Od 4. marta do 15. aprila 2024. godine u Galeriji na Štrafti mlada umetnica Anastasija Maletaškić novosadskoj publici predstavlja deo svog projekta UMETNOST ODLAGANJA OBAVEZA u kojem ona preuzima i koristi svoje rđave svakidašnje navike kao pokretačku silu i oblik samospoznaje koji poništavaju samosažaljevajući narativ prokrastinacije i transformišu je u oblik inspiracije i trijumfa nad lenjošću svojim zaigranim, apstraktnim površinama i ironičnom repeticijom.
Svaki dan započinjem sa jasnim planom i uređenom koreografijom, ali se do kraja dana ništa od planiranog ne odigra, a ja završim u otupljujućoj paralizi što je postao moj krevet. Uvek imam plan, no svaki put mi nešto zanimljivije odvuče pažnju i kažem sebi: “Ma, posle ću.” Na početku, to bude za sat vremena, pa za dva, tri-četiri-pet, dok se ne pretvori u “Sutra ću.” Pritom se ni sutradan ne desi. Ni dan nakon tog. Pala sam u repeticiju koja vodi u nedogled iz dana u dan poput pokvarene ploče dok se obaveze, planovi i želje gomilaju u ćošku spavaće sobe, a vremena ponestaje. Uskoro će gomila izaći u hodnik. (Anastasija Maletaškić)
Prokrastinacija 2, 2023.
Prokrastinacija 3, 2023.
Anastasija Maletaškić rođena je u Vrbasu 2001. godine. Završila je gimnaziju „Veljko Petrović“ u Somboru. Trenutno je student četvrte godine osnovnih studija na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, modul Slikarstvo u klasi profesora Gorana Despotovskog. Do sada je imala nekoliko grupnih izložbi ( „Razlike“, „Muzika u drugačijem ključu“, „Ja i hrana u 7 dana“, „U enterijeru: figura u prostoru“, izložba crteža studenata treće godine…) i samostalnu izložbu „Otkrivene vizije“. Svoj umetnički koncept iskazuje kroz sliku, koristeći se tehnikom akril na platnu. U svom koloritu izbegava korišćenje belog i crnog akrila, ostavljajući površine jarkim i upečatljivim. Kroz svoj rad ona predstavlja scene iz svakodnevnog života kroz repeticiju pojednostavljenih figura.
Novosadska galerija Bel Art priređuje izložbu Boška Petrovića (1922-1982) jednog od najznačajnijih vojvođanskih umetnika druge polovine 20. veka. Postavku čine slike i kolaži iz privatnih kolekcija, a kustoskinja izložbe je istoričarka umetnosti Slavica Žarković iz Savremene galerije u Zrenjaninu. Ova izložba deo je ciklusa „Iz riznice vojvođanske umetnosti“ kojim, kroz povremene postavke, Galerija afirmiše umetničko nasleđe druge polovine 20. veka, a u kome stvaralaštvo Boška Petrovića zauzima istaknuto mesto.
U protekle dve godine brojne muzejske ustanove su obeležile značajan jubilej 100 godina od rođenja i 40 godina od smrti umetnika Boška Petrovića. Na izložbama u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, Muzeju Vojvodine, Savremenoj galeriji Zrenjanin i Muzeju grada Novog Sada, ukupno je prikazano više od 200 dela Boška Petrovića iz kolekcija ovih ustanova na kojima se uočava izuzetna kompleksnost i slojevitost njegovog stvaralaštva. Upotpunjujući ovu sliku o umetniku, koji je ostavio snažan uticaj na umetnost druge polovine 20. veka, Galerija Bel art se odlučila da predstavi dela iz privatnih kolekcija koja do sada nisu javno izlagana.
Kustoskinja Slavica Žarković za izabrane radove navodi da su između figuracije i apstrakcije, kao i da je ekspresionizam kao konstanta uvek bio prisutan u stvaralaštvu Boška Petrovića. Pejzaži su, po njenim rečima, slikani širokim potezom i odisali su optimizmom bez obzira na svedeni sivo plavi kolorit koji deluje sumorno. U isto vreme autor započinje cikluse pod nazivima „Manastiri“, „Kalvarije“, „Katedrale“ kojima će se u tematskom smislu iznova vraćati u narednim decenijama.
Kreveti na sprat 2, 1969 – 1976
Vertikale 2, 1973
BIOGRAFIJA BOŠKA PETROVIĆA:
Boško Petrović je rođen 1922. godine u Novom Sadu. Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu je upisao 1940. godine, ali zbog rata 1941. godine upisuje Akademiju likovnih umetnosti u Budimpešti. Tokom rata je bio hapšen i vraćen za Novi Sad gde je radio u Propagandnom odeljenju glavnog štaba Vojvodine kao rukovodilac Odeljenja za dokumentarne i umetničke izložbe Agitpropa JNOF-a. Nakon rata se vraća u Beograd na Akademiju, a zatim 1949. godine prelazi u majstorsku radionicu Mila Milunovića kada postaje i profesor u Školi za primenjenu umetnost u Novom Sadu. Učestvovao je u osnivanju i radu umetničkih kolonija u Senti, Bačkoj Topoli, Bečeju i Ečki, a bio je i osnivač i član umetničke grupe Grupa 57 u Beogradu. Takođe je sa tkaljom Etelkom Tobolkom 1961. godine osnovao prvu jugoslovensku radionicu za izradu tapiserija „Atelje 61“ u svom ateljeu na Petrovaradinskoj tvrđavi. Na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu diplomirao je 1969. godine i počeo da radi kao profesor na Višoj pedagoškoj školi u Novom Sadu. Na Akademiji umetnosti u Novom Sadu izabran je za vanrednog profesora 1975. godine, a naredne godine za redovnog profesora. Preminuo je 1982. godine u Novom Sadu.
Autori: Sava Stepanov, likovni kritičar | dr Jerko Denegri, istoričar umetnosti | dr Miško Šuvaković, teoretičar umetnosti
Urednica: Vesna Latinović
Knjigu SLIKARSTVO MIRE BRTKE – RIMSKI PERIOD galerija BEL ART je priredila povodom 90-te godišnjice rođenja naše značajne umetnice, u saradnji sa Fondacijom “Mira Brtka” iz Beograda.
Delo Mire Brtke (1930. Novi Banovci – 2014. Beograd) je izuzetno značajno u procesu modernizacije naše savremene likovne umetnosti, pogotovo u doba post-soc-realizma. Tokom ranih šezdesetih godina, za razliku od ovdašnjih slikara slične orijentacije, Brtka je svoj modernistički stav ostvarila znatno urbanijim okolnostima italijanskog, tačnije – rimskog okruženja. U tom periodu rimska umetnička scena je izuzetno živa i internacionalizovana, tu je delovao veliki broj danas veoma poznatih umetnika i likovnih kritičara, priređivane su izuzetno značajne izložbe i simpozijumi. Zapravo, Rim je šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka bio jedan od najznačajnijih centara svetske umetnosti. U takvom umetničkom miljeu slikarstvo Mire Brtke je bilo veoma blisko tadašnjem duhu evropske umetnosti. U njenom rimskom opusu se radilo o modernističkim tendencijama koje su se pojavile u vremenu post-enformela a koje su imale snažnu podršku modernističkih kritičara na čelu sa Arganom, sa kojim je Mira čak direktno sarađivala na Međunarodnom simpozijumu umetnika, kritičara i istoričara umetnosti u San Marinu i Riminiju 1965. godine. Na izložbama koje su koncipirali autoritativni italijanski kritičari Mariza Volpi (Brtka, Gendžaj, Frankini – 1964) i Đuzepe Gatt (Forma presenti: Brtka, Čubraković, Frankini, Konte, Takahaši – 1965), na bijenalnim izložbama Pregled likovne umetnosti Rima i Lacia (1965,1967), te na izložbi Grupe Illumination (1967), slikarstvo Mira Brtke je prepoznato kao karakteristično i relevantno u tadašnjem trenutku sveta u kome živimo. Iz Rima u domovinu Mira Brtka se vraća na samom početku sedamdesetih godina; na našu umetničku scenu ona stiže kao nepoznata slikarka jer je u Italiju otišla kao već afirmisani filmski stvaralac. U Rimu je završila Akademiju iako pre toga nije naslikala ni jednu jedinu sliku a u Staru Pazovu i na ovdašnju scenu dolazi kao protagonista novih tendencija toliko potrebmih našem tadašnjem slikarstvu na putu modernizacije.
Knjiga ’’Slikarstvo Mire Brtke – Rimski period’’ predstavlja doprinos rasvetljavanja činjenica o umetnici čije je učešće u tokovima jugoslovenske, srpske, vojvođanske i italijanske umetnosti tokom prelomnih šezdesetih godina 20 veka bila veoma zanimljiva i specifična. Trojica autora vrsnih poznavalaca opusa Mire Brtke nastojali su da sagledaju mesto i ulogu Mire Brtke u tokovima italijanske i naše umetnosti. Ješa Denegri precizno definiše kontekst u kojem se javlja Mira Brtka i ukazuje na osnovne karakteristike njenog izraza; Sava Stepanov prati hronološki razvoj njenog slikarstva i umetnickih ideja otkrivajući detaljenjene umetničke ličnosti, dok Miško Šuvaković analizira glavne okosnice njene umetnosti iz rimskog perioda i završnog perioda njene umetnosti.
Knjiga je predstavljena novosadskoj publici u Galeriji Matice srpske, kada su o stvaralaštvu i životu Mire Brtke govorili: Vesna Latinović, direktorka galerije Bel Art (urednica), Sava Stepanov, likovni kritičar, dr Jerko Denegri, istoričar umetnosti (autori) i Vladimir Valentik, likovni kritičar. Svoje drugo predstavljanje knjiga je imala u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, kada je publika imala priliku da čuje autore – Savu Stepanova, likovnog kritičara, dr Jerka Denegrija, istoričara umetnosti, i dr Miška Šuvakovića, teoretičara umetnosti, kao i Vesnu Latinović, urednicu i direktorku galerije Bel Art.
Knjigu možete prelistati u galeriji Bel Art, ili je poručiti putem email adrese: [email protected]
Od 24. avgusta do 1. oktobra 2021. godine u Galeriji na Štrafti mladI umetnik Aleksandar Stanojević će novosadskoj publici predstaviti projekat “Komunikacija pogledom ” .
Komunikacija pogledom
Rad je baziran na istraživanju ličnosti, unutrašnjem portretu, sa svim emocijama. Bogatim nanosima boja i pigmenata, apstrahovani portret spontano nastaje i formira se iz samog slikarskog procesa. Portreti koje slikam su uglavnom prikazani anfas, spreda, dok redukcijom ili potpunim izostavljanjem detalja na licu, kao i agresivnim pristupom/tretmanom slikanih površina (grebanjem, otiskivanjem, ribanjem, gaženjem) dodatno naglašavam ljudsku teskobu i otuđenost savremenog čoveka.
Slikarski radovi koje realizujem u serijama, prikazani u nizu ili kao grupa radova, mogu se iščitavati i kao uspostavljanje određene tipologije maskiranja i prikrivanja – ono čemu je sklon čovek današnjice. Na taj način, ukazujem na društvene pojave, socijalne odnose kao i prirodu čoveka koji traga za svojom istinom u svetu koji ga okružuje.
Aleksandar Stanojević (1992. Paraćin)
Diplomirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, odsek – slikarstvo, u klasi prof. Bosiljke Zirojević Lečić gde je trenutno na master studijama. Boravio je u rezidencijalnom projektu Summer Academy of Fine Arts u Salcburgu, Austrija, 2015. godine, kao i u studentskoj razmeni u okviru Erasmus programa na Facultad de Bellas Artes, Alonso Cano, Universidad de Granada, Španija 2017. Iste godine postaje mentor i likovni pedagog Đačke likovne kolonija Paraćin – Grza. Do sada je imao 12 samostalnih izložbi i učestvovao je na mnogim grupnim izložbama. Dobitnik je prve nagrade 44. Palete maldih Likovne galerije Kulturnog centra Vrbas. Član je SULUV-a od 2021. godine. Živi i stvara u Novom Sadu.
Od 11. maja do 15. juna 2021. godine u Galeriji na Štrafti mlada umetnica Alena Klaćikova će novosadskoj publici predstaviti projekat Izgubljena misao. U ovom ciklusu radova umetnica se fokusira na pitanja dekoncentracije, rastrojenosti, prezasićenosti nastale usled neminovnog primanja prevelikog broja informacija i agresivnih vizuelnih stimulansa. Svet i poimanje normalnosti se menja rapidno, a samim tim i kolektivna ljudska svest rađa nove fenomene. Uprkos našim odbrambenim mehanizmima i postavljanju “zaštitnih filtera” niko od nas nije imun na svakodnevne razorne napade opšteprisutnih popularnih i propagandnih sadržaja koji, malo je reći, ostavljaju traga. Ti tragovi, kao i njihovi obrisi jesu tema njenog trenutnog istraživanja.
U ovom ciklusu stvaram reljefne slike koje u svojoj strukturi sadrže elemente sintetičkog, neorganskog porekla. Prvi put se odlučujem za ovaj eksperimentalni medij, koji se sam po sebi nametnuo, kao posve prirodan izbor prikazivanja ovakvih vrednosti. Jasnoća, bistrina, svedenost, smirenost, koncentrisanost i samouverenost izraza su ideali ka kojima težim u svom stvaralaštvu, a ipak ovim delima predstavljam i upozoravam na njihove kontravrednosti: nemir, sputanost, apatiju, zasićenje, apsolutno odsustvo koncentracije, a samim tim i gubitak usmerenja, životnog fokusa, nakon čega nastupa beznađe, demotivisanost, gubitak povezanosti sa svetom oko sebe, zatim anuliranje viška informacija, selektivno pamćenje, odsustvo kritičkog duha i u mom slučaju, bekstvo u unutrašnji svet, koji pretačem u ove, za mene sasvim nove i iznenađujuće vizuelne sadržaje. Postoji još jedna veoma važna nota u ovim delima, a ta je pokušaj prikaza isprekidanog procesa misaonog toka, kompleksnosti putanje jedne najbanalnije i najednostavnije misli, fenomenalnosti asocijacije i njene uske veze sa čulnim doživljajem i naravno prikaz polja beskonačnog broja mogućnosti i kombinacija koje se razvijaju i žive u našim umovima. Kao centralnu temu sam uzela upravo tu sputanu, neoformljenu, neizrečenu misao, koja se negde na svom dalekom putu izgubila i nije našla svoje mesto u polju svesnog doživljaja, već ostala u polju slutnje i nagoveštaja… Kao takvu mogu samo instinktivno da je osetim i probam da pretočim u likovno delo i na taj način je dovedem do njenog odredišta, a to je da je učinim razumljivom, pojmljivom, a samim tim i dostupnom posmatraču/slušaocu…
Gledano sa likovnog stanovišta, služim se sličnim metodama komponovanja kao i u pređašnjem radu: latentnim ekspresivnim gestom, u kome se ogledaju te skrivene, nesvesne namere, bujnost utisaka, čulnost doživljaja, osećaj ranjivosti i izloženosti koje stoje kao sama protivteža proračunatosti i odmerenosti svesnog dela mozga. Koristim se jakim kontrastom, dinamikom linija, koje bi trebalo da predstavljaju brzinu i gipkost misli koja je u stanju da odskoči sa jednog kraja kompozicije na drugi za samo delić sekunde. Često prikazujem poliptihe koji demonstrijaju tzv. Prisećanja, odnosno ponovno vraćanje na pređašnju misao, svaki put viđenu na drugi način, kroz drugo sočivo. Njima pokušavam da demonstriram to grčevito nostalgično hvatanje za stvar prošlosti, kao i njenu nedostižnost, večito i zauvek nejasno, mutno viđenje neke situacije, događaja ili bolje rečeno, našeg doživljaja istog… To sećanje ne pripada sadašnjosti, ali ga mi ipak dovlačimo u sadašnji momenat, upotpnjujemo ga i izobličujemo prema našoj volji, sagledavamo ga iz drugog ugla, te ono preživljava neku čudnu metamorfozu i formira jedan novi, drugačiji doživljaj realnosti.. Tako gledajući ga iz više uglova, možda se i približimo istini, ako u opšte, ka tome težimo. (Alena Klaćikova)
Alena Klaćikova (1991. Novi Sad)
Završila je osnovne studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, katedri za grafiku, u klasi Anice Radošević 2014. godine. Iste godine upisuje master studije i završava ih 2016. Pored grafike, intenzivno se bavi slikarstvom i crtežom. Višegodišnji stipendista je Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, kao i stipendista “Dositeje” – fonda za mlade talente. Član je SULUV-a od januara 2015. godine. Priredila je devet samostalnih izložbi i učestvovala na oko sedamdeset kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je više nagrada za postignut uspeh u okviru studija, nagrade “Koreni”, kao i treće Senfelder nagrade za izuzetna ostvarenja iz oblasti litografije u Nemačkoj. Od 2019. radi kao asistent u Galeriji Bel Art u Novom Sadu.
Uroš Đurć je na našoj umetničkoj scenu zapaženo prisutan već više od tri decenije. On se pojavljuje u samo predvečerje fatalnih devedesetih godina prošlog veka, uoči odista epohalne krize i raspada Jugoslavije. Svoju ranu afirmaciju je stekao zahvaljujući zajedničkim izložbenim nastupima sa generacijskim kolegom Stevanom Markušem. Njihova karakteristična figurativna slika se koncepcijski potpuno izdvajala u tadašnjim “novomodernističkim” tendencijama ali se ni jednog trenutka nije dovodilo u pitanje adekvatnost pristupa karakteru sveta i duha vremena tog doba. Đurić i Markuš 1994. godine objavljuju svoj Manifest Autonomizma (1994) kojim su definisali primarnost ličnog principa u pristupu životu i umetnosti. Zapravo, umetnost Uroša Đurića je zasnovana na čvstim konceptualnim stavovima bihejviorističkog tipa; to je umetnost ponašanja koja podrazumeva sukcesivne promene kako bi se izrekao autentično subjektivistički individualistički stav o svetu i vremenu u kome umetnik živi i stvara. Tog načela Đurić se konstantno pridržavao tokom svog celokupnog umetničkog opusa, bez obzira na “fasadne” manifestacije njegovih umetničkih tvorevina iskazanih slikom/slikarstvom, fotografijom, digitalnom manipulacijom, stripom, specifičnim perforrmativnim aktivnostima.
Članovi žirija Slavica Popov, istoričarka umetnosti i kustoskinja Savremene galerije Zrenjanin, Vesna Latinović, galeriskinja i Sava Stepanov, likovni kritičar su u svojoj odluci naveli da neposredan povod za odluku žirija da se umetniku Urošu Đuriću dodeli Nagrada “Sava Šumanović” predstavlja izložba “Uroš Đurić, Poslednja izložba savremene umetnosti”, održana tokom oktobra i novembra 2020. godine u Galeriji Kulturnog centra Beograd. U toj postavci Đurić sagledava poziciju pojma “savremena umetnost” u ambijentu aktuelnih socijalno-političkih odnosa pretpostavljajući da je “savremena umetnost ekvivalent kapitalizmu te da će, najverovatnije, odlaskom kapitalizma otići i savremena umetnost“. Zapravo, umetnik polazi od činjenice da je globalno vladajući sistem neutralisao delovanje umetnosti prisvojivši je – baš kao i sve druge oblasti svakodnevnog življenja, što je u suprotnosti sa izvornim značenjem umetničke savremenosti koja je opstajala i funkcionisala samo ako je bila kritički raspoložena prema društvenim zbivanima, ako je sublimisala htenje zajednice i ako je imala snage da ponudi nove društvene modele i etičke napomene. Uroš Đurić je specifičnim konceptom “Poslednje izložbe savremene umetnosti” prezentovao brojne pojedinačne radove iz različitih “faza” svog umetničkog delovanja, pokušavajući da u unutar vlastite umetnosti iznađe i ponudi mogući model za pronalaženje istinskog egzistencijalnog smisla. Zbog toga i ova izložba efikasno i efektno nastavlja da promoviše Đurićevu posve individualističku i konfrontirajuću estetiku; da afirmiše njegovo nekonformističko ali potpuno osmišljeno ponašanje u kojem elementima (van)umetničkog populističkog ponašanja “podupire” serioznost i punu smislenost svojih umetničkih ostvarenja. Takođe, žiri izložbe je imao u svesti i podatak da je tokom protekle godine Muzej Albertina u Beču uvrstio u svoj fond sedam radova Uroša Đurića. Reč je o radovima nastalim od 1995-te do 1997. godine. Činjenica da se Đurićevo delo našlo u svetski značajnoj zbirci Albertine koja čuva dela Leonarda da Vinčija, Mikelanđela, Rafaela, Albrehta Direra, Rembranta, Peter Paul Rubensa, Oskara Kokoške, Gustava Klimta, Egona Šilea i drugih svetski značajnih umetnika svakako je izuzetno dostignuće ne samo u biografiji jednog umetnika nego i u čitavoj našoj umetnost i kulturi.
Svečanost dodele nagrade koju su 1999. godine ustanovile galerije Bel Art i Zlatno zajedno sa Novosadskim sajmom moguće je pogledati na platformi www.expoonloine.rs .
