“Imaginarni susret” u Galeriji na Štrafti

“Imaginarni susret” u Galeriji na Štrafti

Izložba mlade slikarke Anđele Kopanje je postavljena 17. juna u Galeriji na Štrafti (ugao Bulevara M. Pupina i Pionirske ulice). Rad Imaginarni susret može da se pogleda do 8. jula, kada će se Anđelin koncept proširiti i preseliti u Galeriju Akademije umetnosti kao deo ovogodišnjeg programa EXP Projekta sa kojim Galerija na Štrafti sarađuje u okviru mreže izlagačkih prostora pored Kulturnog centra Svilara i Šok Zadruge.

Anđela Kopanja (1998. Novi Sad) je osnovne akademske studije slikarstva završila na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 2021. godine, a zatim i master studije slikarstva na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2023. godine. Trenutno je na prvoj godini doktorskih akademskih studija na istom fakultetu, gde je od nedavno stekla zvanje istraživač – saradnik u nastavi. Prezentovala je svoje radove na mnogobrojnim kolektivnim i pet samostalnih izložbi/projekata, od kojih izdvaja kolektivne izložbe Masterpieces IV u galeriji U10 i Zovem se sasvim obično u Paviljonu Cvijete Zuzorić, kao i samostalnu izložbu Just do u galeriji KvART BW i samostalni projekat (Party) time u Omladinskom kulturnom centru Opens. Bila je članica organizacionog tima Bijenala mladih 2022-23. Anđelina praksa obuhvata niz medija uključujući slikarstvo, fotografiju, video, svetlosne instalacije, objekte i zvuk. Živi i radi u Beogradu.

Pored korišćenja tradicionalnih i savremenih medija u svoj rad često integrišem aktere iz polja muzike. Time želim da podstaknem osvešćivanje i prihvatanje disperzivne stvarnosti kao jedine realne u savremenom društvu. Inspiraciju crpim iz atmosfere noćnog kluba i u okviru tog konteksta gradim pojedinačne koncepte. U dosadašnjim radovima bavila sam se temama kao što su suočavanje pojedinca sa svakodnevnim pritiscima i sposobnost za samosvesnu aktivaciju čula kroz nadražaje.


Kroz svoje radove istražujem interakciju čoveka i okoline, evocirajući kako ljudski um i telo reaguju na dinamičnost svakodnevice. Kreiram ambijentalne postavke koje često smeštam izvan galerijskih prostora, u kontekst industrijskih prostora i noćnih klubova. Pored korišćenja tradicionalnih i savremenih medija u svoj rad često integrišem aktere iz polja muzike. Time želim da podstaknem osvešćivanje i prihvatanje disperzivne stvarnosti kao jedine realne u savremenom društvu. Inspiraciju crpim iz atmosfere noćnog kluba i u okviru tog konteksta gradim pojedinačne koncepte. U dosadašnjim radovima bavila sam se temama kao što su suočavanje pojedinca sa svakodnevnim pritiscima i sposobnost za samosvesnu aktivaciju čula kroz nadražaje.


Trenutno radim na projektu „Telo u transformaciji: Od rizika do adaptacije“ gde korišćenjem AI tehnologije istražujem reakcije i transformacije kroz prizmu ljudskog tela kao adaptivnog entiteta.


Anđela Kopanja

Ovu postavku organizuje Galerija Bel Art u saradnji sa Crvenim krstom Novog Sada.

Intervju sa Anđelom

Tvoji radovi obuhvataju različite medije i istražuju teme interakcije čoveka sa  okruženjem i aktivacije čula. Kako su se ove teme razvijale tokom tvog umetničkog puta, od osnovnih do doktorskih studija? 

Teme koje se odnose na svakodnevni život zaokupirale su moju pažnju još od početka osnovnih  studija. Moje interesovanje za analizu sopstvenog okruženja razvilo se prirodno, iz želje da se  bavim temama koje su mi bliske i poznate kako bih mogla da budem dosledna sebi i svom  stvaralačkom procesu. Selidba iz Novog Sada u Beograd pre početka master studija donela mi je  lične promene i nove perspektive.  

Tokom master studija na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu prvi put sam se susrela sa  temom noćnog kluba, dok bih sada svoje delovanje definisala kao istraživanje podtema unutar  ambijenta noćnog kluba. Ovaj okvir omogućava mi da istražujem teme kao što su identitet, uticaj  savremenog društva na pojedinca, kao i pitanja nesigurnosti, pripadanja, poverenja, hrabrosti i  bliskosti. 

U svom radu nastojim da prikažem senzacije koje su deo kolektivnog identiteta i te prikaze  koristim kao osnovu za analizu različitih podtema. Ova tematska struktura omogućava mi da  istražujem duboke i često kontradiktorne aspekte ljudskog iskustva. Takođe, kroz istraživanje tih  podtema u kontekstu noćnog kluba, težim ka tome da osvetlim kako savremeno društvo oblikuje  i redefiniše individualni identitet i međuljudske odnose. 

Kraj tradicionalnih i savremenih medija, često uključuješ i elemente iz muzičke sfere. Kako muzika i diverzitet doprinose narativu koji želiš da kreiraš u svom radu? 

Integracija tradicionalnih i savremenih medija u mom radu doprinosi stvaranju slojevitijeg  narativa koji omogućava posetiocima izložbe da se povežu sa umetničkim radom na više nivoa.  Korišćenjem različitih medija težim ka tome da probijem barijeru između posetioca i rada, stoga  kreiram ambijentalne instalacije koje aktiviraju više čula. Muzički ili audio elementi doprinose emocionalnom i fizičkom doživljaju i time omogućavaju posetiocima da urone u atmosferu na  način koji prevazilazi vizuelno. Svetlosne instalacije manipulišu prostorom i stvaraju fluidne slike  koje mogu podstaći posetioce na razmišljanje o sopstenoj percepciji. Kroz povezivanje različitih  oblasti dolazim do novih saznanja i rešenja, što me izuzetno uzbuđuje. Počevši od ličnog  doživljaja, verujem da će se ljudi bolje i prirodnije povezati sa radom na ovaj način.  

“Imaginarni susret” istražuje teme sećanja i identiteta kroz svetlost i fluidne slike. Opiši proces konceptualizacije ovog projekta i kako utiče na percepciju stvarnosti kod gledalaca? 

“Imaginarni susret” istražuje teme sećanja i identiteta kroz svetlost i fluidne prikaze na slici,  postavljajući ključno pitanje: “Šta zaista vidimo, a šta projektujemo iz sopstvene imaginacije?”  

Iako je slikarstvo moja osnova, uvek sam težila ka tome da istražim šta postoji izvan okvira platna.  U ovom radu ponovo krećem od ličnog doživljaja i pokušavam da ga prepoznam u kolektivnom  kontekstu. Svetlo ovde nije samo alat za osvetljavanje, već ravnopravni medij koji menja  percepciju rada u celini i time simbolizuje koliko su naši identiteti podložni spoljašnjim uticajima – likovi na slici su fluidni, njihovi identiteti se menjaju i brišu pod uticajem svetlosnih promena.  

Inspirisana noćnim životom u klubovima, u radu želim da evociram atmosferu gde se granice  između stvarnosti i iluzije brišu. Izazivanjem efemernog doživljaja u kontaktu sa radom, težim ka  tome da otvorim mogućnost za refleksiju unutrašnjeg sveta pojedinca. 

Tvoja praksa često postavlja radove van tradicionalnih galerijskih prostora, poput industrijskih postavki i noćnih klubova. Kako izbor okruženja utiče na recepciju i interpretaciju tvog rada od strane gledalaca? 

U mom umetničkom radu istražujem kako delovanje izvan društveno nametnutih normi može  proširiti perspektive i reinterpretirati granice umetnosti. Postavljam svoje radove u  nekonvencionalne prostore poput noćnih klubova da bih videla kako različita okruženja utiču na  doživljaj umetničkog dela. 

Intrigira me istraživanje delovanja izvan društveno nametnutih normi, koje često postavljaju  granice između različitih oblasti i medija. Smatram da je umetnost jedinstvena u svojoj  sposobnosti da preispituje i preobražava granice i da time otvara prostor za nove perspektive i  interpretacije. Rekla bih da se najuzbudljiviji aspekati mog rada ogledaju u tome što zahtevaju  interaktivnost i povezivanje, kao i integrisanje svih elemenata koji okružuju rad u sam rad i na  kraju svest o aktivnom učešću. Zbog toga ja za svoje postavke često govorim da su to  ambijentalne kompozicije, a slike su deo scenografije, dok su upravo posetioci izložbe ili kluba  glavni akteri. 

Spomenula si svoj trenutni projekat “Telo u transformaciji: Od rizika do adaptacije”, koji uključuje AI tehnologiju za istraživanje reakcija i transformacije posredstvom ljudskog tela. Koje uvide si dobila iz ovog istraživanja i kako se ono  uklapa u tvoje šire umetničke teme? 

U produkcijskom kao i u konceptualnom delu ovog eksperimentalnog video rada vodim se  činjenicom da mogu delimično da utičem na konačan produkt, dok vizuelne informacije dolaze  generički, na osnovu mojih usmerenja. Fascinantno mi je bilo da vidim kakvi svetovi mogu da  ožive iz mojih prethodnih slika. Taj process, sam po sebi, je nadogradnja na teme kojima sam se  bavila u projektima kao što su “Just do” u galeriji KvART BW i “Party time” u OKS Opens. 

Korišćenjem AI softvera za generisanje kratkih videa na osnovu fotografija, stvorila sam novi svet,  raskošan i uzbudljiv ali i nestalan, začudan i možda čak zastrašujući, što me podsetilo na našu  stvarnost. Ceo proces me je naveo da konceptualno i produkcijski prikažem kako su očekivanja o  kontroli često pogrešna. 

Projekat će prvi put biti izložen u galeriji Akademije umetnosti u Novom Sadu, kao deo izložbe  “Rizik” koju organizuje udruženje Exp projekat, na otvaranju izložbe 8. jula, gde će dj. Luka  Beatović izvođenjem ambijentalnih kompozicija stvoriti dijalog između mog I njegovog rada. 

Gledajući unapred, koje nove pravce ili saradnje te posebno uzbuđuju u umetničkoj praksi? Postoje li određene teme ili mediji koje planiraš dalje da istražuješ? 

Iako postoji mnogo toga što bih istraživala i što me uzbuđuje, spontano su se izdvojili neki  prioriteti za naredni period. Pored digitalnih medija i veštačke inteligencije, prvo mesto zauzima  optika. Volela bih da dublje razumem refleksiju i svetlo, tako da, ukoliko ovo čita neki fizičar koji  se interesuje za optiku i umetnost, neka mi se javi! 

Što se tema tiče, trudim se da pratim logičan sled i da budem dobar posmatrač. Sigurna sam da  ću se u narednom periodu baviti temama koje se tiču komunikacije između društva ili pojedinaca  u urbanom okruženju, poput kluba. 

Slobodan Knežević Abi – LINIJA

Slobodan Knežević Abi – LINIJA

otvaranje izložbe: utorak / 16.04. u 19h

Na srpsku i veliku jugoslovensku umetničku scenu grafičar Slobodan Abi Knežević je stupio tokom druge polovine sedamdesetih godina. Od tada do danas njegovo stvaralaštvo se razvija kontinuirano i skladno. Osim grafikom, Knežević se bavio različitim medijima te je izlagao grafičke ploče, izrađivao svoje kARTone od papirmašea, pravio kolaže, crtao, slikao, izrađivao objekte. U svim tim višemedijskim radovima ovaj umetnik je izražavao jasno definisanu likovnu misao koja je uvek bila zasnovana na odlučujućoj ulozi linije kao primarnog izražajnog elementa.

Izložba obuhvata radove izvedene u različitim tehnikama, nastale u periodu od 1976. do 2021. godine i specifična je jer se organizuje u saradnji sa beogradskom galerijom ”B2” koja u subotu 13. aprila u svom prostoru u Balkanskoj ulici otvara prvi deo ove zajedničke izložbene postavke. Izložba u galeriji B2 nosi naziv ”Rukotvorine”, a izložbe se nadovezuju jedna na drugu i pružaju zanimljiv uvid u stralaštvo značajnog novosadskog umetnika. Za delo Kneževića, kako ističe Irina Subotić, u celosti važi Gropiusov iskaz “Rukotvorina je osnova svakog umetnika”. Uprkos novim tehnologijama, mrežama, fantastici, dematerijalizaciji, konceptualnim idejama i dubokim teorijama, rad Slobodana Kneževića Abija, je rukotvorina u kojoj prepoznajemo čin njegovog stvaralačkog trenutka grafike ispunjene događanjima u materiji.Ne možemo se oteti utisku da inventivnost, celovitost i duhovitost vizuelnog iskaza Abija Kneževića, iskazanog kroz svaku disciplinu kojoj se posveti, ostavlja mnogo prostora za uvek nove doživljaje, razmišljanja i tumačenja. To je vrednost njegove kreativnosti.” Izložba će za posetioce biti otvorena do sredine maja.


BIOGRAFIJA UMETNIKA:

Slobodan Knežević – Abi je rođen 1948. godine u Bačkom Dobrom Polju. Završio je Fakultet likovnih umetnosti, odsek grafike 1977. i magistarske studije 1979. godine u klasi profesora Marka Krsmanovića. Član je ULUS-a i SULUV-a. Od 1980. godine zaposlen je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, od 1996. u zvanju redovnog profesora na predmetu Grafika sa tehnologijom, a od 2016. godine u penziji.

26. NAGRADA ZA LIKOVNU UMETNOST „SAVA ŠUMANOVIĆ“

26. NAGRADA ZA LIKOVNU UMETNOST „SAVA ŠUMANOVIĆ“

Zdravku Joksimoviću, vajaru iz Beograda, na 28. međunarodnoj izložbi umetnosti „Art expo“ na Novosadskom sajmu uručena je nagrada za likovnu umetnost „Sava Šumanović“. Ovo priznanje po 26. put dodeljuju Galerija Bel Art i „Art expo“ u nameri da se u savremenom vremenu afirmiše delo jednog od najznačajnijih stvaralaca u istoriji srpske i jugoslovenske umetnosti i kulture Save Šumanovića (1896-1942) kao i da se podsticajno doprinese dinamičnom razvoju umetničkih ideja na srpskoj umetničkoj sceni. Neposredni povod da se Joksimoviću dodeli ova nagrada su dve njegove nedavne samostalne izložbe u galeriji X vitamin i u Muzeju Zepter u Beogradu, a odluku je jednoglasno doneo žiri u sastavu Svetlana Mladenov, istoričarka umetnosti, Vesna Latinović, galeristkinja, direktorka Galerije Bel art i Sava Stepanov, likovni kritičar.

Joksimović se na našoj umetničkoj sceni pojavio krajem osamdesetih godina prošlog veka, zajedno sa grupom tada mladih vajara koji su promovisali tzv.“novu skulpturu”. Usred ekspresionističkih i subjektivistički intoniranih tendencija koja su karakterisala tadašnju postmodernističku situaciju u društvu i umetnosti, Joksimović i njegovi ispisnici unose racionalistički definisanu formu, geometriju i konstrukciju kojim su se suprotstavljali upravo tada započetim destrukcijskim procesima raspada SFRJ. Tako se, već na samom početku svoje umetničke avanture, Zdravko Joksimović promovisao kao umetnik koji permanentno iskazuje potpuno individualiustički, autentičan i visoko etički način poimanja pozicije umetnika i umetnosti u svetu i vremenu u kome živimo.

Neposredan povod da se vajaru Zdravku Joksimoviću dodeli Nagrada “Sava Šumanović” za likovnu umetnost bile su dve njegove nedavne samostalne izložbe u galeriji X vitamin i u Muzeju Zepter u Beogradu.

Na izložbi naslovljenoj “Beauty Blender” u beogradskoj galeriji X vitamin Zdravko Joksimović se predstavio serijom zidnih skulptura koji se logično nadovezuju na radove iz dugogodišnjeg ciklusa “Lečenje umetnošću” započetog još 2017. godine. Varirajući okrugle forme i njihovu struktuiranost, baveći se najrazličitijim materijalima, umetnik svojim zidnim reljefima aludira na sveprisutnost lekova i tableta u našim životima zahvaćenim najrazličitijim neurozama, epohalnom pandemijom, različitim bolestima i inhibicijama. Forma ovih skulptura je perfekcionistički definisana, što jeste jedna od glavnih osobenosti Joksimovićeve umetnosti kojom umetnik uspeva da autoritativno i sugestivno nametne kritičke duhovne, estetske i etičke preporuke za izlečenje čoveka pojedinca ali i čitavog društva u krizi.

Na svojoj jubilarnoj pedesetoj samostalnoj izložbi u Muzeju Zepter u Beogradu, koja je još uvek u toku, Joksimović sličnim načinom varijacija razmatra slikarsko delo Bore Iljovskog, umetnika kojeg duboko poštuje. Insipirisan slikarstvom vajar Joksimović gradi autentične reljefne skulpture jednostavnih svedenih formi ponovo primenjujući metod sintetisanja najrazličitijih materijala (metala, gume, aluminijuma, grafita, bakra, kože i drveta). Sve to rezultira kompaktnim plastičkim ostvarenjima iz kojih se emituju jasne estetske i etičke poruke.

Zbog svega toga, članovi Žirija za dodelu Nagrade “Sava Šumanović” uvereni su da je zbog svog četiri i po decenije aktivnog prisustva na umetničkoj sceni, zbog ostvarenih visokih dometa, zbog svojih izuzetnih i specifičnih umetničkih ostvarenja kojima je posvećen u aktuelnom trenutku, baš kao i zbog svog ukupnog doprinosa našoj umetnosti – Zdravko Joksimović dostojan nagrade koja nosi ime Save Šumanovića, jednog od najznačajnijih slikara u celokupnoj istoriji srpske umetnosti.

Zdravko Joksimović (Buče, 1960) je diplomirao na vajarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu 1986, magistrirao 1989. u klasi profesora Nikole Jankovića, a od 1992. i radi na istom fakultetu. Izlagao je na 50 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu, kao i na brojnim kolektivnim izložbama u više evropskih gradova. Dela mu se nalaze u javnim i privatnim kolekcijama u Srbiji i inostranstvu. Dobitnik je više nagrada iz oblasti likovne umetnosti među kojima su: Oktobarska nagrada grada Beograda za najbolje radove studenata 1986, Nagrada Sekreterijata za kulturu grada Beograda za najbolje ostvarenje u 1992, nagrada Bijenala mladih u Vršcu 1995, kao i „Politikine“ nagrade za najbolju izložbu u 2016.

Foto: Emilija Sandić

GALERIJA NA ŠTRAFTI: ANASTASIJA MALETAŠKIĆ

GALERIJA NA ŠTRAFTI: ANASTASIJA MALETAŠKIĆ

UMETNOST ODLAGANJA OBAVEZA

Od 4. marta do 15. aprila 2024. godine u Galeriji na Štrafti mlada umetnica Anastasija Maletaškić novosadskoj publici predstavlja deo svog projekta UMETNOST ODLAGANJA OBAVEZA u kojem ona preuzima i koristi svoje rđave svakidašnje navike kao pokretačku silu i oblik samospoznaje koji poništavaju samosažaljevajući narativ prokrastinacije i transformišu je u oblik inspiracije i trijumfa nad lenjošću svojim zaigranim, apstraktnim površinama i ironičnom repeticijom.

Svaki dan započinjem sa jasnim planom i uređenom koreografijom, ali se do kraja dana ništa od planiranog ne odigra, a ja završim u otupljujućoj paralizi što je postao moj krevet. Uvek imam plan, no svaki put mi nešto zanimljivije odvuče pažnju i kažem sebi: “Ma, posle ću.” Na početku, to bude za sat vremena, pa za dva, tri-četiri-pet, dok se ne pretvori u “Sutra ću.” Pritom se ni sutradan ne desi. Ni dan nakon tog. Pala sam u repeticiju koja vodi u nedogled iz dana u dan poput pokvarene ploče dok se obaveze, planovi i želje gomilaju u ćošku spavaće sobe, a vremena ponestaje. Uskoro će gomila izaći u hodnik. (Anastasija Maletaškić) 

Anastasija Maletaškić rođena je u Vrbasu 2001. godine. Završila je gimnaziju „Veljko Petrović“ u Somboru. Trenutno je student četvrte godine osnovnih studija na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, modul Slikarstvo u klasi profesora Gorana Despotovskog. Do sada je imala nekoliko grupnih izložbi ( „Razlike“, „Muzika u drugačijem ključu“, „Ja i hrana u 7 dana“, „U enterijeru: figura u prostoru“, izložba crteža studenata treće godine…) i samostalnu izložbu „Otkrivene vizije“. Svoj umetnički koncept iskazuje kroz sliku, koristeći se tehnikom akril na platnu. U svom koloritu izbegava korišćenje belog i crnog akrila, ostavljajući površine jarkim i upečatljivim. Kroz svoj rad ona predstavlja scene iz svakodnevnog života kroz repeticiju pojednostavljenih figura.

Knjiga SLIKARSTVO MIRE BRTKE – RIMSKI PERIOD

Knjiga SLIKARSTVO MIRE BRTKE – RIMSKI PERIOD

Autori: Sava Stepanov, likovni kritičar | dr Jerko Denegri, istoričar umetnosti | dr Miško Šuvaković, teoretičar umetnosti

Urednica: Vesna Latinović

Knjigu SLIKARSTVO MIRE BRTKE – RIMSKI PERIOD galerija BEL ART je priredila povodom 90-te godišnjice rođenja naše značajne umetnice, u saradnji sa Fondacijom “Mira Brtka” iz Beograda.

Delo Mire Brtke (1930. Novi Banovci – 2014. Beograd) je izuzetno značajno u procesu modernizacije naše savremene likovne umetnosti, pogotovo u doba post-soc-realizma. Tokom ranih šezdesetih godina, za razliku od ovdašnjih slikara slične orijentacije, Brtka je svoj modernistički stav ostvarila znatno urbanijim okolnostima italijanskog, tačnije – rimskog okruženja. U tom periodu rimska umetnička scena je izuzetno živa i internacionalizovana, tu je delovao veliki broj danas veoma poznatih umetnika i likovnih kritičara, priređivane su izuzetno značajne izložbe i simpozijumi. Zapravo, Rim je šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka bio jedan od najznačajnijih centara svetske umetnosti. U takvom umetničkom miljeu slikarstvo Mire Brtke je bilo veoma blisko tadašnjem duhu evropske umetnosti. U njenom rimskom opusu se radilo o modernističkim tendencijama koje su se pojavile u vremenu post-enformela a koje su imale snažnu podršku modernističkih kritičara na čelu sa Arganom, sa kojim je Mira čak direktno sarađivala na Međunarodnom simpozijumu umetnika, kritičara i istoričara umetnosti u San Marinu i Riminiju 1965. godine. Na izložbama koje su koncipirali autoritativni italijanski kritičari Mariza Volpi (Brtka, Gendžaj, Frankini – 1964) i Đuzepe Gatt (Forma presenti: Brtka, Čubraković, Frankini, Konte, Takahaši – 1965), na bijenalnim izložbama Pregled likovne umetnosti Rima i Lacia (1965,1967), te na izložbi Grupe Illumination (1967), slikarstvo Mira Brtke je prepoznato kao karakteristično i relevantno u tadašnjem trenutku sveta u kome živimo. Iz Rima u domovinu Mira Brtka se vraća na samom početku sedamdesetih godina; na našu umetničku scenu ona stiže kao nepoznata slikarka jer je u Italiju otišla kao već afirmisani filmski stvaralac. U Rimu je završila Akademiju iako pre toga nije naslikala ni jednu jedinu sliku a u Staru Pazovu i na ovdašnju scenu dolazi kao protagonista novih tendencija toliko potrebmih našem tadašnjem slikarstvu na putu modernizacije.

Knjiga ’’Slikarstvo Mire Brtke – Rimski period’’ predstavlja doprinos rasvetljavanja činjenica o umetnici čije je učešće u tokovima jugoslovenske, srpske, vojvođanske i italijanske  umetnosti tokom prelomnih šezdesetih godina 20 veka bila veoma zanimljiva i specifična. Trojica autora  vrsnih poznavalaca opusa  Mire Brtke  nastojali su da sagledaju mesto i ulogu Mire Brtke u tokovima italijanske i naše umetnosti. Ješa Denegri precizno definiše kontekst u kojem se javlja Mira Brtka i ukazuje na osnovne karakteristike  njenog izraza; Sava Stepanov  prati hronološki razvoj njenog slikarstva i umetnickih  ideja otkrivajući detaljenjene umetničke ličnosti, dok Miško Šuvaković analizira glavne okosnice  njene umetnosti iz rimskog perioda i završnog perioda njene umetnosti. 

Knjiga je predstavljena novosadskoj publici u Galeriji Matice srpske, kada su o stvaralaštvu i životu Mire Brtke govorili: Vesna Latinović, direktorka galerije Bel Art (urednica), Sava Stepanov, likovni kritičar, dr Jerko Denegri, istoričar umetnosti (autori) i Vladimir Valentik, likovni kritičar. Svoje drugo predstavljanje knjiga je imala u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, kada je publika imala priliku da čuje autore – Savu Stepanova, likovnog kritičara, dr Jerka Denegrija, istoričara umetnosti, i dr Miška Šuvakovića, teoretičara umetnosti, kao i Vesnu Latinović, urednicu i direktorku galerije Bel Art.

Knjigu možete prelistati u galeriji Bel Art, ili je poručiti putem email adrese: galerijabelart@gmail.com