Tokom leta u Galeriji Bel Art postavljena je izložba Iz riznice vojvođanske umetnosti. Negujući savremenu umetnost galerija nastoji da posveti pažnju kako mlađim autorima, aktivnim na umetničkoj sceni, tako i delima stvaralaca čija su imena nezaobilazna u istoriji umetnosti ovog podneblja. Iz kolekcije Galerije Bel Art za ovu izložbu izabrana su dela deset najistaknutijih vojvođanskih umetnika koji su stvarali u drugoj polovini 20. veka. Iako gotovo slične generacijske pripadnosti svaki od ovih autora dao je svoj individualni pečat vojvođanskoj umetničkoj sceni najavljujući savremeni pristup slici i uvodeći ovdašnju umetnost u moderne tokove jugoslovenskog slikarstva.
Najstariji u grupi umetnika čija dela čine ovu postavku, Milan Konjović (1898-1993) spada među najplodnije srpske slikare koji je svojim opusom obeležio gotovo čitav jedan vek i iza koga su ostala antologijska ostvarenja. Na izložbi je bilo i delo Boška Petrovića (1922-1982) jednog od najznačajnijih vojvođanskih slikara čiji se kreativni angažman realizovao u različitim likovnim disciplinama. Bavio se pored štafelajnog slikarstva i mozaikom, crtežom, akvarelom, kolažom, a posebno se posvetio afirmaciji tapiserije. Još jedan slikar Vojvodine predstavljen je na ovoj izložbi, Milan Kečić (1910- 1998) čiji je osnovni motivski repertoar, uz mrtve prirode, bio ravničarski ambijent, polja, oranice, salaši. Slikarka i grafičarka Ankica Oprešnik (1919-2005) autorka je autentičnog izraza koji je kritika nazvala ekspresivnim lirizmom, ističući “specifičan tretman elemenata površine, linije, boje i integralnog ritma grafičke kompozicije”.
Uz slikare jedini vajar čije je delo predstavljeno na ovoj izložbi je Jovan Soldatović (1920-2005) autor impozatnih skulptura u bronzi, bista znamenitih ljudi i i mnoštva javnih spomenika. Slikar i grafičar Milan Kerac (1914-1980) još jedan stvaralac iz prve posleratne generacije vojvođanskih autora, prošao je kroz sve faze i promene koje su pratile likovnu umetnost, od kasne forme impresionizma, kolirističkog ekspresionizma, fovizma, apstrakcije do asocijativnog ekspresionizma, a u njegovom delu prisutna je i raznovrsnost tema, motiva i izraza. Još jedan slikar Vojvodine prisutan je na ovoj postavci, Stojan Trumić (1912-1983) zagovornik ekspresionističkog slikarstva, autor brojnih portreta Vojvođana, polja, oranica, seoskih kuća, intenzivnog kolorita.
Na izložbi je predstavljeno i delo Milivoja Nikolajevića (1912-1988) slikara i grafičara koji je tokom svog umetničkog razvoja išao ka postimpresionizmu i intimizmu dok nije došao do asocijativnih apstrakcija. Zagledan u granje na obali reke bio je fasciniran asocijacijama koje su mu se nametale. Kod slikara Stevana Maksimovića (1910-2002) kritika je uočavala preplitanje prefinjenog lirizma sa izvesnom strogošću i odmerenošću u geometrizovanim formama. Njegovi pejzaži i figuralne kompozicije nisu deskripcija prirode, nego vizuelni simboli i zvučne metafore, dosledno sprovedeni kroz ceo slikarski opus. Među izabranim autorima za ovu postavku je i Nikola Graovac (1907-2000) umetnik bogatog slikarskog opusa koji je negovao koloristički eskpresionizam. Sam umetnik govorio je da slika jednostavno kao što živi, sa radošću. “Slikanje je moj odmor, moja potreba, suština mog bitisanja. Kad bi mi neko oduzeo četke i boje, ugasio bih se”.