Izložbu Zastave identiteta održana je u okviru platforme Dunavski dijalozi u saradnji sa galerijom Arosita u Sofiji. Izložu su činile umetničke zastave srpskih (Jozef Klaćik, Goran Despotovski i Ana Vrtačnik) i bugarskih umetnika (Kiril Cholakov, Atanas Totyakov, Liana Dimitrova, Elena Panayotova). Izložbu je otvorio likovni kritičar Sava Stepanov, kustos izložbe, u prisustvu Nj. E. ambasadora Republike Srbije u Bugarskoj, gospodina Vladimira Ćurgusa i brojne publike, kao i bugarskih umetnika Venelina Šurelova i Aleksandra Velčeva, koji su predstavljali Bugarsku na prethodnim izdanjima festivala.
Izložba je trajala od 8. do 30. aprila. 2019. godine.
,,Zastave su simboličke tvorevine. One su svojevrsni znak raspoznavanja, najčešće predstavljaju insignije organizovanog društva. Prema velikom »Rečniku simbola« zastava je znak zaštite koja je ostvarena i koja već postoji, ili se za nju moli. Zbog toga se barjak podiže visoko iznad glave i tako upućuje poziv nebu. U hrišćanstvu barjak simboliše pobedu uskrslog i proslavljenog Hrista… Istovremeno, u brojnim kulturama, zastava nije samo amblem određene organizacije nego je veoma često znamenje koje simboliše suštinski karakter i identitet onoga koga zastava predstavlja, ko zastavu nosi i čuva.
U Novom Sadu je početkom veka ustanovljen Internacionalni festival umetničkih zastava. Razlog za organizovanje ove manifestacije je nametnut tada aktuelnim zbivanjima: raspad SFR Jugoslavije tokom devedesetih je doneo kardinalne promene na političkoj i geografskoj karti balkanskog regiona. Taj eksjugoslovenski proces još nije okončan, a svakim danom se i u svetskim prilikama problemi razgraničenja i zaokruživanja identitetskih državnih celina manifestuju na najrazličitije načine (problem razgraničenja na britanskom ostrvu povodom Brexita; razbuktala borba za autonomiju Katlonije, neraščišćeni granični odnosi na Bliskom Istoku i dr.). Zbog toga danas čin isticanja zastave nije samo protokolarni problem…
…Čini se da su zastave svih šest umetnika, očigledno, proistekle iz njihovih autorskih kontinuiteta jer su likovne, grafičke i konceptualne namere „prevedene“ u jedan novi medij. Isticanjem svojih ostvarenja na zastavama ovi umetnici manifestuju svoje stavove, svoja shvatanje umetnosti i njenih estetsko-etičkih načela. Radi se o svojevrsnim likovno-vizuelnim senzacijama koje imaju višeznačno dejstvo te je ovde moguće uočiti sagledavanje o crno-belog karaktera socijalnog i naturalnog konteksta današnjeg svakodnevlja (Cholakov, Vrtačnik), o identitetskom preispitivanju ličnosti današnjeg čoveka (Despotovski) i umetnika (Elena Panayotova), te o konceptualnim razmatranjima bića umetnosti (Atanas Totyakov, Klaćik)…”, (Sava Stepanov).
