SLAVOLJUB CAJA RADOJČIĆ
DOBITNIK
XXI NAGRADE ZA LIKOVNU UMETNOST
,,SAVA ŠUMANOVIĆ”
Ovogodišnji dobitnik Nagrade za likovnu umetnost ,,Sava Šumanović” je Slavoljub Caja Radojčić, akademski vajar iz Beograda. Ove godine nagrada se dodeljuje 21. put po redu. Odluku je doneo žiri u sastavu: Svetlana Mladenov, istoričarka umetnosti, mr Vesna Latinović, menadžerka u kulturi, galeristkinja i Sava Stepanov, likovni kritičar i predsednik žirija. Nagradu je uručio Stanislav Radulović, v.d. podsekretara Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, na Novosadskom sajmu u petak, 8. marta 2019. god. u 12 časova.
Vajar Slavoljub Caja Radojčić je u srpskoj umetnosti prisutan više od pola veka. Njegova stvaralačaka avantura je započela 1967. godine, neposredno posle diplomiranja na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Miše Popovića. Tada mladi vajar se u svojim ranim radovima, nastalim u atmosferi modernizma, koji je tih šezdesetih u jugoslovenskoj umetnost obeležen specifičnim post-socrealističkim poletom, dinamizmom i stvaralačkom slobodom, izdvajao osobenim shvatanjem figure kao autohtone skulptoralne forme uvek oslonjene na doživljaj stvarnosti i njenih manifestacija.
Od tada do danas, Radojčićeva skulptura se razvijala tokovima skladnog i logičnog kontinuiteta tokom kojeg je umetnik izgradio specifičan skulptorski diskurs u kojem večito funkcioniše čvrsti spoj forme i sadržaja, to jest sintetički odnos estetskih i etičkih načela. Ta i takva sinteza rezultira radovima nabijenim osobenim utiskom tihe dečačke igre dovedene do drastične poetike apsurda. Ova skulptura se, zapravo, kritički odnosi prema svetu u stanju epohalne krize kojom smo obuhvaćeni tokom svih ovih godina i decenija. Pri tome treba reći da čitava filozofija Radojčićevih radova nije zasnovana na anegdotici, nego da svi ti specifični sadržaji proističu iz karaktera forme, iz njene autohtonosti te iz njene označenosti jednim posve specifičnim personalnim izrazom i duhom. Uostalom, po tome je ovaj vajar odista jedinstven u našoj savremenoj umetnosti.
Direktni povod da se ovogodišnja Nagrada Sava Šumanović za likovnu umetnost dodeli upravo Slavoljubu Caji Radojčiću bila je njegova redukovana retrospektivna izložba naslovljena „O herojima i antiherojima”, održana u Galeriji Kulturnog centra Beograda u junu prošle godine. Tom postavkom je ostvaren sublimni i suštinski prikaz autentičnog karaktera Radojčićeve umetnosti, baš kako je to zapisala u zaključnoj rečenici likovna kritičarka Gordana Stanišić: „Skulptura Slovoljuba Radojčića zabavlja, ali zavodi i intrigira svim onim sporednim pričama, koje uvek nadžive velike ideale, ali isto tako i velike utopije. Ona je sukcesija svih istorijskih protivrečnosti, paradoksa i aluzija, poverenja i sumnji, ali i emiter optimizma, koji najčešće preživi upravo na marginama svih imperativa.”
-
Slavoljub Caja Radojčić, dobitnik nagrade ,,Sava Šumanović”
-
Vesna Latinović, direktorka Galerije Bel Art
-
Boris Nadlukač, izvršni direktor za sajamsku delatnost, Slavoljub Caja Radojčić, dobitnik XXI nagrade ,,Sava Šumanović” i Stanislav Radulović, v.d. podsekretara Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama
-
Boris Nadlukač, Vesna Latinović, Stanislav Radulović, Sava Stepanov, likovni kritičar i Slavoljub Caja Radojčić
Biografija umetnika
Slavoljub Caja Radojčić je rođen 1942. godine u Beogradu. Diplomirao je i magistrirao na vajarskom odseku Akademije likovnih umetnosti u Beogradu 1967. godine u klasi profesora Miše Popovića. Boravio je kao stipendista DAAD-a u Braunšvajgu i Berlinu 1977. godine i na Collage of Art u Edinburgu 1990. godine. Koristio je stipendiju Aristotelovog univerziteta u Solunu 2003. godine. Bavio se pedagoškim radom a kao profesor na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti, kasnije preimenovanoj u Fakultet likovnih umetnosti, od 1971-2009 godine. Radojčić je bio omiljeni profesor a mnogi njegovi đaci danas su poznati srpski vajari i umetnici. Pored skulpture, intenzivno se bavi crtežom, kao i grafikom.
Izlaže od 1965. godine a do sada je priredio preko 50 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Član je ULUS-a od 1965. godine. Učestvovao je na brojnim izložbama srpske i jugoslovenske umetnosti u zemlji i inostranstvu, a mnogo puta je bio među predstavnicima naše umetnosti na izložbama u galerijama širom sveta. Učesnik je najpoznatijih simpozijuma skulpture na prostorima nekadašnje Jugoslavije.
Njegove skulpture i crteži se nalaze u brojnim muzejskim i galerijskim postavkama, te u mnogim javnim i privatnim umetničkim zbirkama. Zastupljen je Narodnom muzeju i Muzeju savremene umetnosti u Beogradu. Autor je brojnih javnih skulptura i spomenika.
Dobitnik je velikog broja nagrada: Nacionalna nagrada za skulpturu na međunarodnoj izložbi male plastike u Hagu (1966); Nagrade livnice Plastika na Oktobarskom salonu u Beogradu (1967); Nagrade na izložbi jugoslovenskog portreta u Tuzli (1967); Nagrade za skulpturi na Prolećnoj izložbi ULUS-a u Beogradu (1971); Otkupna nagrada na Drugom bijenalu jugoslovenskog crteža na LIkovnoj jeseni u Somboru (1972); Prva nagrada na Oktobarskom salonu u Beogradu (1977); Nagrada Zlatno dleto na Prolećnoj izložbi ULUS-a u Beogradu (1980); Zlatne premije na izložbi jugoslovenskog portreta u Tuzli ( (1983); Prva nagrada na Konkursu za Spomenik slobodi na Trgu Revolucije u Šapcu (1987); Prva nagrada za skulpturu u krugu fabrike Magnohrom u Kraljevu (1987); Nagrada za skulpturu na 9. jugoslovenskom bijenalu male plastike u Murskoj Soboti (1989); Politikine nagrade za likovnu umetnost iz Fonda „Vladislav Ribnikar” u Beogradu (1999); Nagrade Balkanskog trijenala malog formata u Solunu (2003) i Nagrade ,,Stojan Ćelić” koju dodeljuje Muzej Zepter u Beogradu (2018).