20. Jun – 02. Jul 2013.
Hol ispred Velike Sale Doma omladine, Beograd
Izložba “Joko, Lenon, Tito – jedna konceptualistička akcija” u Domu omladine Beograda realizuje se kao deo projekta “Gost muzej” pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije i Skupštine grada Geograda.
Produkcija izložbe: Muzej istorije Jugoslavije, Galerija “Bel Art”, Novi Sad, Dom omladine Beograda.
Koncept: Sava Stepanov i Momo Cvijović
Koordinatori projekta: Vesna Latinović i Dušana Nikolić
Dizajn izložbe: Ljubomir Maksimov
Džon Lenon i Joko Ono su 1968. godine započeli mirovnu aktivnost u znak protesta protiv rata u Vijetnamu. Njihova prva akcija je bila nakon venčanja kada su u dvorištu katedrale u Koventriju zasadili dva žira – žive skulpture u ime mira “Acorn Event “. Paketiće ljubavi i mira sa dva žira u njima ( “Package of Love And Peace”) poslali su na adrese 50 svetskih lidera toga doba sa porukom i nadom da će ih zasaditi u ime mira.
Predsednik Tito je ispoštovao zahtev umetnika, te je žirove zasadio u arboriumu svoje rezidencije. Danas u memorijalnom parku u blizini Kuće cveća postoje dva ponosna četrdesetogodišnja hrasta.
U periodu od 1968. do početka 1970, Joko i Džon su koristeći svoj uticaj na medije nastavili mirovnu kampanju kroz umetničke akcije „Bed-In“ , „Bagism ” and „War Is Over ,” i koncerte „Sweet Toronto Concert ,” i „Peace For Christmas Concert ” i tako promovisali ideju mira u svetu.
Izložba sadrži dokumentaciju o prijemu paketa sa žirovima koju čuva Arhiv Jugoslavije, grafike Acorns 100 kojima je Joko Ono 2008. godine obeležila 40. godišnjicu ove umetničke akcije. U postavci će takođe biti predstavljene umetničke ličnosti Joko Ono i Džon Lenona, te fotografije iz zbirke /fundusa Muzeja Istorije Jugoslavije u Beogradu koje je autorski snimio Josip Broz Tito i izlagao na samostalnim izložbama u Sarajevu i Mariboru 1962. godine.
O izložbi „Joko, Lenon, Tito”
Kad je leta ’69, žir maštao da postane hrast, Tito je bio čelnik celog nesvrstanog sveta, a Lenon vlasnik buntovnih usta među Bitlsima. Oboje tako daleko od 1980. godine i konačnog epiloga. Postoji nešto što spaja „Lenjina rokenrola” sa „Betovenom socijalizma i neopredeljenosti”. Lenon je verovao u socijalnu pravdu, Tito u snagu neustalih. Lenon se izjavom da su Bitlsi popularniji od Hrista zamerio Vatikanu. Nije doživeo oproštaj. Tito je postao bezbožnik okrenuvši leđa majci Moskvi. Crveni fundamentalisti to nikad neće zaboraviti. Lenon u belom odelu na belom Stenveju snima „Imagine”. Tito obučen u belo zna da prebira po dirkama belog klavira uživajući u bogatstvu tonova. Lenon nije krio sklonost ka jugoslovenskom modelu socijalizma. Imajući na umu Gandija i Martina Lutera Kinga, rekao je : „Nisam vođa i ne sanjam sudbinu vođe. Ja želim da nas kroz život vode pesme, a ne lideri.“
“Tito, hedonista i obožavalac lepog, ostao je ubeđen kako „muzika koja se danas stvara mora biti izraz stvarnosti i mora biti raznolika”. Lenon je u kratkom životu bio svuda – nikad u Jugoslaviji. Tito je u svom dugom i burnom životu video i čuo sve – Bitlse, nikad. Lenon je svojom rukom pisao pismo obožavaocima u Jugoslaviji. Jugoslavija će, dve decenije potom, donacijom učestvovati u pravljenju spomen – kompleksa „Polja jagoda” unutar njujorškog Centralnog parka. Još nešto: kad je Tito prvi put doputovao u Njujork, okruživalo ga je izuzetno obezbeđenje. Kad su Bitlsi, nešto kasnije, stigli u „Veliku jabuku” imali su sličnu zaštitu. Razlika je u tome što je Tito sačuvan u Njujorku, a Lenon na koncu nije. Iza njih, iste godine, ostale su udovice. Jedna i danas budno brine o liku i delu svoga muža, drugoj je to trideset godina onemogućeno.” – Petar Peca Popović, odlomak iz kataloga za 15. sajam umetnosti Art Expo u Novom Sadu „Joko, Lenon, Tito – jedna konceptualistička akcija“
Izložba „Joko Ono, Lenon, Tito – jedna konceptualistička akcija” predstavlja omaž jednom vremenu, jednom istorijskom trenutku u kome su se srele tri monumentalne istorijske ličnosti; troje pripadnika različitih kultura kojima je bila zajednička ideja o miru, miroljubivoj aktivnoj koegzistenciji, neslaganje sa ratom i nasiljem. Sva je prilika – delili su i umetnički senzibilitet: Joko Ono i Lenon kao umetnici svetskog glasa, Tito kao svojevrsni ljubitelj umetnosti, kao amaterski stvaralac umetničke fotografije…
Mirovna akcija Joko Ono i Džona Lenona u koju se uključio i predsednikTito, poseduje brojne specifičnosti. Činjenica je da su ovi hrastovi ideju o miru čuvali dok je Josip Broz bio živ… Ubrzo nakon Titove smrti, SFR Jugoslavija, do tada ugledna država za primer u svetu, raspala se u krvavim obračunima dojučerašnjih prijatelja i suseda. U ratovima i u bombardovanju tokom devedesetih godina prošlog veka – narodi koji žive na ovim prostorima doživeli su veliku nesreću i patnju. U takvom kontekstu važno je podsetiti na ovu umetničku akciju i uvek aktuelnu poruku svetu od Joko Ono i Džona Lenona, za Božić 1969. godine: Rat je završen – ako ti to želiš…
Vesna Latinović, odlomak iz kataloga za 15. sajam umetnosti
Art Expo u Novom Sadu „Joko, Lenon, Tito – jedna konceptualistička akcija“
U dokumentarnim fondovima Muzeja istorije Jugoslavije sačuvani su pisani tragovi o jednom poklonu, jedinstvenom po svom darodavcu i neobičnom po svojoj nameni. Jedinstven je i po tome što je to jedini poklon Josipu Brozu Titu za koga se iskreno nadam da nikada neće biti pronađen u svom izvornom obliku. Njegova sudbina nije bila namenjena, kako to sa svim muzejskim predmetima biva, mračnim depoima i prašnjavim policama, njegov „gubitak“ znači njegov život, samo njegovim trajanjem želja darodavca bi bila ispunjena. On bi ujedno označavao jedinu „stvarnu“ vezu između darodavca i darovanog, koji za života nisu imali ničeg zajednickog. Ako pod „zajedničko“ ne podrazumevamo takve banalnosti kao što su posedovanje istog automobila ili to što su, na počecima karijere, obojica imali istog fotografa. Čak ni to da su darodavac i darovani umrli iste godine!
Tokom pripreme materijala za potrebe ove izložbe, opet posetim Arhiv, 19. februara 2008. godine. U pozamašnoj kutiji br. 129, sa oznakom KPR (Kabinet Predsednika Republike) V-6a, u kojoj se inače čuva pisana građa o poklonima Josipu Brozu Titu, pronađem košuljicu sa poznatim predmetom. Privučen zanimljivim sadržajem, prepiskama sa slavnim i poznatim, zakopam po kutiji i skoro pri dnu, izvučen ko zna kada iz svoje arhivske košuljice, ugledam tako željeni dokument! U Belešci, bez označenog datuma, sa memorandumom protokola Predsednika Republike, šef tog Protokola Vlado Šestan (na toj dužnosti bio od oktobra 1968. do decembra 1972. godine), obaveštava Josipa Broza Tita o prispeloj pošiljci i želji darodavca. Belešku završava recima: Molim druga Predsednika za odluku. Pri samom vrhu dokumenta, penkalom upisan karakterističan, lični paraf Josipa Broza Tita, u obliku stilizovanog VT (video Tito). Tim znakom, kažu nam u Arhivu, Tito potvđuje i odobrava predmet. Poznato je, još od onog u zapadnoj civilizaciji najranije zabeleženog susreta između Solona i lidijskog kralja Kreza, da se u susretima vladara,vojskovođa i državnika, sa jedne, i filozofa, umetnika i pesnika, sa druge strane, izuzev poneke anegdote, ne dogodi ništa. Poznati su i razlozi zašto je to tako – dok se oni prvi bave „stvaranjem istorije“ oni drugi ulažu napore da nam tu istu istoriju učine podnošljivom. Nama ostaje nada da su iza ovog kratkog, pisanog susreta Tita i Lenona, ostala dva hrasta, koja nam se, u ovom času, zaista čine podnošljivim.
Momo Cvijović, odlomci iz kataloga za 15. sajam umetnosti Art Expo u Novom Sadu
„Joko, Lenon, Tito – jedna konceptualistička akcija“
Tokom 1969. godine, Joko Ono i Džon Lenon su realizovali nekoliko akcija/ događanja koja su svakako njihova najznačajnija zajednički ostvarena konceptualistička dela:
a) Te godine oni su poslali paketiće žireva (Acorn Event) brojnim svetskim liderima i hrastovi, zasađeni po njihovim instrukcijama, počeli su da se razvijaju u svojevrsne žive skulpture na različitim stranama sveta podignute – u ime mira.
b) Neposredno posle venčanja na Gibraltaru, Joko i Džon Lenon daju svoj čuveni višednevni intervju u krevetu (Bed In) – u sobi 902 amsterdamskog Hotela Hilton (23-31. mart) a potom i u Montrealu u Hotelu Kraljica Elizabeta (26. maj – 2. juni 1969) – svakodnevno govoreći novinarima o miru u svetu. Tokom montrealske akcije Lenon je napisao svoju čuvenu pesmu „Dajte šansu miru“ (Give Peace a Chance) koju će premijerno izvesti na singlu sa Plastic Ono Band-om. Pesma će ubrzo postati prava mirovnjačka himna. „Bio sam srećan kada je antiratni pokret u Americi prihvatio pesmu „Dajte šansu miru“ jer sam je napisao misleći na njih… Osećao sam obavezu da napišem pesmu koju ljudi mogu da pevaju na demonstrcijama“, rekao je Lenon u intervjuu datom novinaru Robinu Blekburnu.
c) Terminom Bagizam (Bagism) dvoje umetnika je označilo svoja nastojanja da se prevaziđu razlike među ljudima. Potrebno je ponašati se kao da smo svi prekriveni istim vrećama – džakovima, tako da se „prekriju“ sve razlike među ljudima (rasne, polne, verske, političke, ekonomske, zdravstvene), razlike na kojima se zasnivaju radikalističke političke doktrine koje izazivaju brojne nepravde i neprilike u svetu. U nekoliko navrata davali su intervjue sa vrećama navučenim preko glave…
d) Konačno, pred Božić, decembra 1969. godine, oni ističu postere sa tekstom „Rat je gotov! – ako ti to želiš. Srećan Božić od Džona i Joko“ (War is over! If You want it. Happy Christmas from John & Yoko), istovremeno u Londonu, Njujorku, Los Anđelesu, Parizu, Rimu, Atini, Montrealu, Torontu, Tokiju, Hong Kongu i Porto of Spain-u na Trinidadu. Isti tekst je bio umnožen na razglednicama, a štampan je u brojnim svetskim novinama i objavljen na radio stanicama.
U istoj deceniji Tito se predstavio kao „umetnik“. Naime, njegova pasija prema fotografiji je bila primetna. Često je viđen (i snimljen) sa fotoaparatom, pri snimateljskim aktivnostima. To je podstaklo članove Foto saveza Jugoslavije – načinjen je izbor iz Titovog fotografskog opusa te su mu priređene tri samostalne izložbe – u Videm-Krškom oktobra, a Mariboru novembra 1962. godine, a potom i Sarajevu, aprila 1963. godine. Radi se o tipično amaterskim fotografijama na kojima je, sasvim moguće, prepoznati talenat čoveka koji je shvatio osnovne medijske obrise te je vidljivo njegovo nastojanje da ostvari izraz kojim objedinjuje realističko dokumentarističke i estetske značajne fotografske slike. U nešto poznije nastalim polarioidima Tito slično reaguje, ali je primetan jedan intimniji i subjektivistički pristup motivu… Naravno, valja zaključiti da Titovu fotografsko stvaralaštvo, ma koliko obimno bilo, nikako ne treba razmatrati kao seriozni umetnički opus. No, iako je sve ostvareno na nivou ljubiteljskog bavljenja fotografijom, ostaje činjenica da se nekoliko njegovih fotografija nalaze evidentiranih u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku, što svakako zavređuje pažnju, pa makar se radilo o svojevrsnom kuriozitetu…
Sava Stepanov, odlomci iz kataloga za 15. sajam umetnosti
Art Expo u Novom Sadu „Joko, Lenon, Tito – jedna konceptualistička akcija“