raznovrsnošću stilova, od impresionizma do asocijativnog ekspresionizma. Njegove slike, često prožete motivima bikova, nose sećanja iz detinjstva i duboko emoitvno preispitivanje.
Jedini vajar među ovim autorima, Jovan Soldatović (1920-2005), poznat je po bronzanim skulpturama i javnim spomenicima. Njegova dela ne samo da oživljavaju značajne ličnosti, već postavljaju i duboka pitanja o identitetu i kolektivnoj svesti. Milivoje Nikolajević (1912-1988) predstavlja umetnika čiji je razvoj vodio od postimpresionizma do asocijativnih apstrakcija, očaravajući publiku svojom sposobnošću da zabeleži suštinske asocijacije prirode. Stevan Maksimović (1910-2002) nosi prepoznatljiv pečat prefinjenog lirizma, gde se strogoća i geometrijske forme prepliću s emotivnom snagom njegovih pejzaža i figuralnih kompozicija. Njegova dela transcendiraju deskripciju prirode, postajući vizuelni simboli i zvučne metafore.