Jovan Soldatović rođen je u Čereviću 1920. godine. Osnovno školovanje započeo je u rodnom Čereviću, a nastavio u Novom Sadu, gde se porodica Soldatović preselila 1930. godine. U Novom Sadu učio je gimnaziju, nakon koje odlazi u Maribor, gde završava školu za rezervne oficire. Godine 1940. upisuje na arhitektonski odsek Tehnološkog faklulteta u Beogradu, gde provodi tri semestra, učeći zajedno sa Mihajlom Mitrovićem i Bogdanom Bogdanovićem, uz izuzetne profesore poput Zlokovića, koga je smatrao u velikoj meri značajnim za njegovo ,,aktivno vajarsko angažovanje”. Studije arhitekture prekinuo je rat, pa se Soldatović iz Beograda vratio u Novi Sad. Neposedno po izbijanju rata mobilisan je u XVII vinkovački puk. Nakon kapitualcije priključio se narodnooslobodilačkoj vojsci. Upravo u vreme ratnih godina okrenuo se likovnom stvaralaštvu i tada nastaju njegove prve skulpture. Po zaršetku rata upisao se na Akademiju lepih umetnosti u Beogradu. Jedan od Soldatovićevih profesora na Akademiji bio i Toma Rosandić, koji je vodio Državnu vajarsku radionicu, gde Soldatović radio od 1949. do 1952. godine. Jovan Soldatović je svoju prvu samostalnu izložbu priredio je u galeriji Grafičkog kolektiva u Beogradu 1952. godine. Neposredno nakon izložbe Soldatović je angažovan da formira vajarski odsek na Višoj pedagoškoj školi u Novom Sadu, gde je postao prvi profesor vajarstva.
Zajedno sa Boškom Petrovićem, Stevanom Maksimovićem, Bogumilom Karlavarisom i drugim mladim umetnicima, učestvovo je u formiranju prvih ateljea na Petrovaradinskoj tvrđavi. Njegov atelje nalazio se u zgradi tzv. ,,Duge kasarne”.
Bio jedan od inicijatora i osnivača grupe Prostor 8, koju su pored Soldatovića činili i Ana Bešlić, Olga Jančić, Ratimir Stojadinović, Aleksandar Zarin, Jovan Kratohvil, Miša Popović i Miloš Sarić.
Bio je član ULUS-a od 1949. Od 1975. pa sve do penzonisanja 1981. radio je kao profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Učestvovao je u niz samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i svetu., dok su njegove skulpture deo su privatnih i javnih kolekcija, u zemlji i inostranstvu.
Naručito treba istaći Soldatovićev rad na polju javnih spomenika, neki od njih su: Dečak i srna, Park TBC Instituta, Sremska Kamenica (1955); Spomenik borcima Šajkačkog odreda kod Žablja (1962); Ludska figura sa mrtvim detetom, Hirošima (1962); Borba jelena, Petrovaradinska tvrđava (1965); Dvoje, Park zgrade Ujedinjenih nacija, Njujork (1967); Spomenik žrtvama fašizma, Kej, Petrovaradin (1970); Razigrani konji, Novosadski sajam (1973); Don Kihot u Tašmajdanskom parku u Beogradu (1979); Propeti konji u Karađorđevu (1975).
Soldatovićevo aktivno umetničko delovanje, ogledalo se i kroz izložbe – instalacije, poput onih: Dođe li rat, odoše ljudi, preređena 1972. na Petrovaradinskoj tvrđavi, i ponovljene 1999. godine ispred srušenog Varadinskog mosta.
Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja: Nagrada Politike za likovnu umetnost (1958); II nagrada za skulpturu na izložbi NOB u delima likovnih umetnika Jugoslavije, Beograd (1961); Oktobarska nagrada Novog Sada (1962); Nagrada Oktobarskog salona u Beogradu (1970); Nagrada za skulpturu na II novosadskom salonu (1973); Orden rada sa zlatnim vancem, Beograd (1973); Nagrada likovne jeseni za skulpturu – Plaketa JNA, Sombor (1973); Diploma sa srebrnom medaljom, Matica srpska, Novi Sad (1976), Zlatna plaketa Republičkog odbora Saveza sinikata, Beograd (1978); Oktobarska nagrada, Beočin (1979); Decembarska nagradu, Srpska Crnja (1979); Spomen plaketa, Rakovac (1980); Povelja grada Novog Sada (1981); Nagrada pokrajinskog odbora SUBNOR-a Vojvodine Jovan Popović za likovnu umetnost (1981); Zlatna plaketa RV i PVO, Batajnica (1982); Plaketa SUBNOR-a Jugoslavije, Beograd (1983); Zlatna plaketa Spomen parka Šumice, Kragujevac (1983); II nagrada za spomenik Jovana Jovanovića – Zmaja i Srebrna plaketa, Jajce (1983); Zlatna plaketa, Begeč (1984); Sedmojulska nagrada SR Srbije, Beograd (1986); Orden zasluga za narod sa zlatnom zezdom, Beograd (1986); Forumova nagrada, Novi Sad (1986); Nagrada za životno delo SUBNOR-a Vojvodine, Novi Sad (1989) i Vukova nagrada, Beograd (1999).
Poslednja izložba na kojoj je učestvovao među tridesetak umetnika održana je tokom avgusta i septembra 2015. godine u Novom Sadu – Aspekti savremene skulpture u Vojvodini. Soldatovićeva dela bila su izdvojena, te je u sklopu te postavke bio je postavljen: Homagge a Jovan Soldatović.
Umro je 2005. godine u Novom Sadu.
